Šta u Rusiji mere strani agenti?

„Mi smo veoma uznemireni odlukom ruske vlade da Levada centar uključi u spisak inostranih agenata“, rekao je Toner i dodao da se radi o „nezavisnoj i samostalnoj organizaciji“ .

„Civilno društvo je ključni momenat za svaku demokratiju. I mi smatramo da je za Rusiju važno da gradi jaku demokratiju i podržava takve organizacije“, rekao je Toner i podsetio da se na spisku inostranih agenata u Rusiji već nalazi 141 organizacija koje on ocenjuje važnim za Rusiju.
Koliko građani Rusije drže do toga šta Vašington smatra važnim za njihovu zemlju, pokazuje i jedno od istraživanja upravo Levada centra, koji je na spisak stranih agenata dopao uz obrazloženje da prima finansijsku potporu iz inostranstva o čemu nije obavestio javnost, a posebno su apostrofirane SAD odakle je Levada centru navodno od 2012. godine stiglo najmanje 120.000 dolara. Prema tom istraživanju obavljenom jula 2016, svoj odnos prema SAD kao loš ocenjuje 65 odsto ispitanih, a kao dobar njih 25 odsto.

U Rusiji postoji nekoliko organizacija koje se bave istraživanjem javnog mnjenja, ali su u medijima i javnosti najprisutniji rezultati do kojih svojim istraživanjima dolazi, sad u fokusu pažnje, Levada centar i državni Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM). Moglo bi se reći da su i jedan i drugi centar za istraživanje javnog mnjenja približno podjednako poznati javnosti. Uvidom u njihove oficijelne sajtove utvrdiće se da se obe organizacije bave gotovo identičnim pitanjima.

Zbog sumnji da je Levada centar u spisak stranih agenata uvršćen zbog svog istraživanja rejtinga ruskih političkih stranaka, a pred redovne parlamentarne izbore za Državnu dumu, zanimljivo je primetiti da su pad podrške birača vladajućoj „Jedinstvenoj Rusiji“ anketiranjem javnog mnjenja utvrdila oba istraživača. Prema istraživanju Levada centra, rejting Jedinstvene Rusije u ukupnoj biračkoj populaciji pao je za poslednjih mesec dana sa 39 na 31 odsto svih ispitanih, dok je taj rejting među onima koji će sigurno izaći na izbore i znaju za koga će glasati pao sa 57 na 50 odsto.

Prema istraživanju Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja u ukupnoj biračkoj populaciji procenat onih koji bi glasali za „Jedinstvenu Rusiju“ pao je sa 44,1 odsto u julu na 41,2 odsto 28. avgusta ove godine. Oba centra takođe beleže pad podrške Vladi Rusije i njenom predsedniku Dmitriju Medvedevu. Dok je i kod jednih i kod drugih podrška onome što radi predsednik Rusije Vladimir Putin veoma visoka. U avgustovskom istraživanju Levada centra podrška Putinu iznosi 82 odsto, dok je u istraživanju Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja ta podrška pala sa 81,2 u julu na 77,4 odsto krajem avgusta.

Izbori za Državnu dumu ne smatraju se veoma važnim, pa je 49 odsto ispitanika Levada centra izjavilo da se za njih ne interesuje, ali se očekuje da ruski predsednik Vladimir Putin ovih dana indirektno demonstrira svoju vezu sa tom partijom, a po okončanju izbora eventualno lošiji rezultat iskoristi za kadrovske promene.

Oba glavna ruska centra za istraživanje javnog mnjenja ocenjuju veoma nisko potencijal za proteste u Rusiji, bilo one motivisane ekonomskim bilo one motivisane političkim razlozima. U aprilskom istraživanju Levada centra 19 odsto ispitanih smatra da su ekonomski motivisani protesti sasvim mogući, a u njima bi učestvovalo njih 11 odsto. Proteste s političkim zahtevima mogućim smatra 15 odsto ispitanih, a kad bi do njih došlo, pridružilo bi im se njih 8 odsto.
Prema istraživanju Levada centra, 51 odsto građana Rusije smatra da se stvari u njihovoj zemlji kreću u dobrom pravcu, a 33 odsto njih da događaji Rusiju vode u ćorsokak.

Medijima ne veruju

Moskva – Prema istraživanjima Levada centra, čak 59 odsto građana Rusije ne daje pet para za ono što u predizbornoj kampanji rade mediji. NJih 23 odsto ne gleda, ne sluša i ne čita predizborne materijale, 15 odsto tvrde da na njih predizborni medijski sadržaji ne vrše nikakav uticaj, 12 odsto medijima ne veruje, a 9 odsto smatra da mediji samo unose konfuziju i smetaju da se donese pravilna odluka.