Štampa na nemačkom o severu Kosova: „Popuštati je pogrešno“

„Izbijanje nasilja militantnih srpskih aktivista protiv snaga bezbednosti NATO na Kosovu dobrodošla je prilika da predsednik Aleksandar Vučić skrene pažnju sa činjenice da desetine hiljada ljudi u Srbiji pozivaju na njegovu ostavku i optužuju ga za autokratsku politiku, agitaciju u njegovim medijima i podsticanje njegovih pristalica iz sveta organizovanog kriminala na klimu nasilja“, ocenjuje u svom komentaru novinarka bečkog Standarda Adelhaid Velfl.

Ona dodaje da „i kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da profitira od situacije, pokazujući mišiće koje sam nema – jer bezbednost Kosova u potpunosti zavisi od zaštite NATO i SAD. Ali, u ponedeljak se verovatno najviše obradovao Kremlj, kada su svet obišle slike kako srpski nacionalisti na smrt prebijaju vojnike NATO, pogotovo zato što su ti desničarski ekstremisti pre toga napisali na vozilima NATO napisali slovo ’Z’, simbol ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.“

Bečki list ukazuje da „Vučić ume da eksploatiše Zapad, jer u svakom trenutku može da zapretinasiljem na Kosovu. Zato ga EU, uz pomoć njegovog prijatelja Viktora Orbana u Mađarskoj, umiruje sa mnogo novca i prijateljskim rečima, po balkanskom motu: ’Nahrani najpre najjačeg psa u čoporu, jer to garantuje da će on da kontroliše ostale’“, piše novinarka Velfl, i ujedno ocenjuje da je ta „politika smirivanja“ do sada bila „potpuno neuspešna“.

„Pod maskom procesa proširenja Evropske unije na Balkan, koji je u stvarnosti već godinama mrtav, SAD i EU nastavljaju da se samoobmanjuju. Oni strahuju da bi Moskva umesto Vučića na čelo države mogla da postavi mnogo radikalnijeg šefa tajne službe Aleksandra Vulina, ili da bi rat ponovo izbio ako bi Srbija, kao devedesetih godina, pokušala da povuče nove granice na osnovu etničkih kriterijuma. Zato se i dalje oslanjaju na Vučića“, piše u komentaru Standarda.

Napominje se i da se „istovremeno, mnogi Srbi osećaju izdanim i napuštenim od Zapada, koji je više zainteresovan za ekonomske odnose, nego za demokratiju. A i Evropska unija takođe ima koristi od toga što obrazovani i očajni napuštaju zemlju.“

Autorka komentara na kraju zaključuje: „Cela Evropa će morati da plati cenu za ovaj pristup bez strategije, jer bezbednosna pretnja nastavlja da raste kako raste uticaj Kremlja.“

Zidojče cajtung: jednaki ustupci – to „očigledno ne funkcioniše“

Da neredi na severu Kosova „idu na ruku predsedniku Vučiću“ zbog toga što „sada o masovnim protestima u Srbiji retko ko govori“, ocenjuje u svojoj analizi i Tobijas Cik, novinar Zidojče cajtunga. I piše:

„Istina je, da premijer Kosova Aljbin Kurti nije insistirao na tome da novi gradonačelnici – etnički Albanci – u sredinama naseljenim uglavnom srpskim stanovništvom budu u pratnji naoružane policije sprovedeni do njihovih službenih kancelarija, do bitke sa šok-bombama i suzavcem verovatno ne bi ni došlo. A i postavlja se pitanje koliko su ti gradonačelnici zaista legitimni, jer je na izbore izašlo manje od četiri odsto birača s pravom glasa. Ali može se postaviti i suprotno pitanje: nisu li Srbi na Kosovu izazvali ovu situaciju bojkotom izbora uz podršku Beograda?“

U komentaru za list iz Minhena autor podseća da se „Evropska unija i SAD, od kada je Rusija napala Ukrajinu, bore da spreče još jednu veliku krizu na Zapadnom Balkanu. I njihov očaj je ove nedelje očigledno ponovo narastao. Iz razumljivog nepoverenja, Priština nema interesa da Srbima čak ni delimično prepusti kontrolu nad severom Kosova. A Beograd ne želi da čak ni delimično ustupi suverenitet Kosovarima. Računica iza napora zapadnog posredovanja da ubedi obe strane na jednake ustupke očigledno ne funkcioniše“, zaključuje Zidojče cajtung.

Noje Cirher cajtung: „Kurtijeva igra nosi rizike“

„Ali, zašto Kurti to radi? Zašto pokušava da spase svog protivnika“, pita se Andreas Ernst, autor analize u švajcarskom listu Noje Cirher cajtung. I nudi sledeći odgovor: „Iz istog razloga zbog kojeg i kvinta štedi Aleksandra Vučića oštrih kritika. Priština, Brisel i Vašington veruju da će upravo ovaj predsednik Srbije na kraju ’isporučiti’ Kosovo. On ima moć, medije i dovoljno je makijavelistički nastrojen da konačno učini odlučujući korak koji će dovesti do priznanja nezavisnog Kosova.“

S druge strane, dodaje autor, „ukoliko bi opozicija u dogledno vreme došla na vlast, prvo bi morala da dokažu svoje patriotsko raspoloženje. A to se u Beogradu radi tako što se zauzima tvrd stav kada je reč o Kosovu. Kurti više voli da se oslanja na proverenog protivnika Vučića – i malo mu pomaže.“

„Ali, Kurtijeva igra nosi rizike. Od devedesetih godina, Kosovari su uvek veoma pazili da ne pokvare odnose sa zapadnim pomagačima kojima duguju svoju državu. Gotovo slepo prijateljstvo s Amerikom sastavni je deo kosovskog nacionalnog interesa. Jedini koji se ikada tome suprotstavio je Kurti. Sa svojim narodnim pokretom, on se od ranih 2000-ih bori protiv ’neokolonijalnog protektorata’ Zapada i zalaže se za istinsko nacionalno oslobođenje. Na to se sada nadovezuje kao premijer, kada ljubazno, ali odlučno od ambasadora Kvinte traži da mu se skinu sa grbače.“

Međutim, kako ocenjuje švajcarski list, „mnogim Kosovarima se to ne dopada. Oni smatraju da je rizično to što Kurti zbog svog apstraktnog legalizma stavlja na kocku odnose s američkim prijateljem – posebno u Evropi u kojoj se ponovo vodi rat. Upravo na tom raspoloženju opozicione stranke u Prištini grade svoju politiku. Kurti, kažu, jeste i ostaće hazarder.“

Tagescajtung: „Vučić se neće predomisliti“

Događaje komentariše i Erih Ratfelder, novinar berlinskog Tagescajtunga: „Aktuelni sukob na Kosovu, ali i u Bosni, pokazuje koliko je debata o Balkanu postala površna, koliko malo kritika dolazi od strane diplomata i političara koji se ponovo bave Balkanom, a koji nisu naučili lekcije iz istorije. Oni ne shvataju da je politika popuštanja, pogrešna strategija za obuzdavanje nacionalističkih i autokratskih sistema.“

„Američke i evropske diplomate“, kako piše berlinski list, „bore se za naklonost aktuelnog predsednika Srbije i bivšeg šefa propagande Miloševićevog režima Aleksandra Vučića, i nastoje da spreče njegovu koaliciju s Vladimirom Putinom. Popušta se pred iluzijom da je političkim i finansijskim sredstvima moguće promeniti njegov kurs. Vučić se, međutim, neće predomisliti zbog toga što mu laska par zapadnih diplomata koji su zaboravili istoriju. lakše je vršiti pritisak na nenacionalističku vlast u Prištini, koja ozbiljno teži mirnoj budućnosti“, zaključuje Tagescajtung, piše DW.