Šta za EU znači ukrajinsko osvajanje čvorišta gasovoda?

Nije sasvim jasno šta se tačno dešava u Sudži i ko kontroliše tamošnje distributivno čvorište gasovoda. Ukrajinske snage objavile su snimak njihovih boraca u upravnoj zgradi Gazproma u Sudži, ali ruski gasni koncern tvrdi da Ukrajinci ne kontrolišu čitavo područje i da kroz to čvorište i dalje teče gas ka Mađarskoj, Austriji i Slovačkoj. Povrh toga, Radio Slobodna Evropa objavio je satelitske snimke gasne stanice u Sudži na kojima se vidi da su se tamo vodile borbe i da ima oštećenja.

To je zapravo jedino preostalo čvorište gasovoda preko kojeg ruski gas preko Ukrajine vodi u Evropu: do maja 2022. i nedugo pre invazije, gas je stizao i preko Sohranovke, istočno od Luganska, ali tada je isporuka prekinuta.

Energetski stručnjaci, međutim, ne vide razlog da Ukrajina sada u Sudži u Rusiji prekine taj preostali tok: „Nisam siguran da je to uopšte važno. Da je Ukrajina htela da prekine transport ruskog gasa preko svoje teritorije, to je mogla da uradi bilo kad i bilo gde“, kaže Benjamin Hilgenštok iz kijevske Škole ekonomije.

Do poslednjeg dana ugovora

U decembru 2019. Moskva i Kijev su sklopili petogodišnji sporazum na osnovu kojeg su se državne kompanije Gazprom i Naftogaz obavezale na prenos ruskog gasa preko teritorije Ukrajine. Taj sporazum ističe u decembru ove godine, a Kijev je dao do znanja da ne namerava da ga produži. Gazprom je sa svoje strane saopštio da će slati gas kroz taj krak gasovoda sve dok ugovor bude bio na snazi.

„Evropske zemlje koje još uvek dobijaju ruski gas kroz Ukrajinu znaju da je krajem ovbe godine gotovo, ali mislim da one ne bi bile baš mnogo srećne ako bi se nešto sada iznenada dogodilo sa isporukama, iako im ostaje još samo četiri i po meseca“, kaže Hilgenštok. Ali on tako nešto i ne očekuje: Kijevu je, kaže, podjednako važno da i te članice Unije Ukrajinu smatraju pouzdanim partnerom koji se pridržava sporazuma.

To je ujedno i izvor prihoda za Ukrajinu: prema podacima tamošnje centralne banke, Ukrajina je od Rusije za 2023. dobila oko 1,4 milijarde evra za uslugu puštanja gasa preko svoje teritorije, a u prva tri meseca ove godine to je bilo nešto više od 350 miliona evra. „Posmatrano u širem kontekstu, to je za Ukrajinu nevažan izvor prihoda“, smatra ekonomski stručnjak. „U normalnim okolnostima bi se pregovaralo o novom sporazumu i nekako bi bio produžen, ali u ovom slučaju, to jednostavno neće biti tako.“

Srednja Evropa traži alternativu

Iako uvoz gasa iz Rusije zapravo nije sankcionisan, pojedine članice EU suočile su se s tim da su bolno zavisne od snabdevanja iz Rusije. To se u međuvremenu u velikoj meri promenilo: sa oko 40 odsto ruskog gasa za evropske potrošače 2021, već 2023. to je palo na oko osam procenata. Ta računica, međutim, nije sasvim tačna: mnoge zemlje su postavile terminale za tečni plin, a i deo tog gasa stiže – iz Rusije. Prema tom, ukupan udeo ruskog plina u evropskim gasovodima prošle godine još uvek bio na oko 15 procenata.

Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj još uvek je najvažniji izvor gas koji gasovodima stiže iz Rusije. Ruski gas pokriva praktično kompletnu potrošnju u Austriji, iako Beč tvrdi da „radi na tome“ da pronađe alternativu. Mađarska i Slovačka imaju vlade koje su još uvek naklonjene Moskvi, ali i one se pripremaju na prekid isporuke preko Ukrajine. Mađarska je nedavno sklopila sporazum s Turskom, iako i u gasovodu Turski tok dobrim delom teče gas iz Rusije.

Slovačka je posebno zavisna, ali slovačka kompanija za snabdevanje gasom SPP tvrdi da se već godinama „priprema za prekid“ isporuka ruskog gasa i da već ima sporazume s isporučiocima iz drugih zemalja.

Sve više ruskog LNG

Nakon što uskoro gasovod kroz Ukrajinu prestane sa radom, Turski tok će verovatno ostati jedini preostali gasovod za ruski gas namenjen Evropi. Time će glavni izvor ruskog gasa za Evropu postati njegov transport u tečnom obliku, a njega stiže sve više. Među najvećim kupcima su Francuska, Holandija i Španija.

Prema portalu o tržištu Kpler, Rusija je drugi po veličini isporučilac tečnog gasa u Evropi, a njen udeo 2023. porastao za 40 odsto u poređenju s 2021. i čini 16 odsto uvoza LNG u Evropsku uniju. Politički problem je i reizvoz: ruski tečni gas se u stvari preko luka u EU izvozi u treće zemlje i nešto manje od četvrtine količine gasa (22 odsto) koji u Evropu stiže iz Rusije zapravo je namenjen drugim tržištima.

Pritom je to posao koji se sve više širi: američki Institut za ekonomiju energije i finansijske analize (IEEFA) utvrdio je da je u prvoj polovini ove godine taj reizvoz bio veći za 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Brisel je, međutim, ove godine odlučio da odustane od te usluge iz Rusije i od marta 2025. više ne bi smelo da bude reizvoza ruskog tečnog plina preko luka u EU.

Ipak, sankcija koje bi potpuno sprečile uvoz ruskog gasa u EU nema i Benjamin Hilgenštok u tome vidi glavni razlog zašto se i dalje trguje. Ipak, ističe takođe da je već veoma mnogo toga urađeno: „Mora se biti iskren i doći do zaključka da je ono što je ostalo od uvoza fosilnog goriva iz Rusije u EU tek deo onoga što je bilo u prošlosti. Dakle, mnogo toga je postignuto“, prenosi DW.