Šta znači izjava sina Slobodana Miloševića, Marka Miloševića, da su Rusi naučili lekciju na „našim greškama i na našoj sudbini“ i da će „pobediti“?

Na njegov poziv, Milošević, za kojim je na snazi poternica Interpola, održao je kratak govor čiji je snimak isplivao u javnost.

„Kao što je na ovoj tabli napisano, mi smo nažalost bili proba onoga što se dogodilo u Rusiji i što se sada događa u Ukrajini. Jugoslovenska kriza, jugoslovenski ratovi su isti, samo je ovo sada u Ukrajini ubrzana varijanta. Mi smo, nažalost, bitku izgubili, ali rat, nadam se, nismo. Na našim greškama i na našoj sudbini, Rusi su naučili lekciju i pobedićemo! Za pobedu“, rekao je Milošević, dok je neko pored njega dodao „Srbina čuva slava i Bog“, a Zaldastanov pokazao tri prsta.

Sagovornici Danasa komentarisali su njegovu izajvu da su Rusi naučili lekciju na „našim greškama i na našoj sudbini“ i da će pobediti.

Aleksandar Olenik, advokat i narodni poslanik, smatra da je prvi deo izjave “uslovno tačan jer Vladimir Putin ima istu politiku kao Slobodan Milošević”.

“Ali oni ipak nisu ništa naučili jer će i Putin završiti isto kao i Milošević, a Rusija će izgubiti kontrolu nad svojim nuklearnim naoružanjem. Celovitost Rusije će takođe biti dovedena u pitanje”, navodi Olenik.

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da je Milošević “mnogo toga lošeg uradio u domenu unutrašnje politike”.

“Ispoljio je geopolitički i ideološki autizam i neshvativši na vreme značaj pada Berlinskog zida, doveo je do toga da Srbija bude prepoznata kao poslednji branilac boljševizma, što nas je skupo koštalo”, ukazuje Anđelković.

S druge strane, dodaje naš sagovornik, činjenica je da Beograd nije bio primarni krivac za ratove na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.

“U tom kontekstu Milošević nije ni izazivač sukoba na Kosovu, već je bio na čelu zemlje koja se suočila sa separatističkom pobunom i agresijom stranih sila koje su je podržavale. Isti ti faktori na čelu sa SAD danas posredno vode rat i protiv Rusije. Ono što bi Moskva trebalo da nauči na našem primeru, to je da kada Zapad krene u akciju on ne staje. Stoga, Rusija ako želi da iz sukoba izađe uspešno, mnogo manje treba da okleva i pravi trule kompromise od Miloševića. Uostalom, njena snaga je i mnogo veća. Nažalost, u prvoj fazi ukrajinskog rata i Moskva je napravila velike greške. Ostaje nam u nastavku sukoba da vidimo da li je iz njih ali i našeg iskustva izvela zaključke i smogla snagu da ispravi greške, naglašava Anđelković.

Novinar Nikola Krstić ističe da je “prizor koji smo imali prilike da vidimo gde Marko Milošević priča na ruskom, pored spomenika Slobodanu Miloševiću, najvećem rušitelju života na Balkanu, u Putinovoj državi koja sravnjuje drugu zemlju, ali i vodi krstaški pohod protiv savremene civilizacije, uopšte ne bi trebalo da nas čudi”.

“To je kao da gledate jedan novi blokbasterski nastavak u kojem se arhizlikovci vraćaju iz mrtvih. Spomenik Slobodanu Miloševiću je kao spomenik Dartu Vejderu, dok njegovi fanatični sledbenici i dalje slave i štuju antiglobalisitčku ideju Krvi i Tla, makar to bili u ovom trenutku Rusi. Milošević je očigledno u tim anticivilizacijskim pećinama postao ikona drevnog bića koje je pokušalo da sruši taj dekadentni Zapad. Oni sada, kao, nastavljaju njegovu ideju”, ukazuje Krstić.

Miroslav Parović, pedsednik Narodnog slobodarskog pokreta, ističe da je «bombardovanje Srbije od strane NATO i izdvajanje Kosmeta iz nadležnosti srpske vlasti bio je presedan kojim se rušilo pravilo da se države kao što su SSSR i SFRJ raspadaju po granicama republika.

„Kako Kosovo nije bila republika nego autonomna pokrajina to je trebao da bude zamajac za nove separatizme. Rusi su to shvatili, već 1999. su promenili Jeljcina i doveli Putina koji je počeo da kosovski presedan koristi u kontekstu ruskih težnji za vraćanje na veliku scenu. Tako da je i ovaj rat u Ukrajini suštinski započeo 1999. na Kosovu. Milošević toga nije bio svestan dok se sve dešavalo i bitno mu je bilo da sačuva vlast i zaštitu za poslove sina Marka, ali je sudbina tako namestila da je borba Srbije te 1999. imala svoj epohalni značaj i za mnoge procese to će biti nulta tačka”, kaže Parović za Danas.