Šta znači zeleno svetlo Ukrajini da gađa mete na teritoriji Rusije?

Nejasno je da li je bilo neke značajne štete, ali od većeg značaja je bilo to gde je locirano ovo postrojenje, a to je oko 1.800 kilometara od ukrajinske granice.

Tokom 27 meseci od kada je Rusija pokrenula invaziju, Ukrajina je napadala lokacije unutar Rusije, isprva tiho i sporadično, onda odvažno i glasno, uključujući i upade preko granice koje su vršile paramilitarne grupe kao i spektakularne napade bespilotnim letelicama na središte Moskve, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Međutim, Ukrajina je ljuta na ograničenja koja su je sprečavala da koristi svoj arsenal koji je dostavljao Zapad za ozbiljnije napade unutar Rusije: na vojne poligone, železnice ili skladišta oružja, na primer. Tronedeljna ofanziva u blizini Harkiva na severoistoku, koja je oslabila jačinu ukrajinskih trupa, dodatno je povećala nestrpljenje.

Od 30. maja, to se promenilo, pošto su se Sjedinjene Države pridružile više od desetak NATO saveznika, i prvi put signalizirale da će Ukrajini dati dozvolu da gađa neke ciljeve unutar same Rusije.

Promjena pristupa je ograničenog obima, omogućavajući ukrajinskim snagama da koriste rakete kratkog dometa iz lansirnih rampi HIMARS ili artiljerije, da pogode komandne i kontrolne punktove, skladišta oružja i druge vojne ciljeve koji se koriste u ofanzivi u Harkivu. Ukrajini će i dalje biti zabranjeno da koristi rakete zemlja-zemlja većeg dometa poznatih kao ATACMS protiv ciljeva unutar Rusije.

Američki predsjednik Joe Biden „nedavno je naložio svom timu da osigura da Ukrajina može da koristi oružje koje isporučuju SAD u svrhe odbrambenih dejstava u oblasti Harkiva kako bi Ukrajina mogla da uzvrati ruskim snagama koje ih napadaju ili se spremaju da ih napadnu“, rekao je američki zvaničnik za RSE.

„Naša politika u pogledu zabrane upotrebe ATACMS-a ili dalekometnih udara unutar Rusije se nije promijenila.“

O promeni pristupa je prvi pisao Politico.

„Ukrajina ima pravo da gađa ciljeve unutar Rusije“, rekao je Džek Vatling, istraživač na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi u Londonu tokom podkasta Financial Timesa pre zvanične najave. „Ona je u ratu sa Rusijom, a Rusija svaki dan gađa mete u Ukrajini.“

Ali on je rekao da je pitanje kakvu vrstu oružja će biti dozvoljeno Ukrajini da koristi kako bi napravila značajnu razliku. Howitzers koji ispaljuju preko granice su jedna stvar, a projektili dugog dometa Storm Shadow ili Scalp navodeći projektili ili ATACMS projektili su nešto drugo.

„Mislim da ako samo povučemo jasnu crtu i kažemo ‘Udari u Rusiji? Ne.’ To baš i nije od pomoći“, rekao je. „Ali mi takođe moramo da cenimo to da postoje različite vrste udara u kojima se koriste različite vrste sistema koji opet nose vrlo različite rizike.“

Crvene linije

Rusija je ranije upozorila Vašington da će dostavljanje oružja dugog dometa Ukrajini „prekoračiti crvene linije“. Ali iako su se povećavale i postajale sve učestalije dostave oružja sa Zapada, Rusija se suzdržala od gađanja kontingenata naoružanja ili skladišta u kojima bi ono moglo da bude smešteno.

Na pitanje o navodnoj promeni politike Sjedinjenih Država, portparol Kremlja Dmitri Peskov je tvrdio da Moskva ne zna ništa o tome i sugerisao da ruska vlada to ne vidi kao značajnu promenu u stanju status quo.

„Dobro je poznato da je američko oružje već korišćeno u pokušajima da se gađa teritorija Rusije“, rekao je Peskov 31. maja. „Za nas je dovoljno da znamo i to je veoma istaknut dokaz o nivou umešanosti Sjedinjenih Država u ovaj sukob.“

Ukrajina je mesecima sa entuzijazmom gađala mete na Krimu, poluostrvu u Crnom moru koje je Rusija zauzela 2014. Rusija tamo ima raspoređene značajne trupe, avione i opremu, a da ne pominjemo mornaričke brodove Crnomorske flote, koji su donedavno bili smešteni u luci Sevastopolj.

Krajem aprila, Ukrajina je koristila ATACMS ili vojni taktički raketni sistem, kako bi gađala aerodrom u Džakoju na Krimu. Iako je Ukrajina dobila verziju ATACMS-a kraćeg dometa, u napadu u Džankoju prvi put su korišteni modeli dužeg dometa, koje su SAD tajno dostavile mesecima pre.

Ukrajina je takođe koristila britansko-francuske projektile Storm Shadow kako bi gađala ruska pomorska postrojenja na Krimu.

Pošto Sjedinjene Države, kao i većina međunarodne zajednice ne priznaje polaganje prava Rusije na Krim, bilo je malo ili gotovo nikakvih ograničenja za Ukrajinu da cilja lokacije na poluostrvu.

Ukrajinske snage su mesecima imale probleme na ratištu, što je delimično uzrokovano pauzom u isporukama oružja iz Sjedinjenih Država čemu su razlog unutrašnja politička neslaganja u Vašingtonu.

Njihovi problemi su se 10. maja dodatno produbili kada je desetine hiljada ruskih vojnika prešlo granicu severno od grada Harkiva, otvarajući novu ofanzivu i primoravajući ukrajinske komandante da sa drugih žarišta rasporede iskusnije jedinice u region.

Promena politike „će omogućiti Ukrajini da gađa ruske trupe, posebno ciljeve visoke vrednosti kao što su elementi komande i kontrole, artiljerija, logistika i jedinice protivvazdušne odbrane koje se nalaze na ruskoj teritoriji u blizini Harkiva i koncentrišu ili uvežbavaju buduće operacije protiv Ukrajine“, napisao je Mik Rajan, penzionisani general-major australijske vojske.

„Ovo je vrsta operativnog udara, sposobnost da se unište ruske vojne snage prije nego što se posvete borbenim operacijama, koji je od suštinskog značaja dok Ukrajina rekonstruiše svoje snage 2024.“

Jedan od razloga zašto Rusija trenutno ostvaruje uspeh je njena dominacija u vazduhu. Rusija je bila u stanju da koristi mlazne bombardere za razorne efekte, rekao je Johan Norberg, viši analitičar i ekspert za rusku vojsku u Švedskoj agenciji za odbrambena istraživanja FOI.

Ukrajina nije bila u stanju da se povuče zbog nedostatka robusne protivvazdušne odbrane kao što su sistemi Patriot proizvedeni u SAD.

Sa zapadnim naoružanjem i sposobnošću udara na ruske aerodrome, Ukrajina bi trebalo da bude u stanju da smanji sposobnost Rusije da efikasno napada avionima, rekao je Norberg.

„Oni moraju da se pomere dalje, takođe otežavajući stvari u smislu učestalosti letova koje možete da izvedete iznad Ukrajine“, rekao je on za RSE.

„I onda je vojno obrazloženje jasno. Mogao bih da nađem i druge argumente, poput napada na komandna mjesta dublje unutar Rusije ili raznih logističkih čvorišta. Ali mislim da je trenutno vazdušna snaga jedan od najvećih problema Ukrajine.“

Polako ‘kuvanje žabe’

Nije sasvim jasno šta je ponukalo Bajdenovu administraciju da promeni svoju politiku. Državni sekretar Entoni Blinken, koji je u aprilu putovao u Kijev, navodno je primio otrežnjujuću procjenu sposobnosti ukrajinske vojske da brani položaje.

U Kongresu, zastupnici iz obje partije su kritikovali Bijelu kuću jer zadržava Ukrajinu.

Obraćajući se Blinkenu na saslušanju u Komitetu za inostrane poslove Predstavničkog doma 22. maja, republikanski predsednik komiteta, Majkl Mekail optužio je Bajdenovu administraciju ili preciznije savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džeka Salivana, za stvaranje „utočišta“ za ruske snage preko granice.

Nemačka, koja je bila jedna od najneodlučnijih članica NATO saveza kada je u pitanju zapadno oružje, 31. maja je signalizirala da daje saglasnost sa novom politikom SAD. Ukrajina je više puta tražila od Berlina krstareću raketu Taurus KEPD-350.

Tokom protekle dve nedelje, sve veći broj NATO članica podržava agresivniju upotrebu različitog zapadnog naoružanja za gađanje ciljeva unutar same Rusije.

„Međutim, u odnosu na oružje koje može da deluje na velike razdaljine od stotina kilometara, još uvek postoji nevoljnost s naše strane“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorius tokom posete Moldaviji.

„Gledajući gde smo danas, gde ostavljamo projektile, oklopna vozila, šta mislite, to ne bi dolazilo u obzir pre dve godine. Ali sve se radi veoma postepeno“, rekao je Norberg. „Da li je ovo bilo namerno da se, na neki način, polako kuva žaba i da se ne pređe nijedna ruska crvena linija, ili samo zbog dugotrajnog donošenja odluka na Zapadu, ne znam.“

Ono što komplikuje diskusiju je spremnost Ukrajine da krene na ruske ciljeve, civilne ili vojne, sama, sa sopstvenom tehnologijom, po svoj prilici bez odobrenja SAD i NATO saveza. Napad na radar Voronjež-M u blizini grada Orska 27. maja bio je najnoviji primer.

To je izazvalo kritike nekih stručnjaka za kontrolu naoružanja koji kažu da je potencijalno opasno za Ukrajinu da gađa vojne objekte koji se koriste za nuklearno odvraćanje, a nisu direktno povezani sa sukobom u Ukrajini.