Šta stoji iza mirovne inicijative Saudijske Arabije?

Predstavnici tridesetak vlada pozvani su na razgovore u saudijskom gradu Džeda 5. i 6. avgusta. Među njima su zemlje BRIKS-a, Brazil, Indija i Južnoafrička Republika, kao i druge zemlje Globalnog juga, poput Indonezije, Meksika, Zambije i Egipta. Učešće su potvrdile i vlade Velike Britanije i Poljske, kao i predstavnici Evropske unije. Prisustvo Kine je neizvesno, a Rusija nije ni pozvana.

Zašto Saudijska Arabija organizuje konferenciju u Ukrajini?

„Inicijativa dolazi u trenutku kada Saudijska Arabija želi da se pozicionira kao pokretačka snaga za razgovore i rešavanje sukoba“, kaže Simon Engelkes, konsultant za Bliski istok u nemačkoj Fondaciji Konrad Adenauer (KAS), bliskoj opozicionim Demohrišćanima (CDU/CSU). Tradicionalno, Saudijska Arabija je uvek bila saveznik Zapada, posebno Sjedinjenih Država. Rijad međutim ima dobre odnose i sa Pekingom i Moskvom, iako je nedavno došlo do napetosti s Kremljom u okviru organizacije OPEK+. Rusija se, naime, nije držala dogovorenog smanjenja proizvodnje nafte.

I odnosi sa Zapadom već neko vreme su zategnuti. Tome doprinosi i rat u Jemenu u koji je umešana i Saudijska Arabija, kao i stanje ljudskih prava u toj apsolutističkoj monarhiji konzervativnog, islamskog karaktera. Brutalno ubistvo saudijskog disidenta Džamala Kašogija 2018. godine u saudijskom konzulatu u Istanbulu, iza kojeg, kako sumnja Zapad, stoji saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, trajno je narušilo ugled kraljevske porodice.

S obzirom na to da je Saudijska Arabija do sada profitirala od sankcija Rusiji i posledičnog rasta cena nafte, konferencija o ratu u Ukrajini mogla bi pre svega da bude pitanje prestiža. „Princ prestolonasljednik želi da ojača diplomatsku ulogu Kraljevstva kao regionalne sile. To se ogleda u velikom broju tendencija približavanja kojima on pokušava da ublaži napetosti s dugogodišnjim neprijateljima, Iranom i Jemenom“, ocenjuje Engelkes.

Šta očekivati od mirovnog samita u Saudijskoj Arabiji?

Niko ne očekuje pravi pomak za mirovni sporazum u Ukrajini – već i zbog toga što na samit nije pozvana Rusija. Istovremeno, problem je i to što su mnoge države koje će tamo biti prisutne, iako su osuđivale kršenje teritorijalne celovitosti Ukrajine, do sada oklevale da zauzmu jasnu stranu protiv Rusije, na primer u obliku uvođenja sankcija Moskvi.

Engelkes njihovo učešće vidi kao znak da se i te zemlje sada zalažu za okončanje sukoba, koji, osim zaraćenim stranama, posebno šteti Globalnom jugu: „To što bi u Džedi mirovni plan predsednika Zelenskog u deset tačaka trebalo da bude osnov za razgovore, može se tumačiti kao znak podrške Ukrajini.“

Kakav je značaj konferencije u Džedi izvan ukrajinskog rata?

Prema mišljenju tog nemačkog stručnjaka, ono što u Evropi može da deluje kao „diplomatsko kockanje“ Rijada, predstavlja u stvari nešto sasvim drugo. Sebastijan Zons iz bonskog trusta mozgova CARPO koji se bavi Bliskim istokom, kaže da se u Saudijskoj Arabiji na rat u Ukrajini gleda kao na „unutarevropski sukob“. Oštre akcije preduzete protiv Rusije tamo se teško mogu razumeti, pogotovo što se ta zemlja oseća „napušteno“ u sukobu s Iranom, kaže Zons. „Ti različiti načini rešavanja sukoba doživljavaju se u Saudijskoj Arabiji kao dvostruki standardi.“

I Engelkes u saudijskoj inicijativi vidi pragmatičan, neideološki pogled na ekonomsku i bezbednosnu politiku. Rijad u načelu time šalje dobar znak, između ostalog i zato što snažno učešće Globalnog juga omogućava da se iskorači iz blokovskog načina razmišljanja „Rusija protiv Zapada“, zaključuje Engelkes.