Štampa na nemačkom: Krvava nedelja u Banjskoj drastično menja situaciju

„Trenutno se istražuje kako je došlo do krvavog incidenta na severu Kosova kojim dominiraju Srbi. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Prištini objavilo je snimak na kojem se, po svemu sudeći, vidi navodni šef bande: Milan Radoičić s nekoliko pratilaca u punoj borbenoj opremi stoji na prostoru manastira u mestu Banjska“, piše za Bazler cajtung novinar Enver Robeli.

„Sever Kosova se smatra uporištem mafije, a za Radoičića se kaže da je tamo neformalni vladar. Njegova bliskost s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem je nesporna“, piše švajcarski list. Radoičić je, „od mafijaškog kuma i sumnjivog biznismena, napredovao do zamenika predsednika Srpske liste koja predstavlja kosovske Srbe. Ta politička snaga pre svega maltretira Srbe koji su lojalni kosovskoj državi“, navodi se u tekstu.

„Radoičić se dovodi i u vezu s ubistvom Olivera Ivanovića 2018, ali srpsko pravosuđe do sada nije žurilo da ga privede pravdi. Kao vlasnik građevinske firme, on zarađuje milione od poslova koje mu je dodelila Vlada Srbije. Njegov uticaj se proteže i na srpske zajednice na ostatku Kosova.“

„Bazler cajtung“ prenosi da su „neki korumpirani političari kosovskih Albanaca godinama održavali kontakte s njim, ali otkako je reformski pokret Aljbina Kurtija, ’Vetevendosje’ (Samoopredeljenje), preuzeo vlast u proleće 2021, bilo je pokušaja da se zaustave takvi zakulisni dogovori.“

Autor navodi i da su SAD i Velika Britanija Radoičića stavile na crnu listu, zbog navodnog šverca oružja, droge i druge robe u pograničnom području. Ipak, „do sada mu je bilo dozvoljeno da sedi u zvaničnoj galeriji parlamenta u Beogradu i prati debate o Kosovu“.

List podseća i da je „Njujork tajms nedavno detaljno pisao o Vučićevim vezama s narko-bandama i huliganima, ali on do sada nije morao da plaši kaznenih mera Zapada – Brisel i Vašington su se pomirili s njim u nadi da će, posebno zbog rata u Ukrajini, prekinuti savezništvo s Rusijom i dovesti Srbiju na EU-kurs.“

„Vučić je negirao umešanost Srbije u nedavni teroristički napad na Kosovu“, podseća „Bazler cajtung“ i dodaje: „Nejasno je gde se Radoičić trenutno nalazi u Srbiji. Neki srpski posmatrači uvereni su da se Radoičić ugledao na Prigožina i da se pobunio protiv Vučića“. Novinar švajcarskog lista prenosi i da su „vlasti u Prištini saopštile da je jedan od ubijenih napadača bivši telohranitelj Aleksandra Vulina, šefa srpske obaveštajne agencije BIA“.

Radoičić – „veza sa Beogradom“?

I švajcarski Noje Cirher cajtung ponovo se bavi incidentom koji se desio prošlog vikenda na Kosovu, na „15 kilometara od granice sa Srbijom“.

List citira ambasadora SAD u Prištini Džefrija Hovenijera koji je rekao da je napad bio „koordiniran i profesionalan“, ali i da se „još ne može da reći da li je u to umešan Beograd“.

Ipak, i u ovom tekstu, koji potpisuje novinar Andreas Ernst, navodi se da je kosovska policija objavila snimak dronom na kojem se vidi Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste. Objašnjava se da je on „jedan od najuticajnih ljudi na severu Kosova“, da vodi „unosne poslove šverca“, da „potplaćuje graničare i političare s obe strane“, te da je zbog toga 2021. dospeo na crnu listu SAD.

„Radoičić je navodno povređen tokom napada i sada se nalazi negde u Srbiji“, prenosi „Noje Cirher cajtung“. „Ako se ispostavi da je on bio glava bande koja je izvršila napad, onda bi to sigurno značilo kraj Srpske liste koja je do sada davala više ministara u vladi Kosova.“

Radoičić bi „mogao da bude veza sa Beogradom“, piše list iz Ciriha. „Malo je verovatno da je taj odred poslat isključivo po nalogu lokalnih struktura. Ali, zašto sada? Vučiću poslednjih meseci ide sasvim dobro. On pokušava da odloži normalizaciju – odnosno de fakto priznanje kosovske državnosti. Pošto je kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdoglavo odbijao da osnuje Zajednicu srpskih opština, on je izazvao gnev EU i Amerikanaca. Priština je čak pogođena sankcijama. To je omogućilo Vučiću da gotovo besramno dalje igra svoju dvostruku igru.“

„Krvava nedelja u Banjskoj sada drastično menja situaciju“, ocenjuje autor. Jer, „sada se čini da je Beograd opasan izazivač nevolja i niko na Zapadu neće prigovoriti ako Priština proširi svoje policijsko prisustvo na severu, a Evropska unija i Amerikanci će pojačati pritisak na Vučića.“

Na kraju, „Noje cirher cajtung“ piše: „U Beogradu se šuška o teoriji da nije Vučić, već da su njegovi potčinjeni, vukli konce. Pominjalo se i ime Aleksandra Vulina, koji je od decembra na čelu tajne službe. Nešto kasnije počele su da kruže Vulinove slike koje ga prikazuju na hodočašću u Jerusalimu“.

„Ako na Kosovu izbije rat, soba u Minhenu je spremna“

Pod naslovom „Kosovari u Bavarskoj: desetine hiljada ljudi i jedna čežnja“, bavarski portal BR24 donosi tekst Iljanita Špinera o kosovskim Albancima koji žive u toj nemačkoj pokrajini, a kojih tamo, kako se navodi, ima 67.930. Oni često putuju u svoju domovinu i, kako kažu, „žele da se vrate na Kosovo i tamo jednom žive u miru“. Ali, „tamo uvek iznova dolazi do eskalacije nasilja“.

Autor donosi priču 27-godišnje Albanke sa Kosova, koja želi da ostane anonimna, a čiji su roditelji pre tačno 30 godina pobegli iz Uroševca. „Samo dan kasnije njihova kuća je uništena i potpuno izgorela. Majka, u poodmakloj trudnoći i sa šestoro male dece, danima je putovala ka Nemačkoj u nadi da će tamo pronaći bolji i sigurniji život bez rata.“

Nemački portal piše da je ta mlada Albanka i ovo leto provela na Kosovu, kod roditelja svog supruga, na sedam kilometara od granice sa Srbijom, tamo gde je ovih dana ponovo napeto.

„Iako se od vikenda situacija donekle smirila, zabrinutost je velika da bi situacija mogla da eskalira. Ko je iskusio rat na Kosovu, zna koliko brzo to može da ide. Mlada Albanka sa Kosova kaže da zbog toga i ima trosoban stan (u Nemačkoj). ’Ako kod kuće ponovo izbije rat, ovde će uvek biti slobodna soba. Samo će deca da spavaju u našoj spavaćoj sobi’, kaže.“

„Ona i suprug grade kuću u domovini – u zelenilu, na velikom placu i sa spavaćom sobom u prizemlju. ’Za penziju, ako više ne možemo da se penjemo stepenicama. Ali, posebno za decu’, kaže ona. Nada se da će se kad-tad vratiti tamo s celom porodicom i da će tamo živeti, bez straha od rata i nasilja“.

I druga sagovornica koja se citira u tekstu, Lendite Musliu, takođe često misli na svoju domovinu, Kosovo“. U Nemačku je s porodicom došla 1993. kada je imala pet godina. Njen dom je Minhen, ali nekoliko puta godišnje putuje na Kosovo.

„Sledeće srede leti kod brata na nekoliko dana koji živi na jugu Kosova, u blizini granice sa Srbijom. Žive u strahu. To nije jedini razlog zašto se čuju telefonom po nekoliko puta dnevno. ’Moja majka postaje nemirna ako se javi ujutru i uveče’, kaže Lendite.“

Lendite je pre nekoliko godina i sama bila na Kosovu upravo u vreme kada su tamo izbili nemiri. Samo je, kaže, želela da pobegne u svoj siguran dom u Nemačkoj. Ipak, kako na kraju prenosi BR24, „u slobodno vreme ona neumorno radi na dijalogu dve zemlje, a ima i srpske prijatelje. Ljudi, kaže, ne žele rat. Samo žele da žive u miru“, piše bavarski portal.