Šta znači nedavna poseta Netanjahua SAD i koja će biti politika Kamale Haris prema Izraelu i ratu u Gazi ako bude izabrana?

Kongres Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pozvao je premijera Izraela Benjamina Netanjahua da govori, dok je on to iskoristio da se susretne sa predsednikom Džozefom Bajdenom, potpredsednicom Kamalom Haris kao i sa kadidatom na predsedničkim izborima Donaldom Trampom.

Zatim, Bajden je najavio da se povlači iz trke na izborima te je dao punu podršku Kamali Haris. Dok se porodica Klinton odmah pridružila podršci, Mišel i Barak Obama čekali su kraj nedelje da bi učinili isto.

Bitan susret za Netanjahua

Branka Latinović, bivša ambasadorka, za Danas kaže da je ovo susret na koji je Netanjahu dugo čekao.

„Do tog susreta trebalo je da dođe pre dve godine, ali Bajden nije pozivao Netanjahua, pre svega zbog reformi pravosuđa koje Netanjahuova vlada sprovodi kao i zbog nezadovoljstva same američke administracije urušavanjem demokratije i slabljenjem pravosuđa u toj zemlji“, podseća Latinović.

Kako dodaje, do ove posete dolazi u jednom vrlo delikatnom momentu za samog Netanjahua.

„Bajden je odmah došao u Izrael u kratkom roku nakon napada Hamasa. Lično je bio u Tel Avivu i to je bila izuzetno snažna podrška njega lično i SAD Izraelu i izraelskom suverenitetu i postojanju kao države. Ova poseta je sada velika potreba Netanjahua i treba imati u vidu da do razgovora nije došlo na osnovu poziva nego da je Netanjahu boravio u SAD na poziv američkog Kongresa i da je njegov govor i njegov nastup u Kongresu iskorišćen za njegove susrete sa američkim predsednikom, potpredsednicom, i sa Trampom“, ukazuje naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju, glavno je da je došlo do susreta sa Bajedenom, koji je, ipak, bio u senci ono što je bio razgovor sa Kamalom Haris.

„Susret i razgovori u SAD i sa predsednikom su izuzetno potrebni Netanjahuu zbog činjenice da pregovori o primirju dolaze u jednu novu završnu fazu, da su već danas trebali da počnu pregovori u Kataru, ali da ih je odložila izraelska strana u očekivanju šta će biti rezultati razgovora Netanjahua u SAD. Vidimo da su neki novi obrasci na pomolu, vezano za primirje, i ono što bi bila osnova za same mirne pregovore – da se okonča ovaj sukob“, kaže Latinović dodajući da Izrael i dalje ima oklevanja jer traži jače bezbednosne garancije u danu posete.

Ponoviće se ono što smo ranije čuli

U petak bi trebalo da bude raspravljanje o Gazi u Ujedinjenim nacijama (UN) za šta Latinović kaže da će se ponoviti ono što se i ranije moglo čuti.

„Pretpostavljam da će se podržati svi pregovarački napori, napori kako Egipta i Katara tako i samih SAD da se izdejstvuje što brži, što potpuniji i što održiviji prekid vatre. Treba očekivati veći apel i pritisak na Izrael da se civilne žrtve svedu na što manju moguću meru, odnosno da se izbegnu. Ovo što se dešava u Gazi je mnogo duže nego što je iko predviđao, uključujuči i sam Izrael, a najveća žrtva svega toga je palestinski narod u Gazi“, ističe Latinović.

Promena tona ali ne i politike

Uzevši u obzir sve verovatniju kandidaturu Kamele Haris i njenu eventualnu pobedu na izborima u novembru, postavlja se pitanje kakva će politika SAD biti prema Izraelu i Gazi.

Kako Latinović uočava, Haris je, nakon susreta sa Netanjahuom, dala podršku sporazumu o prekidu vatre i oslobađanju talaca, te pozvala da se rat završi.

„Dala je snažnu podršku Izraelu i njegovom pravu da se brani, ali je isto tako dala jednu ličnu notu da, što se tiče sveg tog stradanja Palestinaca, da se neće ćutati o patnjama u Gazi. Dala je jedano svoje viđenje kako sukob treba da se završi“, kaže Latinović.

Latinović dodaje da je to višedecenijski sukob koji treba gledati u novom svetlu svega onoga što se dešava, kako rata u Ukrajini, tako i izmenjenih odnosa snaga na samom Bliskom istoku.

„Novo okruženje Izraela snagama kao sto su Hezbolah, Hamas, pa Huti u Jemeni, a iza kojih stoji Iran, stavlja Izrael u situaciju koja je znatno nepovoljnija od one kada je vodio predhodne ratove i može ga suočiti sa novim pretnjama, koje bi po nekim analiticarima, mogle da ugroze u daljoj buducnosti i njegovo opstajanje kao drzave. To bi bila ozbiljna pretnja po svrtski mir“, ističe Latinović.

Zato je neophodno, kaže Latinović, što pre ubrzati postizanje dogovora o rešenju koje se zasniva na postojanju dve drzave.

„To je neminovnost“, kaže Latinović.

Ljiljana Smajlović, novinarka, za naš list kaže da je Kamala Haris unela novi ton u odnos zvaničnog Vašingtona izraelskom premijeru.

„Izostala je sa zasedanja na kom mu je klicao gotovo ceo američki Kongres. Tek sutradan se službeno sa njim sastala, nije mu omogućila da se u njenom ofisu obraća novinarima a izjava podrške Izraelu koju je posle dala štampi bila je za nekoliko nijansi suzdržanija nego što bi Izraelci voleli“, uočava Smajlović.

No, dodaje ona, to je samo promena tona, a ne i politike.

„Oružje i novac će nastaviti da stižu Izraelu iz Amerike, Haris se samo moralno distancirala od posledica upotrebe američkog oružja u Gazi. Ona se time približila većinskom raspoloženju Amerikanaca, koji još od decembra prošle godine podržavaju primirje koje Stejt department i Bela kuća do sada ni na rečima nisu hteli javno da podrže. To za nju može biti korisno na izborima“, mišljenja je Smajlović.

Naša sagovornica naglašava da Bajden sebe smatra iskrenim “irsko-američkim cionistom”, kako ga je i Netanjahu nazvao.

„Kad je Haris posredi, njeni saradnici izabrali su da najave njen susret sa Rašidom Tlaib, baš na dan kada je ova propalestinska članica Kongresa SAD u Netanjahuovom prisustvu držala tablu na kojoj je pisalo da je izraelski premijer ratni zločinac, a da se u Gazi odvija genocid. To je prromena tona, ako ne i politike“, ističe Smajlović.

Kamala Haris kao ‘ženski Barak Obama’

Za razliku od porodice Klinton – Bila i Hilari – koji su na samom početku pružili podršku Harisovoj da bude kandidat na izborima, porodica Obama to je učinila sa zakašnjenjem od nekoliko dana.

Začudilo je da se Mišel i Barak nisu oglašavali sve do petka kada su na svom X nalogu izrazili podršku, na koju je Haris odgovorila velikom zahvalnošću.

Za naši sagovornicu Smajlović, Obama sebe vidi kao neku vrstu patrijarha Demokratske stranke, vrhovnog arbitra u unutrašnjim razmiricama te stranke.

„Njegovi najbliži saradnici javno su mesec dana agitovali protiv Bajdenovog ostanka u predsedničkoj trci, dok je sam Obama javno, iako mlako i sa zakašnjenjem, ipak podržao predsednika. Javna je tajna u Americi sve ovo vareme bila da će on da podrži Kamalu Haris, o kojoj se, uzgred, već govori kao o ‘ženskom Baraku Obami’, ali će sačekati sa podrškom kako bi u javnosti sačuvao obraz Bajdenu, za čijeg se ličnog prijatelja izdavao“, primećuje Smajlović.

Latinović podseća da je Obama izrazio žaljenje nakog Bajdenove objace da se povlači iz trke za predsednika, ali je, kaže, izostavio da podrži samu kandidaturu Haris.

„Sada je to. sa par dana zakašnjenja, to učinio, verovatno svestan podrške koju Kamala ima, kako u redovima Demokratske stranke, gde je već obezbedila više od potrebne većine, ali i s obzirom na popularnost u javnosti“, kaže Latinović.

Latinović takođe podseća na spekulacije koje su postojale o navodnoj kandidaturi Mišel Obame, te naglašava da je ona sama to negirala.

„Ona je ipak bila supruga predsednika, nije imala nijednu drugu političku ili javnu funkciju. Međutim, ona je i kao supruga, pokazala izvanredne i govorničke i političke sposobnosti“, podseća Latinović.