Vladimir Putin imenovao je civilnog ekonomistu Andreja Belousova za ministra odbrane što signalizira novu normalnost Rusije – večni rat, ukazuje za CEPA Aleksander Koljandr, koji je analizirao rusku politiku i ekonomiju kao strateg u Credit Suisse banci u Londonu i Moskvi.
„Putin je možda mislio da je „rat previše ozbiljna stvar da bi se poverio generalima“ dok je imenovao Belousova.
Duhovitost, koja se obično pripisuje francuskom državniku Žoržu Klemansou ili Napoleonovom ministru Šarlu-Morisu de Taleranu, dovela je do koncepta velike strategije.
Za razliku od operativnog plana, koji se bavi čisto vojnim pitanjima, ovaj obuhvata upravljanje resursima čitave nacije u vođenju dugotrajnog rata.
Belousov je naizgled zadužen upravo za to – kako da upravlja resursima za rat. A ti resursi nisu neznatni – ruski odbrambeni budžet se udvostručio na šest odsto BDP-a od 2021. a u kombinaciji sa drugim rashodima za nacionalnu bezbednost, sada iznosi osam odsto.
Udeo nacionalnog bogatstva koji je Sovjetski Savez potrošio na odbranu u poslednjoj deceniji pre smrti procenjuje se na 10 do 13 odsto. Zadatak Belousova jeste da efikasno upravlja ovom gomilom novca i ne dozvoli bankrot zemlje.
On je samo čovek za taj posao.
Šezdesetpetogodišnji ekonomista školovan u Sovjetskom Savezu, kalio se u akademskim krugovima pre nego što se pridružio vladi.
Proveo je četvrt veka na različitim državnim pozicijama, uključujući kao ministar ekonomskog razvoja, Putinov ekonomski savetnik i kao prvi potpredsednik vlade odgovoran za finansijski sektor.
Oženjen i otac jednog deteta, on primetno prezire blistavo bogatstvo elite iz Putinove ere i prešao je sa sovjetskih pravoslavaca na ruske pravoslavce (kršten je 2007.) bez ikakvih očiglednih poteškoća.
Tokom svog meritokratskog uspona, ostao je nepokolebljivi etatista.
Po njegovom mišljenju, država ne treba da bude samo noćni čuvar, već aktivni kormilar privrede i vodeći investitor i primarni igrač na tržištu.
U teškim trenucima, insistirao je na neočekivanim porezima za izvoznike, poigravao se idejama uključujući kontrolu kapitala i predlagao ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.
Belousov, lukavi dvorjanin, nema poznate veze sa bilo kojom grupom moći oko Kremlja i nema evidenciju o neumerenoj korupciji (za razliku od njegovog prethodnika Sergeja Šojgua i njegovih visokih zvaničnika, čiji se redovi sada proređuju hapšenjima u vezi sa korupcijom).
Svetsku ekonomiju on vidi kao igru sa nultom sumom čija se pravila menjaju upravo sada, pošto SAD i Zapad gube osam decenija globalnog liderstva.
On već godinama govori više o konkurenciji Rusije nego o saradnji. Sada, kada se takmičenje pretvara u rat, možda će osećati da je sve vreme bio u pravu.
Njegov zadatak će biti da obezbedi da vojska dobije ono što joj je potrebno, da vojna proizvodnja teče nesmetano i da se korupcija smanji, ako ne i iskoreni, da bi se pomoglo ratnim naporima. Ima nadležnost da mobiliše privredu i celo društvo do nivoa koji Putin smatra neophodnim.
Pre nego kasnije, ona će postati nova ruska nafta – gejzir bogatstva i moći.
Drugi zadatak Belousova biće da obuzda njegov apetit.
Ovo je lakše reći nego učiniti. Rat je već postao glavni pokretač ekonomskog rasta Rusije i preraspodele bogatstva.
Kao što je Klemanso rekao 1919: „Lakše je voditi rat nego mir“.
Ova konkretna zagonetka će ostati, šta god da uradi novi ministar odbrane.
Sa Belousovim na čelu, vojno-industrijski kompleks Rusije će sve više ličiti na sovjetski – biće glavni pokretač ekonomije, izvor zavidnih poslova i sočnih ugovora o nabavkama“, piše Koljandr.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.