„Sastao se sa Si Đinpingom više od 40 puta“: Šta znamo o Putinovoj dvodnevnoj poseti Pekingu?

Kina, sa predsednikom Si Đinpingom na čelu, ponudila je snažnu diplomatsku podršku Moskvi nakon njene invazije na Ukrajinu i pojavila se kao najveće izvozno tržište za rusku naftu i gas, pomažući da se napuni ratna kasa Kremlja.

Rusija se, takođe, oslanja na Kinu kao na glavni izvor visokotehnološkog uvoza kako bi održala svoju vojnu mašinu, piše Asošijeted pres.

Nekada komunistički rivali, dve zemlje koje dele granicu od 4.200 kilometara postale su bliže poslednjih godina.

‘Dragi prijatelju’

Putin i Si su se sastali više od 40 puta i razvili jake lične veze kako bi ojačali svoje „strateško partnerstvo“ dok se obojica suočavaju sa rastućim tenzijama sa Zapadom.

Si je poslednji put otputovao u Moskvu u martu 2023, gde su se oslovljavali sa „dragi prijatelju“ i razmenili komplimente. Putin je u oktobru otišao u Peking na samit kineske infrastrukturne inicijative Pojas i put.

Putin je rekao kineskoj zvaničnoj novinskoj agenciji Sinhua pred današnju posetu da su njegovi sastanci sa Sijem „dijalog između starih prijatelja“ i „plodna razmena mišljenja o najaktuelnijim pitanjima bilateralne i međunarodne agende“.

Partnerstvo protiv Zapada

Putin je rekao da je izabrao Kinu za svoje prvo putovanje u inostranstvo nakon što je ovog meseca inaugurisan na peti mandat zbog „nivoa strateškog partnerstva između naših zemalja bez presedana“. Peking je to proglasio prijateljstvom bez ograničenja.

I Si i Putin napore Zapada da šire demokratiju vide kao pokušaj delegitimizacije i veruju da su autoritarni režimi bolji za suočavanje sa izazovima savremenog sveta.

Iako Kina nije dala Rusiji oružje za upotrebu u Ukrajini, ona je diplomatski podržala Moskvu, okrivljujući Zapad za pretnju bezbednosti Rusije. Kina je takođe oštro osudila sankcije Zapada protiv Moskve.

Rusija je, zauzvrat, dosledno izražavala podršku Pekingu po pitanjima vezanim za Tajvan.

Nakon što su zapadni saveznici Kijeva zaustavili uvoz nafte i gasa iz Rusije, Kina je postala glavni potrošač energije Moskve. Kina je zauzvrat postala glavni dobavljač mašina i elektronike za Rusiju nakon što su sankcije ograničile isporuke visoke tehnologije.

Hranjenje ruske ratne mašine

SAD kažu da je Kina znatno proširila isporuke mašina, mikroelektronike i druge tehnologije u Rusiju koja se koristi za izradu projektila, tenkova, aviona i drugog oružja.

Prema američkim procenama, Rusija je 2023. iz Kine dobila oko 90 odsto sve mikroelektronike i oko 70 odsto alatnih mašina.

Tokom posete Pekingu prošlog meseca, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će se „Rusija boriti da održi invaziju na Ukrajinu bez podrške Kine“. On je rekao da je kineskim zvaničnicima rekao da „ako Kina ne reši ovaj problem, mi ćemo“.

Vojna saradnja

Usred jačanja veza, Rusija i Kina održale su seriju ratnih igara poslednjih godina, uključujući pomorske vežbe i patrole dalekometnih bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora. Ruske i kineske kopnene snage takođe su otišle na teritoriju jedne druge radi zajedničkih vežbi.

Putin je rekao da Moskva sa Kinom deli veoma osetljivu vojnu tehnologiju koja je značajno ojačala njenu odbrambenu sposobnost, uključujući sistem ranog upozorenja za uočavanje lansiranja balističkih projektila. Zemaljski radar i satelite ranije su koristile samo Rusija i SAD.

Putin je u novembru predložio da Moskva i Peking prošire saradnju na vojnim satelitima i drugoj tehnologiji koja se koristi za odbranu.

Pogled Kine na Ukrajinu

Kina proglašava svoju neutralnost u ukrajinskom sukobu, ali takođe odbija da osudi rusku akciju ili čak da je nazove invazijom. Peking za neprijateljstva okrivljuje Zapad i takođe oštro kritikuje ekonomske sankcije Rusiji.