Šta veliki četvrtak znači katolicima?

Na Veliki četvrtak Hristos je ostavio učenicima zapovest o bratoljublju.

U svakoj eparhijskoj zajednici, ujutru Velikog četvrtka, služi se misno osvećenje gde episkop i sveštenici koji su u sastavu eparhijskog sveštenstva obnavljaju svoja obećanja, piše N1 Hrvatska.

Blagosiljaju se i ulja za odsluženje Svetih Tajni: katihumensko ulje, ulje za bolesničko pomazivanje i sveto miro.

Uveče, na misi večere gospodnje, akcenat se stavlja na znak bratske ljubavi, pa na toj misi sveštenik pere noge vernicima.

U dane Svete Trojice, odnosno od četvrtka do subote, teški poslovi na njivi nisu se redovno obavljali.
Tim danima ne zvone crkvena zvona, a u južnoj Hrvatskoj je običaj da se vežu na Veliki četvrtak.

Veliki petak

Veliki petak je jedini dan u godini kada Katolička crkva ne slavi misu, ali postoje rituali.

To je dan sećanja na muke Hristove, raspeće i smrt, tako da liturgija ne predviđa služenje Svete mise, već se hrišćanska zajednica okuplja da razmišlja o velikoj tajni zla koje pritiska čovečanstvo, kako bi se u svetlu reči božije upečatljivom liturgijom podsetila Hristovih patnji.

Da bi se vernicima izrazila ljubav i saučešće verniia u stradanjima Hristovim, hrišćanska tradicija je podsticala različite oblike narodne pobožnosti, procesije i svete predstave kojima se žele što dublje utisnuti u dušu vernika osećanja istinskog učešća u Hristovoj žrtvi.

Među ovim pobožnostima posebno se izdvaja Krstovni put, koji je obogaćen raznim duhovnim i umetničkim izrazima koji zavise od senzibiliteta različitih kultura.

Svi katolički vernici na Veliki petak od 18 do 60 godina poste, a za starije od 14 godina obvezan je i nemrs.

Nemrs znači da se taj dan ne jede meso, a post da se osoba jednom u danu najede do sita te još dva puta nešto pojede.

Na Veliki petak obično se jede riba, posebno u primorju, a u severnoj Hrvatskoj pasulj, sušeno voće, kompoti, savijača od sira i testo sa orasima i makom.

U ranijim periodima ljudi su pili i čašu crnog vina kao uspomenu na prolivenu krv Hristovu.

U hrvatske običaje spadaju i tzv žudije, čuvari Hristovog groba u južnoj Hrvatskoj.

Žudije su sastavljene od 12 stražara koje predvodi komandant tzv. Juda kao trinaesti član.

Obično su obučeni u uniforme rimskih vojnika. Uprizorenje počinje na Veliki četvrtak, kada izlaze pred oltar, gde čuvaju stražu, smenjujući se po četiri, do Vaskršnjeg bdenija.

Žudijski običaji završavaju se na Veliku subotu kada se pevaju „Glorija“ i „Slava Bogu na visini“.
Nakon što se svetla ugase, čuje se jaka buka i povik: „Isus vaskrse“, svetla se ponovo pale, a gladni padaju na pod i u strahu beže.

Velika subota

Velika subota je obeležena dubokom tišinom. Crkve su ogoljene i liturgijska slavlja se ne planiraju, a veliki značaj pridaje se pristupu tajni pomirenja.

Velika subota završava se Vaskršnjim bdenijem, kojim se najavljuje Vaskršnja nedelja.

Crkva bdi nad novim blagoslovenim ognjem i razmišlja o velikom obećanju sadržanom u Starom i Novom Zavetu, o konačnom oslobođenju od starog ropstva grehu i smrti.

Uz vaskršnju sveću Crkvom odjekuje velika vaskršnja objava: Hristos vaistinu vaskrse, smrt nema više moć nad njim. Svojom smrću zauvek je pobedio zlo i svim ljudima dao život Božji.

Po drevnom predanju, katihumeni primaju krštenje za Vaskršnje bdenije, čime se ističe učešće svih hrišćana u tajni Hristove smrti i vaskrsenja.

Dani Svete Trojice – Veliki četvrtak, Veliki petak i Velika subota obično se nazivaju „svetim“ ili „velikim“ jer omogućavaju ponovno proživljavanje centralnog događaja hrišćanskog iskupljenja i upoznaju vernike sa suštinskim jezgrom hrišćanske vere: stradanjem, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista.

To su dani koji čine srce i stožer cele liturgijske godine kao i života Crkve.

Vaskršnje bdenije na Veliku subotu praznuje se u različito vreme, a na bdeniju se blagosilja trpeza.