Foto: Rokas Tenys / Shutterstock.comIsključenje Evrope iz današnjih američko-ruskih pregovora znači da „Ukrajina mora da uđe u te sekundarne pregovore igrajući po tuđim pravilima, igrajući uglavnom po pravilima Rusije, što znači da je ishod prilično predodređen pre nego što oni uopšte stignu za sto“, rekao je analitičar Metju Šmit.
Šmit, vanredni profesor nacionalne bezbednosti na Univerzitetu Nju Hejven, rekao je za CNN da razgovori postavljaju pitanje koje potencijalne mirovne snage bi mogle da prihvate i NATO i Rusija.
Majkl Bočirkiv, bivši portparol Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, rekao je za CNN da Ukrajina trenutno ima „vrlo malo uticaja“ i da se oslanja na SAD za „kritične informacije“ koje se koriste na bojnom polju.
Administracija predsednika Donalda Trampa navodno traži „iznuđivačke“ količine retkih minerala koji se nalaze u Ukrajini, rekao je on, potencijalno vredne milijarde dolara.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u ponedeljak da je otvoren za potpisivanje sporazuma koji bi SAD omogućio pristup tim mineralima retkih zemalja ako Vašington zauzvrat pruži bezbednosne garancije Kijevu.
Govoreći za Fox News prošle nedelje, Tramp je ukazao na ukrajinsku „izuzetno vrednu zemlju u smislu retkih minerala, nafte i gasa, u smislu drugih stvari. Želim da naš novac bude obezbeđen“.
Rusija uživa u iznenadnom otvaranju
Tramp je u nedelju rekao da je uveren nakon svog telefonskog razgovora sa Putinom da ruski lider želi da okonča rat. „Mislim da želi da prestane da se bori. Vidim to. Dugo smo razgovarali,“ rekao je američki predsednik.
Međutim, strateški, Putin možda ima razloge da nastavi borbu, piše CNN u analizi. Uprkos strašnim gubicima, njegove snage ostvaruju postepen napredak na krvavom bojištu.
Ruski predsednik je već postigao neke od svojih ciljeva pre nego što je seo sa Trampom. Američki predsednik je uništio Putinov status parije u Zapadu govoreći entuzijastično o mogućnosti samita i u SAD-u i u Rusiji.
A isključujući mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u i raspoređivanja bilo kojih američkih trupa za održavanje eventualnog mira, Trampova administracija je odustala od ključnih potencijalnih izvora uticaja.
Putin možda nije uspeo u svojoj nameri da zauzme celu Ukrajinu, da preuzme Kijev i da zameni Zelenskog pro-moskovskim liderom. Ali je uzeo veliki deo teritorije na jugoistoku koji može koristiti za zaštitu Krima i koji nudi dugu obalu duž strateški vitalnog Crnog mora.
Rusija sada mora da izračuna da li će potencijalna dobit od toga da Trampu da veliki pobednički trenutak sa mirovnim sporazumom prevazići koristi od nastavka borbe. Na primer, ukidanje američkih i evropskih sankcija oslobodilo bi rusku ekonomiju, a Tramp već traži da Rusija bude ponovo primljena u Grupu 8 industrijalizovanih nacija.
Većina scenarija za okončanje rata predviđa tvrdu granicu između istočne i zapadne Ukrajine – podsećajući na komunistički Istočni Nemačku i Zapadnu Nemačku koje su nastale nakon Drugog svetskog rata.
Istorija sugeriše da bi Putin koristio takvu teritoriju da obnovi svoju vojsku za mogući budući nastavak sukoba ili da destabilizuje ostatak Ukrajine u nadi da će na kraju dobiti sebi naklonjenu vladu u Kijevu.
On je dugo smatrao da može da izdrži pritisak Zapada u vezi sa Ukrajinom. Njegova opklada sada deluje verovatno da će se isplatiti kako bi pokušao da obnovi istorijsko rusko carstvo i moskovsku regionalnu sfere uticaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
