Foto: EPA/MOHAMED MESSARASjedinjene Države razmatraju da li da obezbede kasetnu municiju Ukrajini, saopštila je Bela kuća u četvrtak, usred poziva grupa za ljudska prava Kijevu i Moskvi da prestanu da koriste ovo kontroverzno oružje, piše Gardijan.
Šta su kasetne bombe?
Kasetna bomba je oružje koje se raspada u vazduhu i oslobađa više eksplozivne podmunicije ili „bombica“ na širokom području. Mogu se isporučiti avionima, artiljerijom i projektilima, navodi Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK).
Koliko su opasne?
Bombe su dizajnirane da detoniraju pri udaru o tlo i velika je verovatnoća da će svako u toj oblasti biti ubijen ili ozbiljno povređen. Osim početne štete izazvane municijom pri udaru, mnoge bombe ne uspevaju odmah da detoniraju. Prema MKCK, do 40 odsto bombi nije eksplodiralo u nekim nedavnim sukobima.
Kao rezultat toga, kasetne bombe, poput nagaznih mina, predstavljaju rizik za civile dugo nakon upotrebe. Neeksplodirana ubojna sredstva iz kasetnih bombi mogu ubiti i osakatiti ljude godinama ili čak decenijama nakon što je municija ispaljena.
Grupe za ljudska prava kažu da je upotreba kasetnih bombi u naseljenim područjima kršenje međunarodnog humanitarnog prava jer izazivaju neselektivna razaranja. Šezdeset posto žrtava kasetnih bombi su ljudi povređeni tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, navodi Rojters. Jedna trećina svih zabeleženih žrtava kasetnom municijom su deca.
Više od 120 država potpisale su Konvenciju o kasetnoj municiji koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju, prenos i skladištenje oružja. Rusija, Ukrajina i SAD su odbile da potpišu sporazum. Od usvajanja konvencije 2008. 99 odsto globalnih zaliha je uništeno, navodi Koalicija za kasetnu municiju.
Gde su korišćene?
Ova vrsta oružja je prvi put upotrebljena u Drugom svetskom ratu, a najmanje 15 zemalja ga je upotrebilo u godinama nakon toga, navodi Rojters. Među njima su Eritreja, Etiopija, Francuska, Izrael, Maroko, Holandija, Britanija, Rusija i SAD.
Procenjuje se da su SAD bacile oko 260 miliona kasetne municije na Laos između 1964. i 1973. Do sada je očišćeno manje od 400.000 – ili 0,47 odsto – i najmanje 11.000 ljudi je ubijeno, navodi Rojters.
Ruske trupe su koristile kasetnu municiju u naseljenim područjima Ukrajine, pokazalo je istraživanje Gardijana, što je rezultiralo smrću na desetine civila. Ukrajina ih je takođe koristila u nastojanjima da ponovo zauzme teritoriju koju je okupirala Rusija, navodi Hjuman rajts voč.
Zašto ih Ukrajina želi?
Kijev se zalagao za kasetne bombe, tvrdeći da bi to oružje pomoglo u njegovoj kontraofanzivi tako što bi omogućilo trupama da gađaju ukopane ruske položaje i da prevaziđu svoj nedostatak u ljudstvu i artiljeriji.
Do nedavno, Vašington se opirao pozivima Kijeva, navodeći zabrinutost zbog upotrebe oružja i govoreći da ono nije neophodno. Međutim, američki zvaničnici su nedavno nagovestili promenu stava, a visoki zvaničnik Pentagona je prošlog meseca rekao da američka vojska veruje da bi kasetna municija „bila korisna, posebno protiv ukopanih ruskih pozicija“.
Ali grupe za ljudska prava pozvale su Rusiju i Ukrajinu da prestanu da koriste kasetne bombe i pozvale SAD da ne isporučuju Kijevu „inherentno neselektivnu“ municiju.
„Kasetna municija koju koriste Rusija i Ukrajina sada ubija civile i nastaviće to činiti još mnogo godina“, rekla je Meri Verem, vršilac dužnosti direktora za oružje u Hjuman rajts voču.
„Obe strane treba odmah da prestanu da ih koriste i da ne pokušavaju da nabave više ovog neselektivnog oružja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
