Stalni savet OEBS u Beču o krizi na ukrajinskoj granici

Zapad optužuje Moskvu za gomilanje tenkova, artiljerije i oko 100.000 vojnika u proteklih nekoliko nedelja na istočnoj ukrajinskoj granici pogođenoj ratom, što NATO ocenjuje kao pripremu za invaziju.

Moskva, s druge strane, tvrdi da je razmeštanje njene vojske odgovor na ono što ona smatra sve većim prisustvom NATO u njenoj sferi uticaja gde se žestoko protivi širenju Atlantske alijanse.

Moskva i Vašington su već ukazale na svoja „suštinska“ neslaganja kada je reč o pitanju evropske bezbednosti na razgovorima u Ženevi i Briselu ove nedelje. Uoči početka sastanka OEBS-a u Beču, SAD su priznale da se ne očekuje postizanje napretka. „Ne verujem da će ove nedelje biti konkretnih rezultata. U principu, naš glavni cilj jeste uspostavljanje dijaloga“, rekao je Majkl Karpenter, američki ambasador pri OEBS-u.

„Naši stavovi se potpuno razlikuju, ali to ne znači da nema elemenata i domena u kojima možemo da se složimo“, rekao je Karpenter za nezavisni ruski TV kanal Dožd, preneo je EURACTIV.com. Izazov će biti, ukazao je, da se „definiše u kojim je oblicima generalno moguće da se produbi dijalog o ovim pitanjima u sledećih nekoliko meseci ili čak godinu dana“.

Ovaj sastanak OEBS je prvi od početka godine i na njemu su se okupili predstavnici svih 57 zemalja članica. Kako se navodi, razgovori su komplikovani zbog nejasne situacije na terenu u istočnoj Ukrajini pod kontrolom pobunjenika gde je OEBS od 2014. zadužen da obezbeđuje garancije da se poštuju mirovni sporazumi. Međutim, ovim nisu prekinute borbe u regionu, pri čemu su okolnosti degradirajuće za posmatrače OEBS-a u područjima koja su pod kontrolom ruskih separatista, što je situacija koju je američki ambasador nazvao „ekstremno zabrinjavajućom“.

Šef NATO Jens Stoltenberg je takođe izrazio zabrinutost u sredu, rekavši da je opasnost od konflikta „realna“, te je apelovao na Rusiju da smiri situaciju. U međuvremenu, šef evropske diplomatije Žozep Borelj je rekao da je Evropa dobila uverenja od SAD da ništa neće biti dogovoreno s Rusijom bez učestvovanja evropskog bloka, prenei su mediji, pozivajući se na agenciju Rojters.

„U proteklih nekoliko dana smo imali sa SAD izuzetno blisku koordinaciju. Imamo uverenja da ništa neće biti odlučeno ili ispregovarano bez bliske koordinacije sa Evropom i bez učestvovanja Evropljana“, rekao je Borelj u Brestu na zapadu Francuske gde se od srede održava sastanak 54 ministara odbrane i šefova diplomatije zemalja članica EU koji će, kako je najavljeno, trajati do kraja nedelje.

Borelj je naglasio da EU mora da definiše konkretne korake kao odgovor na gomilanje ruske vojske na ukrajinskoj granici. On je ukazao da se predlozi Rusije u vezi s tim kako rešiti „mrtvu tačku“ „kose s principima evropske bezbednosne arhitekture“, prenele su agencije. Borelj je optužio Moskvu da „otvoreno preti“ vojnom akcijom ako se ne ispune njeni zahtevi.

Prema njegovim rečima, ambicija Rusije je „osporavanje političkog i bezbednosnog poretka nastalog nakon Hladnog rata“, što uključuje pravo svake zemlje da „slobodno odlučuje da li hoće ili neće da pripada nekoj međunarodnoj organizaciji i da bude deo sporazuma ili alijansi“. Borelj je osporavanje Moskve tog poretka nazvao „revizionističkim“.

Sankcije bi “prešle granicu”
Usvajanje američkih sankcija protiv ruskog predsednika Vladimira Putina u slučaju agresije na Ukrajinu bi „prešlo granicu“, saopštio je Kremlj. “Sankcije protiv šefa države su mera koja bi prešla granicu. Bile bi jednake prekidu odnosa“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući ovakav predlog nekoliko američkih demokratskih senatora.