Šta se to dešava u Gruziji: „Želimo li evropsku budućnost ili rusko ropstvo?“

Kritičari ovog zakona navode da će on ograničiti slobodu medija i umanjiti šanse Gruzije da se pridruži Evropskoj uniji.

Predsednica Zurabišvili sada ima pet dana da prihvati predlog zakona, na koji je 18. stavila veto, mada je prethodno izglasan u parlamentu. Ako ona to ne učini, predsednik parlamenta će ga potpisati i time će praktično biti usvojen.

Ona je juče predložila novu inicijativu: da se održi referendum na kojem će gruzijski narod odlučiti da li zemlja treba da sledi evropski ili ruski put.

Predsednica se obratila hiljadama demonstranata okupljenih ispred parlamenta putem onlajn prenosa, ubrzo nakon što je parlamentarna većina vladajuće stranke sa 84 glasa nadjačala njen veto na zakon o „stranim agentima“.

Pozvala je stanovništvo da se “ozbiljno pripremi” za parlamentarne izbore zakazane za 26. oktobar.

“Da li ste danas besni? Budite ogorčeni, ali hajdemo i na posao“, rekla je ona demonstrantima i pozvala ih da počnu da prikupljaju potpise za pokretanje referenduma.

“Moramo iskoristiti ovu energiju koju imate za prikupljanje potpisa. Donesite mi ih, a ja ću potpisati odluku o održavanju referenduma, gde ćemo jasno reći da li želimo evropsku budućnost ili rusko ropstvo”, naglasila je Zurabišvili.

Istakla je i da je drugi ključni zadatak zaštita parlamentarnih izbora u oktobru.

“Vaša mobilizacija, vaših pola miliona glasova i pola miliona glasova naše dijaspore odlučiće o sudbini izbora“, poručila je Zurabišvili demonstrantima.

Takođe je istakla da svoju ulogu vidi u mobilizaciji i informisanju zapadnih partnera.

“Ovaj put ću osigurati da naši partneri, naši prijatelji, budu uz nas. Oni mogu da sankcionišu funkcionere, ali neće uvesti sankcije društvu koje je pokazalo ko su i gde stoje. Ja sam na tvojoj strani. Ja sam ti, a ti si ja”, navela je predsednica Gruzije.

Pomenuti zakon, koji je ranije ovog meseca usvojio parlament, zahteva od medija, nevladinih organizacija i drugih neprofitnih grupa da se registruju kao entiteti koji “ostvaruju interese strane sile” ako primaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva.

Sličan zakon je na snazi u Rusiji.

Stranka “Gruzijski san” je ponovo konsolidovala svoju većinu sa 84 poslanika koji su je podržali.

Paralelno sa skupštinskim obračunom, ispred zgrade Skupštine održao se protestni skup.

Nekoliko minuta pre početka mitinga povećao se broj pripadnika policije u blizini Skupštine, a pooštrene su mere bezbednosti, uključujući i blokadu prostora za vozila poslanika.

Poslanici su napustili zgradu uz zvižduke i povike “robovi Rusa” i “izdajnici”.

Da bi zakon stupio na snagu, mora da ga potpiše predsednica u roku od pet dana.

U suprotnom, predlog zakona će potpisati i objaviti predsednik parlamenta.

Početkom aprila u Gruziji su bili masovni protesti protiv zakona o stranim agentima.

Vlasti su usvojile zakon uprkos nekoliko hitnih apela zapadnih lidera i oštroj oceni Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Državni sekretar Antoni Blinken je 23. maja izdao saopštenje u kojem je izjavio da će “objaviti politiku viznih ograničenja koja podriva demokratiju u Gruziji i sprovesti sveobuhvatnu reviziju saradnje između SAD i Gruzije”.

Prema odluci Vašingtona, vizna ograničenja odnosiće se i na predstavnike vlade Gruzijskog sna i članove njihovih porodica.

Konkretna imena još nisu pomenuta. Uz to, Vašington navodi da će SAD razmotriti svoju saradnju sa Gruzijom.

Šef pres službe američkog Stejt departmenta Metju Miler je izjavio da SAD osuđuju usvajanje zakona i da je to udaljilo Gruziju sa puta evropskih integracija.

On je naglasio da vladajuća partija „Gruzijski san” ignoriše „evroatlantske težnje gruzijskog naroda”.

Šef pres službe Stejt departmenta je primetio da sve ove akcije ugrožavaju odnose SAD i Gruzije.

Evropska unija (EU) izrazila je žaljenje što je gruzijski parlament izglasao kontroverzni zakon o stranim agentima i upozorila da će to imati posledice na proces evropskih integracija te države, saopštila je Spoljnopolitička služba EU (EEAS).

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Džozep Borelj podsetio je da je EU više puta ponovila da je zakon u suprotnosti sa ključnim evropskim načelima i vrednostima.

Borelj je najavio da će EU i države članice ispitati sve mogućnosti odgovora na takav razvoj događaja.

“Pozivamo vlasti Gruzije da preokrenu ovaj trend i da se vrate čvrstom putu ka EU. Još ima vremena da se promeni dinamika,” dodao je on.