Šta ukrajinska tajna služba radi u Africi?

Plaćenike ruske privatne vojske ubili su pobunjenici plemena Tuareg 27. jula. Na severoistočnoj granici zemlje, uništili su ceo konvoj, zarobili plaćenike Vagnera i uništili njihova vozila.

Koalicija Tuareg pobunjenika deluje na severu Malija pod nazivom „Strateški okvir za odbranu naroda Azavada“. Plaćenici ruske privatne vojske Vagner grupe su se poslednjih godina borili na strani malijske vlade.

Odakle dolazi ukrajinski trag?

Među stradalima u napadu je i Nikita Feđanin, autor Telegram kanala „Siva zona” sa preko pola miliona pretplatnika. Feđanin je izveštavao o Vagner grupi. Od 20. februara, na tom kanalu je bilo više objava o ofanzivi na severoistoku Malija. Najnovija objava prikazuje grupu plaćenika ispred oklopnog vozila „Tajfun“.

U međuvremenu, ruski propagandni kanal RT je javio da je Feđanin tom kanalu navodno predao fotografije na kojima se vidi da su Tuarege obučavali pripadnici ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR).

Kako prenosi RT, obuka je uključivala upotrebu izviđačkih i jurišnih dronova. Ali ruski kanal je pokazao samo jednu fotografiju borca ispred helikoptera sa prekrivenim licem i ukrajinskom oznakama na uniformi.

Nedugo zatim, još jednu fotografiju je objavio ukrajinski list „Kijev post“ (Kyiv Post). Na njoj se vide naoružani muškarci sa zastavama nepriznate države Azavad i Ukrajine. Međutim, neki od muškaraca, čija su lica zamagljena, ne nose tradicionalne tuareške marame i, kako navodi list, mogli bi da budu ukrajinski vojnici.

Na profilima na društvenoj mreži X, koji verovatno pripadaju Azavad pobunjenicima, između ostalog se nudi predaja zarobljenih plaćenika Kijevu. Takođe, izražena je zahvalnost Nacionalnoj gardi Ukrajine za dronove.

Na kraju krajeva, Andrij Jusov iz HUR-a je potvrdio da je ukrajinska vojna obaveštajna služba bila umešana u napad na Vagnerove plaćenike u Maliju. „Pobunjenici su dobili potrebne informacije, i ne samo informacije, što im je omogućilo da sprovedu uspešnu vojnu operaciju protiv ruskih ratnih zločinaca“, rekao je Jusov 29. jula.

Šta Ukrajinci rade u Maliju?

Ukrajina i Mali su uspostavili diplomatske odnose 1992. godine, ali su kontakti bili retki. Bilateralna trgovina je takođe bila neznatna. Prema ukrajinskim statistikama, dostigla je samo oko 41 milion dolara u 2021. godini. Između 2012. i 2019. bilo je pokušaja dogovora o vojno-tehničkoj saradnji, ali je to ostalo na nivou nacrta.

Ukrajinski vojnici i civilni stručnjaci su od 2016. godine sa medicinskim helikopterom učestvovali u mirovnoj operaciji UN u Republici Mali (MINUSMA), a još 20 vojnika i šest MI-8 helikoptera im se pridružilo 2019. godine. Međutim, oni su prošle godine napustili zemlju zbog završetka misije UN.

Od tada se o ukrajinskom vojnom prisustvu u Maliju ništa nije čulo. „Treba nam neko vreme da analiziramo i potvrdimo ko stoji iza napada na malijsku vojsku i ruske grupe“, kaže za DW Žan Fransoa Mari Kamara sa Pravnog fakulteta u Bamaku. Grupe su tvrdile da su tu da pomognu Maliju u suočavanju sa rastućom opasnošću. „Mislim, međutim, da Ukrajina i njeni saveznici čine sve što mogu da potkopaju Rusiju i pokušaju da je ekonomski oslabe“, dodaje Kamara.

Vagnerovi plaćenici umesto mirotvoraca

Koalicija Tuarega je kritikovala odluku o ukidanju misije UN, jer je u tome videla kraj pokušaja da se sukob reši mirnim putem. Vratila se oružanoj borbi za nezavisnost Azavada.

Za borbu protiv koalicije pobunjenika Tuarega, malijska hunta pod komandom pukovnika Asimija Goite odlučila je da angažuje rusku „Vagner grupu“. Ona je već bila poznata u regionu – kroz operacije u susednim državama kao što su Burkina Faso, Nigerija, Gvineja i druge afričke zemlje.

Posle neuspele pobune osnivača Vagnera Jevgenija Prigožina, jedinice grupe su stavljene pod kontrolu ruskog Ministarstva odbrane, kao deo takozvanog „Afričkog korpusa“.

Ukrajinski vojni obaveštajci u akciji

Poslednjih godina među protivnicima Vagner grupe u Africi su i ukrajinski vojni obaveštajci. „Mi sprovodimo operacije da oslabimo vojni potencijal Rusije gde god je to moguće. Zašto bi Afrika bila izuzetak?“, rekao je u aprilu za list „Vašington post“ (Washington Post) Kirilo Budanov, šef HUR-a.

Tada je prvi put otkrio i detalje operacije u Sudanu iz jeseni 2023. godine. Prema pisanju „Volstrit džornala“ (Wall Street Journal), šef prelaznog saveta zemlje, Abdel Fatah al-Burhan, zatražio je pomoć od Kijeva. Navodi se i da mu je oko stotinu pripadnika HUR-a pomoglo da se evakuiše iz glavnog grada Kartuma.

„Ometanje ruskog prisustva u Sudanu“

Ukrajinske jedinice su bile angažovane u Sudanu tokom jeseni: ometale su logistiku pobunjenika, minirale puteve ka Kartumu i izvodile noćne napade dronovima. „Naš cilj nikada nije bio da pratimo pojedinačne Vagnerove plaćenike. Cilj je bio da ometamo ruske interese u Sudanu“, rekao je jedan ukrajinski obaveštajac za „Vol strit džornal“.

Tokom 2023. i 2024. godine, HUR se takođe izjasnio o prisustvu „Vagner grupe“ u drugim afričkim zemljama. Upozorio je na moguće provokacije i pojavu zapadnog oružja u Africi koje su Rusi zaplenili u ratu u Ukrajini.

„Ako se potvrdi učešće ukrajinskih snaga u Maliju, onda to znači da se rusko-ukrajinski sukob ne ograničava na ukrajinsku teritoriju, već se širi i na druga mesta, posebno u Afriku“, kaže u razgovoru za DW Nina Vilen, ekspertkinja za Afriku iz briselskog Egmont instituta, prenosi DW.