Uticaj rata na jednu od najsiromašnijih evropskih država: Šta se to dešava u Moldaviji?

Predsednica Maia Sandu pre ostavke je optužila Rusiju za planiranje državnog udara kako bi srušila moldavsku proevropsku vladu koristeći „strane sabotere“.

Sandu je rekla da su moldavske vlasti potvrdile navode koje je prvi izneo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, upozorivši da su njegove obaveštajne agencije otkrile „detaljan ruski plan za podsticanje političke krize u Moldaviji“.

Analitičari kažu kako je sasvim moguće da Moskva koristi Moldaviju – i separatističke grupe u njenom proruskom odmetnutom području Transnistriji – da poseje razdor i razoruža Ukrajinu sa suprotne strane sveta, a sve to uoči prve godišnjice rata.

„Rusi su stvorili inverziju onoga što su učinili prošle godine u Belorusiji, dovodeći Moldaviju i Transnistriju u vezu sa situacijom u Ukrajini“, rekao je Clinton Watts, bivši saradnik na Institutu za istraživanje spoljne politike, za CNBC, misleći na gomilanje tenkova duž ukrajinske severne granice uoči invazije.

Gomilanje vojske na granici

Ukrajinsko ministarstvo obrane potvrdilo je da su počeli raspoređivati svoje snage na granici s Moldavijom kako bi je „zaštitili“. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je prvi Putinov cilj osvajanje međunarodne vazdušne luke u Kišinjevu.

Moldavski premijer Dorin Recean nije ga demantovao.

„Već sam nekoliko puta rekao da postoji nekoliko scenarija destabilizacije Moldavije, a ovo što je rekao Zelenski samo je jedan od njih. Moldavija je spremna za sve izazove“, rekao je Recean.

Do sada su ukrajinske obrambene snage i zapadni saveznici procenjivali da će nova ruska ofanziva biti koncentrisana na istoku zemlje.

„Iz perspektive Kremlja to je prilično pametna strategija. Svaki put kad počnem podcenjivati sposobnost Rusije da stvara nemire, događaju se ovakve stvari“, dodao je Watts, koji sada vodi Microsoftov centar za analizu digitalnih pretnji.

Optužbe o ruskom puču

Sandu je početkom prošle nedelje utvrdila da je kremaljska taktika ometanja uključivala građane Rusije, Belorusije, Crne Gore i Srbije koji su ulazili u Moldaviju i pokušavali raspiriti proteste u pokušaju da se „legitimna vlada zameni ilegalnom vladom pod kontrolom Ruske Federacije“.

„Svrha ovih akcija je rušenje ustavnog poretka, promena legitimne vlasti u Chisinauu u nelegitimnu koja bi našu zemlju stavila na raspolaganje Rusiji i zaustavila proces evropskih integracija, ali i omogućila Rusiji da iskoristi Moldaviju u ratu protiv Ukrajine“, rekla je Sandu.

Rusija je brzo odbacila ove tvrdnje, dok su Crna Gora i Srbija pozvale vladu u Chisinauu da pruži više informacija. Belorusija se nije javno oglašavala o optužbama niti je njeno ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo na zahtev CNBC-a za komentar.

Zabranjen ulaz Grobarima i bokserima iz Budve

Podsetimo, bokserima iz crnogorskog kluba Budva zabranjen je ulazak u Moldaviju na bokserski turnir nakon optužbi da bi saboteri iz Crne Gore, među ostalima, mogli biti deo navodne zavere za puč u toj zemlji, tvrdi Reuters.

Moldavija je pre dve nedelje zabranila i srpskim navijačima Partizana Grobarima da prisustvuju fudbalskoj utakmici 16. februara u Kišinjevu između Šerifa iz Tiraspola i Partizana iz Beograda. Moldavska granična policija saopštila je da je sprečen ulazak u zemlju desetak srpskih navijača iako niko nije priveden.

Nakratko je zatvoren i moldavski vazdušni prostor.

Ostavka vlade

Objava je usledila samo nekoliko dana nakon što je premijerka Natalia Gavrilita podnela ostavku, navodeći kao razlog „mnoge krize uzrokovane ruskom agresijom u Ukrajini“. Gavrilita nije rekla da li je taj potez proporcionalan odgovor na poslednje obaveštajne izveštaje. Međutim, analitičari upozoravaju da tajming nije slučajan.

„Oduvek smo očekivali ovakvo nešto“, rekao je Matthew Orr, vodeći analitičar za Evroaziju u kompaniji za obaveštajne rizike Rane, koji je trenutnu moldavsku proevropsku vladu – koja je na vlasti bila od 2021. – opisao kao neviđenu i pretnju ruskom režimu.

Prošle su godine analitičari upozorili da bi Moskva mogla priznati moldavsku prorusku, separatističku regiju Transnistriju kao nezavisnu državu – kao što je to učinila u slučaju ukrajinskih regija Donjeck i Luhansk – te takvo nešto iskoristiti kao izgovor za invaziju.

Moldavija jača veze sa Zapadom. Moskva je frustrirana

Moldavija, bivša sovetska država, poslednjih je godina jačala svoje veze sa Zapadom, dobivši status kandidata za članstvo u EU prošle godine, na isti dan kad i Ukrajina.

„To je frustriralo Moskvu, koja smatra Moldaviju svojom sferom uticaja, kao što je smatrala Ukrajinu i sve druge bivše sovjetske države“, rekao je Orr.

Moldavija, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, takođe je teško pogođena posledicama rata, čineći je „ekonomski i politički ranjivom“, ističe Jason Bush, viši analitičar u Eurasia Grupi.

Moldavija se suočila s ozbiljnom energetskom krizom jer se odlučila rešiti stopostotne zavisnosti od nabavke ruskog plina. U međuvremenu, priliv izbeglica koji stižu u Moldaviju preko granice s Ukrajinom u dužini od 1.221 km povećao je pritisak na ovu zemlju od 2.6 miliona stanovnika, koja se bori sa stopom inflacije višom od 30%.

Neki analitičari tvrde da bi promena vlade mogla predstavljati priliku za Moldaviju da se „resetuje“ i ponovo učvrsti svoju vlast nakon meseci turbulencija.

„Predsednica Sandu već mesecima upozorava na ove rizike. Sada se možda čini da Moldavija ima bolju sposobnost suprotstaviti se Rusiji“, dodao je Orr, ističući sve veću podršku EU i prolazak teške zime.

„Zabrinutost oko invazije je prenaduvana“

Nekoliko sati nakon Gavrilitine ostavke Sandu je imenovala svog savetnika za obranu Dorina Receana, koji je takođe proevropski orijentisan, za svog novog premijera. Moldavski parlament potvrdio je njegovo imenovanje u četvrtak.

Još nije jasno po čemu će se Recean razlikovati od svoje prethodnice, ali Orr je rekao da će verovatno težiti jačanju veza sa zapadnim saveznicima i smanjenju uticaja ruskog novca u Moldaviji.

Brisel je u januaru ponudio Moldaviji 145 miliona evra za održavanje privrede, iako taj iznos tek treba da odobre sve članice EU i zastupnici Evropskog parlamenta.

Takođe se očekuje da će budući premijer produbiti razgovore s NATO-om o tome kako odgovoriti na buduće ruske projektile, koji su i prošle nedelje ušli u moldavski vazdušni prostor, a koje je Zelenski nazvao „izazovom NATO-a i kolektivne sigurnosti“. Napad se dogodio nekoliko dana pre nego što je Moldavija u utorak privremeno zatvorila svoj vazdušni prostor zbog, kako vlasti kažu, ruske bespilotne letelice.

Jačanje zapadnih veza s Moldavijom ima potencijal da izazove dalje uplitanje Rusije, ali analitičari kažu da je zabrinutost oko invazije, kao što se prvi put strahovalo prošle godine, prenaduvana.

Orr kaže kako je skeptičan da će separatističke grupe u Transnistriji ili 1.500 ruskih vojnika stacioniranih tamo imati vojnu moć da destabilizuju Moldaviju ili da će biti iskorišćeni protiv Ukrajine. Slično tome, rekao je, malo je verovatno da će Moskva preventivno prekinuti distribuciju plina Moldaviji kako ne bi ugrozila podršku svojim saveznicima u Transnistriji.

Međutim, primetio je da bi ruski špijuni mogli koristiti Transnistriju kao predstražu za prikupljanje obaveštajnih podataka o Ukrajini. Watts je rekao da je rusko uplitanje u Moldaviju verovatno deo tekućih „manevara“ za odvraćanje ukrajinskih snaga i „držanje Zapada van ravnoteže“.

„To može biti smetnja za ukrajinsku vojsku, koja je već vrlo tanka“, zaključio je Watts.

Putin poništio važan dekret o Moldaviji

Ruski predsednik Vladimir Putin opozvao je juče dekret iz 2012. koji je delimično podupirao suverenitet Moldavije u rešavanju budućnosti Transnistrije – separatističke regije koja graniči s Ukrajinom i u kojoj Rusija drži trupe. Dekret, koji je uključivao komponentu Moldavije, ocrtao je rusku spoljnu politiku pre 11 godina koja je pretpostavljala bliže odnose Moskve s Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama.

Naredba kojom se poništava dokument iz 2012. objavljena je na web stranici Kremlja i navodi da je odluka donesena kako bi se „osigurali nacionalni interesi Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima“.

To je deo niza protivzapadnih poteza koje je Putin najavio. Moldavski predsednik zajedničke kontrolne komisije u sigurnosnoj zoni oko Transnistrije Alexandru Flenchea rekao je da otkazivanje ne znači da Putin napušta pojam moldavskog suvereniteta.

„Ukaz je politički dokument koji provodi koncept spoljne politike Rusije“, rekao je Flenchea za Publika TV.

„Moldavija i Rusija imaju temeljni politički sporazum koji predviđa međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta naših zemalja.“ Kremlj je saopštio da su odnosi Rusije s Moldavijom, koja je prošle nedelje odobrila novog prozapadnog premijera koji je obećao da će nastojati pridružiti se EU, vrlo napeti. Optužio je Moldaviju za provođenje antiruske agende.

Rusofono stanovništvo je strahovalo od spajanja s Rumunijom

Dekretom iz 2012. Rusija se obavzuje na traženje načina za rešavanje separatističkog pitanja „na temelju poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i neutralnog statusa Republike Moldavije u određivanju posebnog statusa Transnistrije“.

Ruski govornici Transnistrije odvojili su se od Moldavije 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija spojiti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.

Kratki rat suočio je novonastalu nezavisnu Moldaviju sa separatistima 1992. Ali praktički nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim „mirotvorcima“ koji su još uvek raspoređeni na komadiću zemlje koji nema međunarodno priznanje. Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije saopštilo je da će „pažljivo proučiti“ dokument.

Izvor: Index.hr