Šta su majmunske boginje i da li će se virus širiti?

Dan nakon što su 14. avgusta proglasili javnozdravstvenu krizu, prvi slučaj ozbiljnijeg soja majmunskih boginja zabeležen je u Švedskoj.

Do sada je Africi ove godine zabeleženo više od 14.000 zaraženih i 524 smrtnih slučajeva, što već premašuje prošlogodišnje brojke.

Do sada skoro 96 odsto smrtnih slučajeva od majmunskih boginja zabeleženo je u Kongu. Naučnici su zabrinuti zbog širenja novog soja bolesti u toj zemlji koja bi se mogla lakše prenositi među ljudima.

Šta je do sada poznato o majmunskim boginjama i šta je moguće uraditi na prevenciji?

Šta su majmunske boginje?

Virus majmunskih boginja prvi put je otkriven 1958. godine kada su naučnici otkrili bolest sličnu boginjama kod majmuna.

Donedavno je većina slučajeva bila zabeležena u srednjoj i zapadnoj Africi kod ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženim životinjama.

No, 2022. je potvrđeno da se virus širi i polnim putem što je izazvalo epidemiju u više od 70 zemalja širom sveta.

Virus pripada istoj porodici kao i velike boginje, ali uzrokuje blaže simptome poput temperature, drhtavice i bolova u telu. Ljudi s težim slučajevima mogu razviti izrasline na licu, rukama, prsima i genitalijama.

Šta se događa u Africi što izaziva zabrinutost?

Broj zaraženih dramatično je porastao u Africi, a virus se proširio u najmanje 13 afričkih zemalja. U poređenju sa prošlom godinom iz afričkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je rečeno da je broj zaraženih porastao za 160 odsto, a smrtnost za 19 odsto.

SZO je prijavila da se virus nedavno prvi put pojavio u četiri zemlje istočne Afrike, u Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi, a tamo je dospeo iz Konga.

Ranije ove godine, naučnici su izvestili o pojavi novog oblika majmunskih boginja u rudarskom gradu u Kongu koji može ubiti do deset odsto zaraženih i možda se lakše širi.

Za razliku od prethodnih izbijanja majmunskih boginja, gde su izrasline uglavnom bile na prsima, rukama i stopalima, novi oblik uzrokuje blaže simptome i izrasline na genitalijama.

Kakva je pretnja za ostatak sveta?

Kao i kod svake zarazne bolesti, novi oblik majmunskih boginja koji je zabeležen u Kongu mogao bi preći granice, a slučajevi su već zabeleženi u drugim afričkim zemljama, a sad i Švedskoj.

Zvaničnici su izjavili da se rizik za širu javnost smatra „vrlo niskim“ i da očekuju da će se sporadični uvezeni slučajevi nastaviti.

Kamituga, regija u Kongu gde je prvi put uočen novi oblik majmunskih boginja, dom je značajnoj tranzitnoj populaciji koja putuje kroz Afriku i dalje.

Ipak, s obzirom na resurse u bogatim zemljama za zaustavljanje ovog virusa, naučnici veruju da bi se prenošenje moglo brzo zaustaviti ako bi se identifikovala nova izbijanja koja su povezana s Kongom.

Za razliku od kovida 19 ili ospica, majmunske boginje se ne prenose vazduhom i obično zahtevaju blizak, koža-na-kožu kontakt da bi se širio.

Šta znači proglašenje vanredne situacije?

Proglašenje vanredne situacije ima za cilj podstaći agencije donatore i zemlje na poduzimanje određenih koraka. Ali globalni odgovor na prethodne proglašenja bio je različit.

Generalni direktor afričkog CDC-a doktor Žan Kaseja kaže da je proglašenje javnozdravstvene krize imalo za cilj „mobilisati naše institucije, našu kolektivnu volju i naše resurse da delujemo brzo i odlučno“. Apelovao je na međunarodne partnere Afrike za pomoć, rekavši da je eskalirajući broj slučajeva u Africi uglavnom ignorisan.

Doktorka Boghuma Titanji, stručnjakinja za zarazne bolesti na Univerzitetu Emori, rekla je da je poslednje proglašenje vanredne situacije ZSO-a zbog majmunskih boginja učinilo vrlo malo da „pokrene stvari napred“ u smislu dobijanja dijagnostičkih testova, lekova i vakcina za Afriku.

Kakva je razlika između ove i epidemije iz 2022?

Tokom globalnog izbijanja majmunskih boginja 2022. godine, gej i biseksualni muškarci činili su veliku većinu slučajeva, a virus se uglavnom širio putem bliskog kontakta, uključujući seks.

Iako su slični obrasci zabeleženi i u Africi, deca mlađa od 15 godina sada čine više od 70 odsto slučajeva mpoksa i 85 odsto smrtnih ishoda u Kongu.

Greg Ram, direktor Save the Children-a u Kongu, rekao je da je organizacija posebno zabrinuta zbog širenja virusa u pretrpanim kampovima za izbeglice na istoku, napominjući da je 345.000 dece „nagurano u šatore u neadekvatnim higijenskim uslovima“. On je rekao da se zdravstveni sistem zemlje već „ruši“ pod teretom neuhranjenosti, ospica i kolere.

Doktorka Titanji kaže da nije jasno zašto su deca tako neproporcionalno pogođena majmunskim boginjama u Kongu. Ona je rekla da bi to moglo biti zato što su deca osetljivija na virus ili da su neki od drugih razloga društveni faktori, poput pretrpanosti i izloženosti zaraženim roditeljima.

Kako bi se majmunske boginje mogle zaustaviti?

Epidemija majmunskih boginja 2022. godine uglavnom je zaustavljena korišćenjem vakcina i tretmana u bogatim zemljama, uz uveravanje ljudi da izbegavaju rizično ponašanje. Ali skoro nikakve vakcine ili tretmani nisu bili dostupni u Africi.

Marks, sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, rekao je da bi imunizacija verovatno pomogla — uključujući i vakcinaciju protiv velikih boginja, srodnog virusa.

„Potrebna nam je velika količina vakcina kako bismo mogli vakcinisati najugroženije populacije“, rekao je, dodajući da bi to značilo seksualne radnike, decu i odrasle koji žive u područjima u kojima se virus širi.

Vlasti u Kongu su zatražile četiri miliona doza, uglavnom za malu decu, ali nijedna doza još nije primljena, rekao je Kris Kasita Osako, koordinator Odbora za odgovor na majmunske boginje u Kongu, prenosi RSE.