Foto: EPA-EFE/HAN MYUNG-GUJužnokorejski poslanici podneli su danas predlog zakona o opozivu predsednika Jun Suk Jeola nakon što je proglasio vanredno stanje i poništio taj potez nekoliko sati kasnije, što je izazvalo političku krizu u četvrtoj po veličini azijskoj ekonomiji, prenosi Rojters.
Iznenadno proglašenje vanrednog stanja kasno u utorak izazvalo je sukob sa parlamentom, koji je odbacio pokušaj predsedika da zabrani političke aktivnosti i cenzuriše medije, pošto su naoružane trupe prodrle u zgradu Narodne skupštine u Seulu.
LIVE: Protesters in South Korea hold vigil and march against President Yoon Suk Yeol https://t.co/I7h6XKNjGH
— Reuters (@Reuters) December 4, 2024
„Podneli smo hitno pripremljen zahtev za opoziv“, rekli su u sredu predstavnici šest opozicionih partija, uključujući glavnu Demokratsku stranku, dodajući da će razgovarati o tome kada da ga stave na glasanje koje bi moglo da bude u petak.
Liberalna opoziciona Demokratska partija, koja ima većinu u parlamentu od 300 mesta, saopštila je da su njeni poslanici odlučili da pozovu Juna da odmah podnese ostavku ili će preduzeti korake za njegov opoziv, prenosi Gardijan.
🇰🇷 In South Korea, a young martial law soldier bowed his head to the citizens and said, “I’m sorry.” pic.twitter.com/XJ61CbZdZr
— Update NEWS (@UpdateNews724) December 4, 2024
Ministar odbrane Južne Koreje Kim Jong-Hjun izvinio se građanima i rekao da je podneo ostavku predsedniku Jun Suk Jeolu, javila je u sredu novinska agencija Jonhap.
SAD, koje imaju stacionirano gotovo 30.000 vojnika u Južnoj Koreji kako bi je zaštitile od nuklearnog naoružanja Severne Koreje, izrazile su duboku zabrinutost zbog događaja, a zatim i olakšanje da je vanredno stanje ukinuto.
Proglašenje vanrednog stanja dovelo je u pitanje moguću posetu američkog sekretara odbrane Lojda Ostina sledeće nedelje.
Dramatični razvoj događaja takođe je ugrozio poziciju Juna – konzervativnog političara i bivšeg javnog tužioca koji je izabran za predsednika 2022.
Glavna opoziciona stranka Južne Koreje – čiji su poslanici preskakali ograde i sukobili se sa snagama bezbednosti kako bi glasali za poništavanje zakona – ranije je nazvala Junov potez pokušajem „pobune“.
The secretary general of South Korea’s National Assembly condemned the military on Wednesday morning for breaking into the legislature during President Yoon Suk Yeol’s brief imposition of martial law, saying that nearly 300 troops had stormed the compound. https://t.co/sIFC9ccrCd pic.twitter.com/7nIXtoHAPY
— The New York Times (@nytimes) December 4, 2024
Najveći krovni sindikat u zemlji je takođe najavio „neograničeni generalni štrajk“ sve dok Jun ne podnese ostavku.
U međuvremenu, lider Junove vladajuće Partije Narodna moć, Han Dong-hun, opisao je pokušaj kao „tragičan“ pozivajući da odgovorni preuzmu odgovornost.
Opozicione stranke zajedno kontrolišu 192 mesta u parlamentu od 300 mesta, tako da bi im se morali pridružiti poslanici iz Junove partije da bi postigli potrebnu dvotrećinsku većinu u parlamentu za opoziv.
Ako nacionalna skupština glasa za opoziv Juna, odluku tada mora potvrditi najmanje šest od devet sudija u Ustavnom sudu. Ako bude smenjen sa funkcije, Jun bi postao tek drugi predsednik Južne Koreje otkako je postala demokratska država koji je dočekao tu sudbinu.
Druga je bila Park Gunhje, koja je smenjena 2017. Ironično, Jun, tadašnji generalni tužilac, vodio je slučaj korupcije koji je ubrzao pad Park.
Konzervativni i uticajni Čosun Ilbo objavio je upečatljiv uvodnik u kojem se navodi da je Junova deklaracija o vanrednom stanju „prešla granicu“ prihvatljivih političkih granica i zahteva odgovornost.
U uvodniku se navodi da zakonski uslovi nisu ispunjeni i da je to „nacionalna sramota“ za 10 najboljih demokratija.
U međuvremenu, levičarski Hankjorehov uvodnik je uokvirio Junovu deklaraciju o vanrednom stanju kao „izdaju naroda”, izražavajući nevericu da bi Koreja 21. veka mogla da vidi da izabrani predsednik koristi isto opravdanje („antidržavne snage koje planiraju pobunu“) kao i vojna hunta pre 45 godina.
U njemu se navodi da je Jun „izgubio minimum rasuđivanja i racionalnosti koji se zahteva od šefa države“.
Podsetimo, Jun je naveo niz razloga za proglašenje vanrednog stanja – prvog u Južnoj Koreji u više od 40 godina.
„Da bih zaštitio liberalnu Južnu Koreju od pretnji koje predstavljaju severnokorejske komunističke snage i da eliminišem antidržavne elemente koji pljačkaju slobodu i sreću ljudi, ovim proglašavam vanredno stanje“, rekao je Jun u televizijskom obraćanju.
Predsednik je glavnu opozicionu Demokratsku stranku, koja ima većinu u parlamentu, nazvao „antidržavnim snagama koje nameravaju da zbace režim“.
Jun i njegova partija Moć naroda takođe su u sukobima sa opozicijom oko budžeta za narednu godinu. Opozicioni poslanici su prošle nedelje odobrili znatno smanjeni budžetski plan preko parlamentarnog odbora.
Uvođenje vanrednog vanrednog stanja usledilo je nakon što je Junov rejting pao na 19 odsto prema poslednjoj Galupovoj anketi od prošle nedelje, pri čemu su mnogi izrazili nezadovoljstvo zbog njegovog rukovanja ekonomijom i kontroverzi koje uključuju njegovu suprugu Kim Keon Hi.
Južna Koreja je glavni demokratski saveznik SAD u Aziji, ali Vašington je rekao da nije unapred obavešten o Junovom planu da uvede vanredno stanje.
„Drago nam je što je predsednik Jun promenio kurs u vezi sa proglašenjem vanrednog stanja i poštovao ishod glasanja u Narodneoj skupštini kojim je okončano vanredno stanje“, rekao je portparol američkog saveta za nacionalnu bezbednost u saopštenju.
Kina, ključni saveznik Severne Koreje, pozvala je svoje državljane na jugu da ostanu mirni i budu oprezni, dok je Britanija rekla da „pomno prati razvoj događaja“.
Japanski premijer Šigeru Išiba rekao je: „Pratimo situaciju u Južnoj Koreji sa posebnim i velikim interesovanjem“.
Grupa poslanika za korejska pitanja, na čelu sa bivšim japanskim premijerom Jošihideom Sugom, otkazala je posetu Seulu planiranu za sredinu decembra, javilo je više japanskih medija.
Švedski premijer Ulf Kristerson, koji je ove nedelje trebalo da održi samit sa Junom, odložio ga je „s obzirom na dešavanja“, rekao je danas njegov portparol.
Vladimir Tihonov, profesor na odseku za Koreju na Univerzitetu u Oslu, rekao je da je Junov potez da uvede vanredno stanje „pokušaj da se istorija vrati unazad“.
„Mislim da građansko društvo Južne Koreje više ne može da prizna Juna kao legitimnog predsednika“, rekao je on za AFP.
Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije za Indo-Pacifik, Ketrin Vest, izdala je saopštenje u kome je pozvala na „mirno rešenje situacije, u skladu sa zakonom i ustavom Republike Koreje“.
Istorija pučeva i vanrednih stanja
Južna Koreja je postala demokratija tek kasnih 1980-ih, podseća Gardijan.
Tokom diktatura koje su nastale kao zemlja obnovljena nakon razaranja u korejskom ratu 1950-53, lideri su povremeno proglašavali vanredno stanje koje im je omogućavalo da stacioniraju borbene vojnike, tenkove i oklopna vozila na ulicama ili na javnim mestima kako bi sprečili antivladine demonstracije.
Takve scene su mnogima danas nezamislive.
Diktator Park Čanhi, koji je vladao Južnom Korejom skoro 20 godina pre nego što ga je ubio šef špijuna 1979, poveo je nekoliko hiljada vojnika u Seul u ranim satima 16. maja 1961, u prvom uspešnom državnom udaru.
Tokom svoje vladavine, povremeno je proglašavao vanredno stanje kako bi suzbio proteste i kritičare.
Manje od dva meseca nakon smrti Park Čanhi, general-major Čun Du Hvan je predvodio tenkove i trupe u Seul u decembru 1979. u drugom uspešnom državnom udaru.
Sledeće godine, organizovao je brutalni vojni udar na prodemokratski ustanak u južnom gradu Gvangdžu, kada je ubijeno najmanje 200 ljudi.
U leto 1987. masovni ulični protesti primorali su Čunovu vladu da prihvati direktne predsedničke izbore. Njegov vojni saveznik Roh Tae-voo, koji se pridružio Čunovom puču 1979. godine, pobedio je na izborima održanim kasnije 1987. zahvaljujući uglavnom podeljenim glasovima među kandidatima liberalne opozicije.
Tek Rohovom inauguracijom 25. februara 1988, nakon 40 godina pod različitim oblicima vojno-autoritarne vladavine, i donošenjem svog petog ustava u to vreme, Južna Koreja je postala sadašnja, demokratska Šesta republika.
🇰🇷 Presidents of South Korea
1. Syngman Rhee (1948–1960) – Overthrown.
2. Yun Bo-seon (1960–1962) – Overthrown.
3. Park Chung-hee (1962–1979) – Assassinated.
4. Choi Kyu-hah (1979–1980) – Removed by a military coup.
5. Chun Doo-hwan (1981–1988) – Sentenced to death after… pic.twitter.com/mk7NExbbHX— NEXTA (@nexta_tv) December 3, 2024
Od ukupno 13 predsednika Južne Koreja od 1948. samo jedan nije nasilno zbačen sa vlasti ili osuđen za korupciju, koja je decenijama sisitemski probelm u Južnoj Koreji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
