Šta su dogovorili Berlin i Bagdad o deportacijama?

Za Olafa Šolca se radi o „najvažnijem aspektu“ nemačke migracione politike koji će u kratkom roku dovesti do „najvažnijih promena“. Kancelar govori u superlativima o sporazumima sa zemljama iz kojih u Nemačku dolaze mnogi tražioci azila.

Irak se već nekoliko meseci smatra posebno zanimljivim pregovaračkim partnerom, jer iz njega dolazi veliki broj odbijenih tražilaca azila.

Istraživanja javnih servisa NDR, WDR i lista Zidojče cajtung pokazuju da su savezna vlada i Irak dalje odmakli u pregovorima nego što je to javnosti poznato. Obe su zemlje pre nekoliko meseci pristale na zajedničku izjavu o namerama. No, proces samih pregovora je očito trebalo da ostane tajna.

Nemačka godinama pokušava da poveća broj deportacija u Irak. Krajem oktobra, prema Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Nemačkoj se nalazilo 26.000 Iračana koji su morali da napuste zemlju – Iračani su rekorderi među ljudima koje bi trebalo deportovati.

No, cele prošle godine samo je 77 osoba deportovano direktno u Irak. Do sada je bilo malo znakova „ofanzive repatrijacije“, kako su još krajem 2021. u koalicionom sporazumu najavile Socijaldemokrate, Zeleni i liberali, koji čine aktuelnu Vladu u Berlinu.

„Višesmerni program“

Prema podacima do kojih je došao istraživački tim novinara, Nemačka i Irak su još na proleće zacrtali zajedničke ciljeve. U ovom dokumentu na tri stranice, „obe strane izražavaju želju za jačanjem međusobne suradnje na području migracija, uključujući legalnu migracionu konzularnu saradnju, povratak i integraciju“.

Važan cilj je promocija „dobrovoljnog povratka osoba bez prava boravka“. Kako bi to postigli, žele sprovesti „program na više koloseka“.

Zajednička izjava o namerama takođe se posebno bavi radnom migracijom. Obe strane se „slažu da je legalna migracija korisna za oba društva i jača odnose između dveju zemalja“.

Na primer, žele olakšati izdavanje viza za poslovne putnike ili studente. Strane su se složile oko „ponovnog prihvata državljana koji ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uvslove za ulazak, prisustvo ili boravak u dotičnim državama“.

To znači da su iračke vlasti spremne da prime natrag ne samo one koji su prekršili zakon, kao što je do sada bio slučaj, nego u principu sve građane. Nedavno je izišlo u javnost da se više pripadnika verske grupe Jezida deportuje u Irak gde su progonjeni.

Nemačka i Irak dogovorili su i da sarađuju na utvrđivanju identiteta osoba koje zagube ili unište svoja dokumenta, što je do sada bila prepreka za deportaciju.

„Strah me je!“

Jedan od onih koji su verovali da mogu ostati u Nemačkoj je Ahmed Karo (24) iz okoline Mosula. On je došao u Nemačku pre par godina, išao je u strukovnu školu, devet meseci odrađivao pripravnički staž u poznatom trgovačkom lancu tekstila i naučio nemački. Pohađao je integracioni kurs. No njegov zahtev za azil je odbijen.

Karo je nemačkim vlastima kao razlog za azil naveo da u Iraku nema bezbednosti i da vlada teror. Međutim, on nije uverio vlasti da baš njemu pojedinačno preti progon, kako predviđa zakon o azilu.

Sada je on jedan od hiljada Iračana koji moraju da napuste Nemačku. Trenutno se odbija tri četvrtine zahteva koje podnesu Iračani. „Strah me je“, kaže Ahmed Karo, i pita se šta vlade u Berlinu i Bagdadu sada planiraju da učine s ljudima poput njega.

Procedura bez ugovora

Kako pokazuju istraživanja WDR-a, NDR-a i Zidojče cajtunga, i druge evropske zemlje poput Austrije i Švedske su daleko od očiju javnosti sklopile sporazume s Irakom.

Evropska komisija je potvrdila da je ove godine došlo do „neviđene promene u iračkoj politici vraćanja i readmisije u drugom i trećem tromesečju“.

Vlada u Berlinu ovaj dil sa Bagdadom niti demantuje niti potvrđuje, kaže da su razgovori poverljivi i „vanugovorni“.

O razlozima za tajnovitost se može samo nagađati: iz izvora bliskih vladi se saznaje se da je Irak često do sada iznenada prekidao saradnju. Sporazum navodno sadrži i klauzulu po kojoj bilo koja strana može raskinuti ugovor bez navođenja razloga.

Brojna kršenja ljudskih prava

Ofanziva deportacija u Irak takođe bi mogla izazvati rasprave među organizacijama za zaštitu ljudskih prava, jer izveštaji nemačkog Ministarstva spoljnih poslova još uvek daje sumornu sliku stanja u Iraku.

Prema ovom dokumentu, vlasti u Iraku su „i dalje su odgovorne za brojna kršenja ljudskih prava“. Česta su mučenja radi iznuđivanja priznanja, proizvoljna hapšenja i otmice od strane iračkih snaga bezbednosti.

Irak, isto kao ni njemačke vlasti, nije ni potvrdio niti demnatovao postojanje migracionog sporazuma i istakao je da saradnja s Nemačkom ide dobro.

Nemačka opozicija kritikuje vladu koja politiku prema izbeglicama čini državnom tajnom. „Deportacije su, u najgorem slučaju, pitanje života i smrti, ali se u svakom slučaju radi o garantovanju osnovnih prava“, kaže političarka stranke Levice Klara Binger i dodaje da vlada „mora otkriti šta je dogovoreno s Irakom“.

Poslanik Demohrišćanja Aleksander Trom u principu ima razumevanja što su razgovori poverljivi, ali dodaje: „Kancelar ne može reći da su migracioni sporazumi srž njegove politike, a li da onda ostavi parlament i javnost potpuno u neznanju o tome koji su sporazumi sklopljeni s kojim državama”, kaže Trom, prenosi DW.