Šta Zapadni Balkan može da očekuje od Roberta Goloba, potencijalnog novog premijera Slovenije?

Nije jasno koju politiku prema Zapadnom Balkanu će sprovoditi  Robert Golob, no ona bi u svakom slučaju trebalo da bude drugačija od politike dosadašnjeg premijera Janeza Janše, ukoliko želi u toj najranjivijoj evropskoj regiji da podrži mir, ocenili su analitičari nakon što je na jučerašnjim izborima Golob smenio sa vlasti populističkog iliberalnog slovenačkog premijera Janšu.

Premda se javno deklarisao za proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan, Janša je podržavao i Milorada Dodika, proruskog političara u Bosni i Hercegovini. Mediji su Janši pripisali i non paper o prekrajanju granica na Zapadnom Balkanu, ideju koja bi u regionu mogla da vrati zamrznute ratne sukobe iz devedesetih.

“Ogroman broj ljudi u Sloveniji misli da je važno da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju, jer bi to i za Sloveniju značilo rešavanje ogromnog broja problema. Politika zatvaranja Zapadnog Balkana nije nešto što bi bilo u većinskom slovenačkom interesu“, rako je Al Džaziri Miha Kovač, profesor sa Filozofskom fakultetu u Ljubljani.

Prema Kovaču, teško je odmah proceniti šta zapravo Golob misli o Zapadnom Balkanu. U predizbornoj kampanji izbegavao je preterane ideološke rasprave a više se zalagao za vrednosti kao što su digitalizacija, inovacija i zelene politike.

“Veoma je verovatno da će [Golob] ući u koaliciji sa Socijalnim demokratama koje vodi Tanja Fajon. Ona se u Briselu puno bavi Zapadnim Balkanom, i njena su stanovišta o Zapadno Balkanu dosta drugačija od stanovišta Janše. Tako, ako će ona preuzeti spoljnu politiku, onda će skoro sigurno provoditi politiku kakvu je do sada imala kao poslanik u Evropskom parlamentu“, rekao je Kovač.

Istorijska pobeda

Menadžer Robert Golob je sa svojom strankom Pokret sloboda ubedljivi  pobednik nedjeljnih parlamentarnih izbora u Sloveniji i moći će brzo da sastavi novu vladu sa još samo jednom ili dve stranke, pokazuju službeni rezultati nakon više od 99,7 posto prebrojanih glasova.

Poslanike u novom sastavu Državnog zbora (parlamenta) koji ima 90 članova, pri čemu ih se 88 bira s lista političkih stranaka, a dvoje s lista dve nacionalne manjine, dobilo je samo pet stranaka koje su prešle izborni prag od četiri odsto.

Golobova stranka osvojila je 35,54 odsto glasova i 41 poslanički mandat, što do sada nije uspelo nijednoj drugoj u istoriji slovenačke demokratije, a odraz je okupljanja birača na levici koji su se protivili politici desne vlade Janeza Janše i “taktičnog” glasanja birača manjih stranaka s levog centra.

Drugi najveći broj glasova na jučerašnjim izborima pripao je Slovenskoj demokratskoj stranci (SDS) dosadašnjeg premijera Janeza Janše koji je već priznao poraz.

Njegova je stranka osvojila 23,53 posto glasova i 27 poslaničkih mandata, jedan više u odnosu na izbore 2018. godine.

Podrška nove slovenske vlade u izgradnji demokratija u zemljama Zapadnog Balkana pomogla bi u stabilizacije te regije, naročito u vreme straha da bi Rusija Vladimira Putina zbog poteškoća u ratu u Ukrajinu mogla da pokuša da destabilizuje Zapadni Balkan, ne bi li na taj način smanjila pritisak Zapada sa Ukrajine.

Slovenski novinar lista Delo Novica Mihajlović od Goloba takođe očekuje da prekine sa politikom koja vodi “u vrlo riskantne promene granica” [na Zapadnom Balkanu], i da povuče jasnu crtu prema ljudima u regiji koji zagovaraju takvu politiku – prema Miloradu Dodiku i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

“Od Goloba očekujem da će kurs slovenačke spoljne politike vratiti na onaj od pre dolaska Janše na vlast, dakle da će pozicije Slovenije biti usklađenije sa Briselom nego do sada”, rekao je Mihajlović za Al Džariru.

Zašto je Janša izgubio izbore?

Mihajlović podseća da je ponovo na vlast Janša došao praktično zajedno sa korona virusom, i otišao zajedno sa krajem epidemije. Birači su mu zamerili prečeste pokušaje zloupotrebe epidemije za sumnjive biznise sa vladi bliskim pojedincima i poduzećima. Uz to, velika zamerka mu je bila i to da je društvo gurao u pravcu iliberalizma, u stilu njegovog velikog saveznika Viktora Orbana.

“Društvo Orbana iz Višegradske četvorke država nije društvo u kojem se Slovenci vide […] u narednih deset godina”, rekao je Mihailović.

I za Kovač je politika Janeza Janše bila dosta nejasna i protivrečna. Jedan je od prvih predsednika koji je posetio Kijev nakon početka ruske invazije 24. februara, otvoreno je podržao Ukrajinu u borbi protiv Rusije, no nije jasno koliko su takvi njegovi potezi zaista bili i iskreni.

“Janša je najbolji spoljnopolitički prijatelj Viktor Orbana … A Orbanov vrlo dobar spoljnopolitički prijatelj je Vladimir Putin. U politici u principu znači da je prijatelj mog prijatelja vrlo verovatno i moj prijatelj, a ne moj protivnik. Tako da pretpostavljam da je taj Janšin put u Kijev bio možda i jedan od načina da se kamuflira ta veza između Janše i Orbana, i Orbana i Putina”, rekao je Kovač.