Šta znači termin „remigracija“ i kako ga koriste desničari?

Najgora reč 2023. (Unwort des Jahres 2023) u Nemačkoj zapravo je naučni termin: sociolozi pojmom „remigracija“ opisuju to kada se ljudi vraćaju u svoju zemlju porekla nakon što su izvestan period života proveli u inostranstvu. Do toga može da dođe lada se promene lokalne političke prilike, na primer kada se završi rat ili kada režim bude smenjen. Remigracija može biti i prisilna, odnosno rezultat deportacije ili proterivanja.

Izvorno, pojam „remigracija“ nije državno kontrolisan proces u kome se pojedinci istržu iz svog uobičajenog okruženja protiv njihove volje, čak i silom, kako bi bili izbačeni iz zemlje. A upravo to traže desni ekstremisti, oni koji su se u novembru sastali da tajno raspravljaju o takvim planovima.

Sastanku u Potsdamu, o čemu je prošle nedelje pisala istraživačka mreža „Korektiv“ (Correctiv), prisustvovali su, između ostalih, i predstavnici Alternative za Nemačku (AfD), partije čije je delove nemačka Kancelarija za zaštitu ustava okarakterisala kao desničarsko ekstremističke. AfD trenutno, prema aktuelnim anketama, doživljava vrtoglav uspon i čak bi mogla da da postane najjača politička snaga na izborima u tri pokrajine na istoku Nemačke.

U međuvremenu je AfD najavila da raskida ugovor sa savetnikom predsednice stranke Alis Vajdel nakon što je on učestvovao na sastanku u Potsdamu. Prema informacijama javnog servisa ARD, ugovor o radu Rolanda Hartviga kao savetnika Vajdel biće „sporazumno raskinut“, rekao je portparol stranke. On je naglasio da to stupa na snagu odmah, a daljih objašnjenja nije bilo.

„Remigracija“ je najgora reč 2023. godine

S obzirom na to da desničarski ekstremisti izvlače iz konteksta ozbiljan naučni termin i prisvajaju ga u svoje političke svrhe, organizacija „Jezička kritička kampanja“ koja u Nemačkoj proglašava „najgoru reč godine“ na to želi da skrene pažnju.

Nakon što je izabrana za najgoru reč godine, ta obmana više neće biti tako lako izvodljiva, nada se bivši generalni sekretar konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Rupreht Polenc, koji je ove godine pomogao u odlučivanju o terminu kao gostujući član žirija. „Bezopasni izraz remigracija koriste nacionalisti AfD-a i Identitarnog pokreta da prikriju svoje prave namere – deportaciju svih ljudi s navodno pogrešnom bojom kože ili poreklom, čak i ako su nemački državljani“, objasnio je Polenc.

AfD već dugo koristi tu reč

Nakon otkrića mreže „Korektiv“, u Nemačkoj se povela široka debata o tajnom sastanku – a time i o terminu „remigracija“. Desničarski ekstremisti već duže vreme koriste taj rečnik: „Od 2016. godine desničarske grupe pokušavaju da ideološki prilagode i reinterpretiraju termin koji potiče iz istraživanja migracija“, ukazala je portparolka žirija Konstanca Špis. Termin se takođe može mogao čuti tokom čitave godine i u debatama u Bundestagu.

Poslanik AfD-a Rodžer Bekamp rekao je tako 5. septembra u debati o nedostatku stambenog prostora: „Uspešna stambena politika za našu zemlju je zapravo milionska remigracija“. To je, dodao je, „tehnički moguće“ i „moralno neophodno“. Mogli biste to da vidite drugačije, „ali onda mrzite ovu zemlju“, rekao je Bekamp poslanicima iz drugih poslaničkih grupa.

U Nemačkoj je, prema podacima Savezne kancelarije za administraciju, skoro 280.000 ljudi moralo da napusti zemlju do sredine 2023. godine, pri čemu je većina imala tzv. „tolerisani status“ iliti „Duldung“ – sertifikat koji odlaže deportaciju. Samo 54.330 ljudi koji nisu imali „Duldung“ moralo je da napusti zemlju.

Te brojke jasno pokazuju šta je takođe bila tema sastanka u Potsdamu: svako ko poziva na „milionsku remigraciju“, zapravo misli na proterivanje ljudi kojima je, prema sadašnjem zakonu, dozvoljeno da trajno žive u Nemačkoj.

Prema „Korektivu“, u Potsdamu se eksplicitno bavilo i pitanjem kako nemački državljani mogu da budu proterani iz zemlje. To bi predstavljalo kršenje člana 3. Osnovnog zakona (nemačkog ustava), u kojem se navodi: „Niko ne sme da bude diskriminisan ili privilegovan zbog svog pola, porekla, rase, jezika, domovine i roda, svoje vere, svog religioznog ili političkog ubeđenja.“

Stručnjaci upozoravaju na trivijalizaciju

Stručnjaci zato upozoravaju da reč „remigracija“ ima za cilj da banalizuje namere desničarskih ekstremista. Evangelistička pres-služba citira istraživačicu ekstremizma iz Frankfurta Alis Blum: „Izraz koji u početku zvuči obično, koristi se za vođenje politike koja je sve samo ne bezopasna.“ Svako ko koristi naizgled bezazleni termin ili ga nekritički širi u izveštavanju, prikriva nasilne i veoma preteće zahteve nove desnice koji se s njim povezuju.

Sociolog Matijas Kvent je u autorskom članku za nedeljno izdanje lista „Frankfurter algemajne cajtung“ napisao: „Te zločinačke namere nisu nove, ali besramnost s kojom se planovi za ’remigraciju’ javno predstavljaju, brane i relativizuju, čak i posle otkrića, tera vas da zadrhtite.“

S njegove tačke gledišta, koncept „remigracije“ AfD-a može se posmatrati kao namera da se počine „rasno motivisani državni zločini“. Kvent to piše koristeći formulaciju koja potiče iz izveštaja u procesu zabrane desničarske ekstremističke partije NPD, koja je već duže vreme aktivna u Nemačkoj. Proces je propao 2017: Savezni ustavni sud pritom jeste utvrdio da je NPD imala antiustavna osećanja, ali nije imao dovoljan uticaj da zabrani stranku.

„Remigracija“ podseća na prvu najgoru reč godine

Izveštaj o sastanku u Potsdamu pokrenuo je debatu o zabrani AfD-a. Istovremeno su održane i demonstracije za otvoreno društvo i slobodni demokratski osnovni poredak.

Inače, ti ciljevi su bili osnova i za prvu dodeljenu najgoru reč godine: Društvo za nemački jezik je prvi put izabralo najgoru reč 1991, nakon što su neonacisti u istočnonemačkom gradu Hojersverdeu fizički napali ljude za koje su smatrali da nisu Nemci. A najgora reč te godine bila je njihov borbeni koncept po kojem bi njihovo okruženje trebalo da postane „slobodno od stranaca“ (ausländerfrei).