Foto: EPA-EFE/MOHAMMED SABERMeđunarodno pravo pruža opštu i posebnu zaštitu civilnim mestima u skladu sa Četvrtom Ženevskom konvencijom i dodatnom Prvom i Drugom protokolu uz Ženevsku konvenciju iz 1977. i Hašku konvenciju iz 1954. godine.
Ova zaštita obuhvata civilne objekte uključujući stambene zgrade, škole, univerzitete, bolnice, bogomolje i druge objekte zaštićene ovim zakonom.
Bolnice uživaju posebnu zaštitu u Četvrtoj Ženevskoj konvenciji. Ni pod kojim uslovima nije dozvoljeno napadati civilne bolnice koje zbrinjavaju ranjenike, bolesne, stare i žene, jer zakon nalaže da se te bolnice poštuju i štite.
Ista konvencija ovoj zaštiti dodaje da nije dozvoljeno sprečavanje pružanja zaštite civilnim bolnicama, a četiri Ženevske konvencije takođe obavezuju sve strane da se brinu i pružaju pomoć ranjenicima i bolesnima.
Bolnice ne smeju biti vojni ciljevi
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1970. godine usvojila zakon u kojem se navodi da područje bolnice ili bilo kakvog sličnog skloništa ne bi trebalo da bude meta vojne operacije.
Shodno tome, neselektivni ili ciljani napadi na bolnice, medicinske jedinice i medicinsko osoblje na humanitarnoj osnovi nisu dozvoljeni ni pod kojim okolnostima.
Namjerni napadi na bolnice i mjesta na kojima se okupljaju bolesnici i ranjeni su, prema Rimskom statutu, ozbiljno kršenje zakona i običaja ratovanja.
Prema Statutu Međunarodnog krivičnog suda, namerno gađanje bolnica i mesta na kojima se nalaze civili i ranjenici predstavlja ratni zločin, piše Al Džazira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
