Šta stoji iza interesa velikih svetskih sila za Arktik?

Arktik je jedno od poslednjih neiskorišćenih područja na svetu. Njegova oštra klima i niske temperature nisu pogodni za ljudski život što je dugo bila prirodna barijera za eksploataciju Arktika, ali klimatske promene ovo brzo menjanju.

Šest zemalja okružuju Arktički okean: Rusija, Kanada, SAD, Danska, Norveška i Island.

Međutim, sada se ova udaljena divljina menja. Katastrofalni ekefti globalnog zagrevanja doveli su do topljenja polarnih kapa što je otvorilo pristup resursima vrednim u milijaradama. Tu postoji ogromna količina ribe te fosilna goriva.

Povećana međunarodna trka koja će rezultirati iz toga dovela je do povećanog vojnog trošenja i angažiranja specijalnih snaga u regiji kako bi se zaštitili interesi koje svaka zemlja ima.

U toj trci za sada dominira Rusija.

Neiskorišteno bogatstvo

Postoje procene da će letnji led na Arktičkom okeanu potpuno nestati do 2035.

Sada je već moguće da brodovi plove kroz Arktik prema Evropi i severnoj Aziji tokom letnjih meseci.

Ove nove rute su značajno kraće od klasičnih trgovinskih puteva kroz Suecki i Panamski kanal.

To predstavlja i velike ekonomske prilike. Arktik je bogat velikim zalihama nafte, prirodnog gasa, mineralima i retkim metalima koji se nalaze ispod okeanskog dna.

Procene se razlikuju, ali približno 16 odsto svetske neiskorištene nafte i 30 odsto svetskog neotkrivenog gasa leži ispod Arktičkog okeana.

Kako bi ilustrovali koliko su važni ovi novi prolazi, možemo ih uporediti sa tradicionalnom rutom od Roterdama do Šangaja u Kini.

Početkom 19. veka, brod bi morao da putuje oko Rta dobre nade u Južnoj Africi. To je udaljenost od 26.000 kilometra.

Kada se otvorio Suecki kanal u Egiptu, 1869. godine, dug put oko Afrike se mogao izbeći, te je isti put postao za 23 odsto kraći.

Severoistočni prolaz skratio bi ovaj put za još 24 odsto, čime bi se napravile uštede u gorivu i vremenu.

Ipak, sada postoji mali saobraćaj na tom područuju, a radi se o brodovima koji su opremljeni za lomljenje leda.

Regija je podeljena na teritorijalne vode između okolnih zemalja i njihovih eksluzivnih zona, područja obalnih voda dodeljenih svakoj zemlji sa obalom koja je ekskluzivno njihova.

Teritorijalne pretenzije na ove vode i zone se preklapaju i odlučivanje ko ima pravo na njih postaje komplikovano.

Konvencija UN-a o pravima na moru (UNCLOS) je vodič u svemu tome, ali SAD, Danska, Kanada, Norveška i Island su duboko zabrinuti zbog vojnog širenja Rusije.

Rusija, polarni medved koji se budi

Još pre ruskog rata u Ukrajini, Moskva se brzo širila i modernizovala svoju vojsku, a Arktik je bio u posebnom fokusu. Međutim, rat u Ukrajini je pokazao da ruska vojska nije toliko moderna i efikasna, pa se sad postavlja pitanje koliko će zemlja biti zaštićena na severu jednom kada se otopi led.

Rusija, najveća zemlja na svetu, shvatila je da topljenje leda na Arktiku znači da će njena najduža granica, duga više od 24.000 kilometara, biti izložena.

Rusija je zbog toga počela da vojno razmišlja o tom području, te je ponovo otvorila 50 starih, vojnih baza na severu, dok je deset radarskih stanica poboljšano, a postavljene su i stanice za potragu i spasavanje.

Velika područja sada moraju da budu nadgledana, a vazdušne snage su ključ za to. Zbog toga su proširene stare vazdušne baze, a tu su stacionirani modernizovani MiG-31 borbeni avioni kao i raketne baterije.

Severna komanda mornarice koja je zadužena za arktički region 2021. je postala jedna od pet vojnih distrikta, čime se naglašava važnost tog područja.

Moskva je počela testiranje 13 novih brodova, a svoje avione i brodove će naoružati novim hipersoničnim raketama.

Uzbuna zbog vojnih aktivnosti

Modernizacija i ekspanzija ruske vojske na Arktiku dešava se već deceniju. Susedne zemlje alarmirane su zbog ovih vojnih aktivnosti.

Primer Ukrajine pokazuje da Rusija neće oklevati da koristi vojnu silu kako bi postigla svoje ciljeve.

Zbog toga su i zapadne sile počele da traže i da povećaju svoje vojno prisustvo na Arktiku. Međutim, borbe na ekstremno niskim temperaturama su izazovne.

Za operacije na tako velikim hladnoćama potrebna je posebna oprema, a čak i mala ogrebotina u tim uslovima može postati po život opasna rana, jer postoji opasnost od gangrene i smrzotina. Motori se kvare i vozila se ne mogu upaliti, putevi su prekriveni ledom.

Snage treba da budu specijalno istrenirane samo da prežive u takvim okolnostima. Takođe, ne može se osloniti na kompase, a zbog magnetskih smetnji komunikacija može biti otežana.

Uprkost tome, SAD i njegovi saveznici imaju iskustvo vođenja operacija na Arktiku zbog Hladnog rata.

Američke vojne operacije na Arktiku

Niz radara za rano upozoravanje postavljeno je od Aljaske do Grenlanda i Norveške. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci, a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.

Američka mornarica povećava broj razrača koji patroliraju Arktikom sa četiri na šest te redovno izvodi vojne vežbe.

SAD i Norveška, NATO članice, imaju dogovor da se američke baze mogu postavljati na norveškom tlu. Američka vojska pravi zalihe velike količine municije, oružja i vozila u postrojenjima na severu te zemlje.

NATO je imao svoju najveću vojnu vježbu 2018. godine, sa više od 50.000 vojnika na severu Norveške.

Sa ratom u Ukrajini, savez je naglasio svoju spremnost da se bori na Arktiku pokrenuvši Hladni odgovor 2022 na severu Norveške, seriju realističnih vojnih vežbi koje uključuju desetine hiljada specijalaca za ratovanje na Arktiku te stotine vozila, letelica i brodova.

I druge zemlje su takođe ponudile svoju pomoć. Velika Britanija je ponudila Kanadi da joj pomogne u jačanju odbrane na severu, provodeći nekoliko vežbi sa svojim podmornicama.

Kanada je također izgradila pomorske baze za punjenje goriva na dalekom severu zemlje, te izgradila Arktičke obalne patrolne brodove (AOPS) koji će nadgledati vojne aktivnosti u regiji.

Međutim, nije samo Rusija ta koja izaziva zabrinutost. Kina takođe povećava fokus na bogati Arktik.

Peking smatra da je to područje od međunarodne važnosti, te da ne pripada samo određenim zemljama.

Kina je zbog toga napravila istraživačke brodove da ispitaju ledene severne vode iznad Rusije.

Takođe je poslala deset naučnih ekspedicija na Akrtik, a sada razmatra i da izgradi nuklearno naoružane ledolomce.

Kina želi da se poveže sa Arktikom kroz svoju inicijativu Pojas i put. Ponudila je da kupi skandindavske luke, razmatrala je železničke veze od Finske do Kine, a takođe je jedna kineska kompanija kupila staru švedsku podmornicu.

Kina je 2018. ponudila i da izgradi tri aerodroma na Grenlandu, a u martu 2021, Finska je odbila pomoć Pekinga da proširi svoje severne vazdušne baze kako bi kineski ratni avioni mogli tu da deluju, a njihova svrha bi bila, kako su navodili, istraživačka.

Kineska mornarica takođe ima interes za ovu severnu rutu jer bi kineski brodovi mogli puno brže da pristupe Atlantskom okeanu, što je područje na koje se Kina fokusirala u svom globalnom širenju uticaja.

Rezanje arktičke pite

Indija je kao i Kina proglasila da bi se arktički resursi trebali podeliti u svetu, a ne samo da na njih pravo imaju komšije.

Kineska komunistička partija čak je predložila da svaka zemlja dobije deo proporcialno broju stanovnika. Kina bi tako imala pravo na četvrtinu arktičkih rezervi.

Rusija vidi Arktik kao pitu, sa komadima izrezanim prema obali koja ga okružuje gde bi Moskva naravno najviše dobila.

Arktik nije idealnog oblika pa da se tako podeli, a UNCLOS nije jasan po tome kome šta pripada, što bi moglo biti predmet spora.

To u kombinaciji sa velikim vojskama u blizini stvara povećane tenzije, podižući šanse za slučajni konflikt.

Međutim, Rusija je izgubila sav svoj legitimitet kada je napala Ukrajinu i sada postoji verovatnoća za širi sukob u koji bi bio uključen i NATO.

Kako bi se izbegao takav scenarij, potrebna je međunarodna saradnja. Ugovor između Evropske unije, Kine, Južne Koreje i Japana stupio je na snagu 2021. godine, a njime se zabranuje prošireno ribarstvo.

Potpisnice su se složile da neće biti komercijalnog ribarstva dok se ne urade naučne procene o mogućnostima industrijskog ribarstva u Arktičkom okeanu.

Zabrana stoji za sada, ali upitno je koliko će ona trajati sa rastućim populacijama i sve manjim globalnim resursima.

Kako će se ovo potencijalno bogatsvo podeliti sada je već pitanje o kojem svetske sile raspravljaju.

Izvor: Al Jazeera Balkans