Šta se prognozira za ukrajinsku kontraofanzivu?

Oko 500 kilometara jugozapadno, događa se još nešto: Ukrajinci prelaze reku Dnjepar.

Već gotovo dve sedmice, na lokaciji duž močvara uz istočnu obalu reke, ukrajinska mornarička pešadija i druge jedinice odupiru se napadima ruskih padobranaca i čestim udarima borbenih aviona i artiljerije, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Popularni ruski ratni bloger ove sedmice je izvestio o drugom ukrajinskom mostobranu, koji se nalazi uzvodnije.

Nejasno je da li će ovi napori biti uspešni, prelasci reke su komplikovani i opasni čak i za najbolje opremljene vojske.

Ukrajinske snage će morati da premeste više trupa i težu opremu preko reke ako žele da otvore novi veliki front sa ruskim snagama, kažu eksperti. Zašto?

U najboljem slučaju, prelazak reke je tračak dobrih vesti dok veća kontraofanziva Ukrajinaca, pokrenuta početkom juna, nailazi na moćnu rusku odbranu, a uskoro će ih zateći i vlažno zimsko vreme.

U najgorem slučaju, to je znak očaja, poslednji uzdah u naletu koji nije postigao cilj da se preseče koridor koji drže Rusi i dođe do Azovskog mora.

„Ruska odbrana je sada duboka, dobro pripremljena i podržana značajnim rezervama, dok se Ukrajina bori uglavnom sa snagama okupljenim na početku invazije 2022. koje nikada nisu imale luksuz da se propisno obučavaju na nivou brigada“, rekao je Stiven Bridl, savetnik generala Davida Patreusa tokom rata u Iraku, a sada profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Columbia.

„Ova kombinacija nije pogodna za brz napadački uspeh“, rekao je.

Rusija uzvraća udarac

U južnoj regiji Zaporožje, jednoj od tri lokacije na koje se Ukrajina fokusirala kada je pokrenula dugo očekivanu kontraofanzivu u junu, ukrajinske trupe koristile su se zapadnim oružjem – tenkovima Leopard, oklopnim vozilima Bradley, vozilima pešadije Marder – kako bi pokušale proboj ruske odbrane: niz rovova, protivtenkovskih prepreka i minskih polja, slojeva prepreka koje se nazivaju Surovikinova linija.

Pokušaj nije uspeo a velika količina opreme sa Zapada je oštećena ili uništena.

Nakon proboja jedne ili dve sekcije odbrane u septembru južno od grada Orihiv u Zaporožju, ukrajinske trupe nisu otišle mnogo dalje.

Snage Kijeva su napredovale „u proseku svega 90 metara dnevno na južnom frontu na vrhuncu letnje ofanzive“, napisao je Centar za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona.

Međutim, dodaje se da „spori napredak na južnom frontu ne znači da Ukrajina ne uspeva ili da neće ispuniti svoj cilj“.

Ipak, spori napredak predstavlja glavni izazov za ukrajinsku vojsku, kao i za političke lidere.

„Nedovoljan proboj tokom leta u razvoju ukrajinske ofanzive obrt u materijalnoj prednosti (prema Rusiji) znači da Kijev mora pažljivo da se bori ako želi da zadrži inicijativu“, napisao je u izveštaju Royal United Service Institute (RUSI), istraživačka organizacija iz Londona.

„Pokušaj“

U regiji Herson prošle godine ukrajinske trupe su pojačale pritisak na ruske brigade koje su branile zapadne obale Dnjepra, koje je Rusija kontrolisala od prvih sedmica invazije.

Nakon meseci napada, u novembru 2022. Ruske snage su se povukle na suprotnu obalu.

Tamo su se utvrdili i granatirali grad Herson, terorišući civile i gađajući položaje Ukrajinaca.

Ukrajina je počela sa slanjem manjih jedinica duž reke u sedmicama koje su usledile komandosi su izveli manji napad na ušće Dnjepra, ali nisu uspeli da proteraju ruske snage.

Nakon pucanja glavne brane na Dnjepru, Kahovke, koja je bila pod ruskom kontrolom u junu, potopljeno je na hiljade hektara niz rijeku, što je zakomplikovalo i napredovanje Ukrajinaca i odbranu Rusa.

Ruski ratni bloger je 18. oktobra izvestio da su trupe Ukrajine prešle Dnjepar, nekih osam kilometara uzvodno od Antonivski mosta u Hersonu.

Jedan izveštaj je naveo da su jedinice došle do sela Piščanivka, oko dva kilometra jugoistočno od obale reke.

Rusko ministarstvo odbrane kasnije je potvrdilo izveštaje o prelasku reke.

U međuvremenu, 30. oktobra, kanal na Telegram, koji ima veze sa bivšim službenikom ruskog ministarstva odbrane, naveo je da su ukrajinske trupe ušle u selo Krinki udaljeno oko 20 kilometara uzvodno od Piščanivka.

Ukrajinske snage „uspele su da se učvrste: centar sela drži nekoliko desetina pripadnika ukrajinskih jedinica. Čišćenje naselja (ukrajinskih snaga) je zakomplikovano teškom vatrom neprijateljske artiljerije i neprijateljskim operacijama elektronskog ratovanja“, naveo je ovaj kanal.

Nije bilo nezavisnih potvrda ovog izveštaja iako su Ukrajinci izvestili da je Krinli bio pod udarom vazdušnih napada tokom noći.

„Činjenica da su uspeli da uspešno pređu reku i ponovo uspostave dva ili tri mostobrana je značajno postignuće i pokazuje da Rusi trenutno imaju problema s nizom uzastopnih operacija na severoistoku, istoku i jugu zemlje“, rekao je Mik Rajan, penzionisani general-major australijske vojske koji je opsežno pisao o ratu u Ukrajini.

„S tim u vezi, još uvek je rano i ostaje nejasno da li potez da se Rusi odvuku dalje na istok ili je važna operacija sama za sebe. Moj osećaj je da su Ukrajinci odlučili da pokušaju i vide kakve im se mogućnosti mogu otvoriti“, rekao je on za RSE.

Na istoku ruske trupe su pokrenule napade iz dva odvojena pravca na Avdijivku 10. oktobra, koja je bila dobro utvrđena lokacija na kojoj se nalazi najveća ukrajinska koksatra. Grad je bio pod kontrolom Ukrajinaca od 2014. što je njenim trupama dalo mogućnost da ugrožavaju logističke rute prema istoku i jugoistoku ka gradu Donjecku.

Isprva su ruske trupe pretrpjele velike gubitke, Bela kuća je prošle sedmice tvrdila da je najmanje 125 ruskih oklopnih vozila i dosta opreme je uništeno oko Avdijivke.

Institut za ratne studije iz Vašingtona je procenio da su ruske trupe izgubile stotine ljudi i više od 100 oklopnih vozila i tenkova.

„Značajni trošak“

Rusija je povećala ulog, zauzevši nekoliko položaja severno i južno od grada i pojačavši strahove od „kotla“, odnosno okruženja ukrajinskih trupa.

U poslednjih nekoliko dana, Ukrajina je navodno premestila jedinice iz svoje 47. mehanizovane brigade, koja je jedna od iskusnijih i bolje opremljenih jedinica, s ratišta blizu Orihiva u Avdijivku, što je mogući pokazatelj da su se ukrajinski komandiri bojali da će njihove linije pasti.

„Postoji politička odluka, politička naredba da se ovaj grad zauzme u bliskoj budućnosti, i mislim da će biti ozbiljnih vojnih operacija u kojima će koristiti sve snage koje tamo imaju; oni takođe dovode rezerve tamo“, rekao je za RSE Oleksij Hetman, ukrajinski vojni analitičar.

Napad na Avdivijku takođe može biti indikacija da Rusija veruje da ukrajinska protivofanziva jenjava i da bi njene snage mogle preuzeti inicijativu, rekao je Rajan.

„Rusi su očito mislili da je to slaba tačka u ukrajinskoj liniji i imali su osećaj da su Ukrajinci blizu kulminacije (kontraofanzive) i ovo bi mogla biti prilika za testiranje te hipoteze“, rekao je.

„Mislim da su Rusi otkrili da Ukrajinci još nisu dosegli najvišu tačku i da imaju jedinice i snage u rezervi koje se mogu nositi s tim.“

Više od nedelju dana kasnije, ruske snage su proširile napore i počele sa pokušajima napredovanja na pet ili šest drugih lokacija duž deonice ratišta duge 1.200 kilometara koja prolazi kroz Donbas, regije Donjecka i Luganska.

To uključuje mesta kao što su Bahmut, grad u Donjecku koji je u maju osvojila Rusija, uz ogromne žrtve, nakon meseci uličnih borbi.

Dalje na severu, ruske snage takođe ciljaju na Kupjansk, na reci Oskil u regiji Harkiv. Ukrajinske trupe osvojile su grad u iznenadnoj ofanzivi prošle godine.

„Izgledi za ruski prodor (kod Avdijivke) nisu puno veći“, rekao je Bidl za RSE. „Ako ulože dovoljno resursa u ovu borbu, verovatno mogu zauzeti grad, kao što su učinili u Bahmutu.“

„A ako Ukrajinci pokušaju da predugo izdrže, mogli bi čak da izgube neke snage zbog okruženja. Ali čisti proboj bio bi mnogo teži, a iskoristiti proboj s posledicama na operativnom nivou bilo bi još teže, posebno za rusku vojsku koja je u ovom ratu pokazala malo sposobnosti da izvede napredovanje u veliku dubinu linija“, rekao je.

Ukrajinska protivofanziva „sigurno je nanela značajan trošak ruskoj vojsci“, rekao je Mjakl Kofman, ruski vojni analitičar pri Fondaciji Karnegi za međunarodni mir, u podkastu emitovanom 18. oktobra.

„Sa stanovišta ofanzivne operacije, gde napadač obično podnosi veće žrtve i materijalne gubitke, ukrajinska vojska je prošla relativno dobro, svakako onako kako se moglo očekivati u uslovima i stepenu obuke koju su imali na raspolaganju“, rekao je Kofman.