foto EPA-EFE/CLEMENS BILANAmerički predsednik Džo Bajden i njegove kolege iz NATO-a sastaju se ove sedmice u Vašingtonu na obeležavanju 75. godišnjice najveće svetske bezbednosne organizacije – u trenutku kada Rusija intenzivira delovanje na ukrajinskom frontu.
Trodnevni samit, koji počinje u utorak, fokusiraće se na načine kako osigurati Ukrajini trajnu podršku NATO-a te pružiti nadu njenim građanima umornim od rata da bi njihova zemlja mogla preživeti najveći kopneni sukob u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.
Mnogo toga što NATO može učiniti za Ukrajinu, i zapravo za globalnu bezbednost, često se pogrešno shvata.
Često se o Alijansi razmišlja kao o zbroju svih odnosa Sjedinjenih Država sa svojim evropskim partnerima, od nametanja sankcija i drugih troškova Rusiji do slanja oružja i municije.
Međutim, kao organizacija, njen zadatak je ograničen na odbranu vojnim sredstvima svoje 32 zemlje članice te obavezu pomoći u očuvanju mira u Evropi i Severnoj Americi.
To takođe znači ne biti uvučen u širi rat s nuklearno naoružanom Rusijom.
Šta je NATO?
Dvanaest zemalja je 1949. formiralo Severnoatlantski savez (NATO) u cilju suprotstavljanja pretnjama evropskoj bezbednosti od Sovjetskog Saveza tokom hladnog rata.
Suočavanje sa Moskvom ugrađeno je u njegov DNK.
Redovi NATO-a su rasli od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma pre 75 godina – na 32 zemlje, nakon što se Švedska pridružila ove godine, zabrinuta zbog sve agresivnije Rusije.
NATO-ova kolektivna bezbednosna garancija – član 5. ugovora – temelj je njegove verodostojnosti. Političko je opredjeljenje svih zemalja članica da priteknu u pomoć svakoj članici čiji bi suverenitet ili teritorija mogli biti napadnuti.
Ukrajina bi ispunila te kriterije, ali je samo partner, a ne članica.
Vrata NATO-a otvorena su svakoj evropskoj zemlji koja želi pristupiti i može ispuniti zahteve i obaveze. Važno je napomenuti da NATO donosi odluke konsenzusom, što znači da svaka članica ima pravo veta.
Ko je glavni?
Sjedinjene Države su najmoćnija članica. Troše mnogo više na odbranu nego bilo koji drugi saveznik i daleko nadmašuje svoje partnere u smislu vojne snage.
Dakle, Vašington određuje dnevni red.
Svakodnevni rad NATO-a vodi generalni sekretar – bivši norveški premijer Jens Stoltenberg, dok ga 1. oktobra ne zameni odlazeći holandski premijer Mark Rute.
Najviši civilni zvaničnik NATO-a predsedava gotovo sedmičnim sastancima ambasadora u Severnoatlantskom veću u sedištu u Briselu.
On predsedava drugim sastancima Veća na ministarskom nivou i na vrhu šefova država i vlada.
Stoltenberg vodi štab NATO-a. On ne naređuje saveznicima. Njegov je posao podsticati konsenzus i govoriti u ime sve 32 članice.
Vojni štab NATO-a nalazi se u obližnjem Monsu u Belgiji. Uvek ga vodi vodeći američki oficir. Trenutni glavni komandant savezničkih snaga u Evropi je general Kristofer Kavoli.
Šta NATO čini da pomogne Ukrajini?
Iako većina saveznika veruje da Rusija može predstavljati egzistencijalnu pretnju Evropi, sam NATO ne naoružava Ukrajinu.
Kao organizacija, NATO ne poseduje nikakvo oružje.
Kolektivno, savez pruža samo nepobitnu podršku – gorivo, hranu, medicinske potrepštine i pancire, kao i opremu za borbu protiv bespilotnih letelica ili minsko-eksplozivnih sredstava.
Međutim, članice samostalno ili grupno šalju oružje.
NATO pomaže ukrajinskim Oružanim snagama da pređu sa sovjetske vojne doktrine na moderno razmišljanje. Takođe, pomaže u jačanju odbrambenih i sigurnosnih institucija Ukrajine.
U Vašingtonu će čelnici NATO-a odobriti novi plan za koordinaciju isporuke opreme Ukrajini i obuke njenih Oružanih snaga. Čelnici će obnoviti zavet da će Ukrajina jednog dana postati članica saveza, ali ne dok traje rat.
NATO pomaže ukrajinskim Oružanim snagama da pređu sa sovjetske vojne doktrine na moderno razmišljanje. Takođe, pomaže u jačanju odbrambenih i bezbednosnih institucija Ukrajine.
U Vašingtonu će čelnici NATO-a odobriti novi plan za koordinaciju isporuke opreme Ukrajini i obuke njenih Oružanih snaga. Čelnici će obnoviti zavet da će Ukrajina jednog dana postati članica saveza, ali ne dok traje rat.
Zašto NATO raspoređuje više vojnika na svojim evropskim granicama?
Iako neki saveznici nisu isključili mogućnost slanja vojnog osoblja u Ukrajinu, NATO sam po sebi nema planova za to.
Međutim, ključni deo obaveze saveznika da brane jedni druge jeste odvratiti ruskog predsednika Vladimira Putina ili bilo kojeg drugog protivnika od pokretanja napada.
Finska i Švedska su se nedavno pridružile NATO-u baš zbog te zabrinutosti.
S ratom koji je ušao u treću godinu, NATO trenutno ima 500.000 vojnog osoblja u visokoj pripravnosti za suprotstavljanje svakom napadu, bilo da se radi o kopnu, moru, vazduhu ili u sajber prostoru.
Savez je udvostručio broj borbenih grupa duž svoje istočne granice koja graniči s Rusijom i Ukrajinom.
Saveznici gotovo neprekidno izvode vojne vežbe. Jedna od njih ove godine, Steadfast Defender, uključivala je oko 90.000 vojnika koji su delovali širom Evrope.
Zar nije na SAD-u najteži posao?
Zbog visokih američkih vojnih izdataka tokom mnogo godina, američke oružane snage imaju koristi ne samo od većeg broja vojnika i superiornog naoružanja, već i od značajnih transportnih i logističkih resursa.
Međutim, drugi saveznici počinju da izdvajaju više.
Nakon godina rezova, članice NATO-a su se obavezale da će povećati svoje nacionalne budžete za odbranu 2014, godine kada je Rusija anektovala ukrajinsko poluostrvo Krim.
Cilj je bio da svaki saveznik izdvoji do dva odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu u roku od jedne decenije.
Pre godinu dana, budući da se ne nazire kraj rata, dogovorili su se da će dva odsto biti donja granica izdvajanja, a ne gornja.
Očekuje se da će rekordne 23 zemlje ove godine biti blizu tog iznosa, u odnosu na samo njih tri pre deset godina, prenosi RSE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
