Šta znamo o požarima u Amazoniji?

Iako smo navikli da su požari nepogode koje su česte i koje izazivaju velike štete, one često mogu nastati ljudskim delovanjem. Od tih primera svakako su najgori oni koji za sobom kriju određene ciljeve, poput: izbegavanja krivice za nelegalne seče, krčenje prostora za razvoj poljoprivrede i privrede i slično. Takvim delovanjem nastaje šteta koju trpe svi pripadnici planete, a to se najbolje reflektuje kroz klimatske promene.

Ove godine u poslednja tri meseca stizale su vesti o požarima u Španiji, Portugalu, Italiji, Hrvatskoj, Aljasci, Grčkoj, a onda je krenula serija požara enormnih razmera. Prvo informacije iz Rusije, tačnije Sibira. Nepregledna prostranstva ove hladne regije zahvatila je vatra i šteta je ogromna, jer se radi o uništenoj površini od nekoliko hiljada kilometara kvadratnih. Uništeni su čitavi biljni i životinjski sistemi, a bile su neophodne i evakuacije ljudi zbog ugroženosti i zagađenog vazduha. Posledice požara u Sibiru prvenstveno emisijom gasova u atmosferu pričinjavaju dodatni problem i onako gorućoj temi – klimatskim promenama.

Kada je krenula da jenjava priča o požarima u Sibiru, krenuli su novi, ovog puta na grčkom ostrvu Eviji i na Kanarskim ostrvima u Atlantskom okeanu. Međutim, iznenada javljaju se novi ubedljivo najgori požari u poslednjih nekoliko godina i to u „plućima sveta“ – Amazoniji. Iako traju već preko dve nedelje, svetska javnost je relativno kasno saznala za njih, ali su se društvenim mrežama informacije brzo proširile. Požari u ovom delu sveta su česti u ovo doba godine zbog prevelikih suša, ali prema podacima Instituta za svemirska istraživanja – INPE ova godina je rekordna. Za nepunih devet meseci, ovi požari su dvostruko brojniji u odnosu na prethodnu celu godinu.

Da problem budi još veći, amazonske šume čine oko 20 odsto ukupne proizvodnje kiseonika na planeti i imaju ogroman uticaj na smanjenje štetnih gasova, poput sibirskih šuma. Ipak, one su ove godine izvoznici tih istih štetnih gasova. Koliko su požari u Brazilu uzeli maha govore i slike iz svemira, kao i apokaliptični prizori iz velikih gradova u kojima su se tokom dana nadvili tamni oblaci puni čađi opasne po zdravlje ljudi.

Ali zašto je važno ovde pomenuti Žaira Bolsonara, kontroverznog predsednika Brazila. Optužiti predsednika da on stoji iza požara deluje pretenciozno, ali kada se pogledaju njegove izjave još iz prošlogodišnje kampanje, mnoge stvari postaju jasnije. Bolsonaro je veliki protivnik borbe protiv klimatskih promena, uz to zalaže se za deforestaciju, odnosno krčenje šuma, kako bi prostor iskoristio za privredni razvoj Brazila. Regulativa je nikada slabija, a uz to su opale i kazne za ilegalne seče, a budžet agencije za zaštitu životne sredine je u mnogome umanjen.

Prema podacima Global Forest Watch-a, Brazil je prošle godine uništio prostor pod šumama veličine Crne Gore. Početkom meseca otpustio je i Maurisija Makrija, šefa INPE-a, koji je obelodanio podatke o preteranim krčenjima šuma. Na sve to, ne zaboravimo otkazivanje regionalnog klimatskog samita ove godine čiji je Brazil trebalo da bude domaćin, kao i stavove o neophodnom napuštanju pregovora o klimatskim promenama.

Iako odbija pomoć iz inostranstva govoreći da je to mešanje u suverenitet Brazila, a uz to i optužuje NVO sektor u Brazilu da oni stoje iza požara, jasno nam sve ukazuje da se Bolsonarove ideje ubrzano ostvaruju. Naravno da Brazil, kojem pripadaju ova bogata prostranstva, ima pravo da upravlja svojom teritorijom, ali trenutna situacija je daleko od interesa samog Brazila, ovo se tiče čitavog sveta. I kada se ugase jednog dana požari u Amazoniji, šteta će biti ogromna, ali ostaje pitanje, da li će se promeniti ekološka regulativa, da li će se pooštriti kazne ili će se kao i do sada dopustiti nekontrolisano krčenje šuma, zarad ekonomskog rasta.

Autor je programski direktor Centra za kreiranje politika