Štampa na nemačkom se i dalje bavi krvavim sukobom na Kosovu i njegovim posledicama: Šta pišu Nemci i Švajcarci?

„Posle teških borbi između srpskih paravojnih formacija i kosovske policije na severu Kosova, kosovski premijer Aljbin Kurti pozvao je Zapad da uvede sankcije Srbiji“, prenosi nemački nedeljnik Špigel na svom onlajn-portalu, navodeći njegovu izjave u parlamentu u Prištini: „Ako ovo ostane nekažnjeno, Srbija će ponoviti zločin. Vojno oružje koje su profesionalni borci koristili u Banjskoj, svo je iz Srbije i potpuno je novo. Srbija ih je vojno opremila i obučila“.

Kurti je zahtevao i da Beograd umešane u napad koji su pobegli u Srbiju, izruči Kosovu kako bi bili privedeni pravdi, prenosi nemački medij. Ujedno se navodi i da je vlada Kosova prethodnih dana objavila materijal koji sugeriše da je u napad umešan Beograd. Na snimcima dronom vidi se visoki političar i biznismen kosovskih Srba Milan Radoičić u vojnoj uniformi.

„On zvanično živi u Beogradu i uživa poverenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je pak u TV-intervjuu u sredu o tome samo rekao da je Radoičić trenutno u Srbiji i da tamošnjim vlastima treba da odgovori na pitanja“, prenosi „Špigel“.

Kurti u kampanji za švajcarske socijaldemokrate

Švajcarski Noje Cirher cajtung objavio je intervju sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem koji je vođen u Bernu, očigledno u subotu kako se navodi – pre incidenta na Kosovu.

U Švajcarskoj se 22. oktobra održavaju izbori, a Aljbin Kurti se pojavio na predizbornom skupu tamošnjih Socijaldemokrata (SP) u Oltenu. Kako piše švajcarski list, „za SP je Kurti politički idol, postkolonijalni heroj i pokretačka snaga za mobilizaciju kosovske dijaspore za predstojeće izbore. Ogromna većina, kao i na samom Kosovu, su Albanci.“

Kurti u intervjuu kaže da se prilikom susreta s predsednikom Švajcarske Alenom Bersetom zahvalio na podršci i pomoći koju ta zemlja daje Kosovu, koje želi da postane članica više međunarondih organizacija. „Potrebni su nam prijatelji koji će nas iskreno zastupati, jer se protiv nas mnogo lobira. Činjenica je: sve članice G-7 priznaju Kosovo. Ali zemalja BRIKS-a? Nijedna. Dakle, radi se i o geopolitici. Potrebna nam je podrška Švajcarske“, poručio je Kurti.

Na pitanje koje je Kurtiju upućeno naknadno – da li je nedavna eskalacija tokom vikenda na severu Kosova prekretnica u odnosima sa Srbijom, premijer Kosova je pisanim putem odgovorio:

„Naravno da jeste. Računaće se vreme pre i posle 24. septembra, jer se nešto značajno promenilo. Desio se čin agresije koji moraju da osude svi naši saveznici, prijatelji i partneri u Evropskoj uniji i NATO. Srbija pokušava da destabilizuje Zapadni Balkan. Paravojna grupa je očigledno neka kopija Vagnerove grupe čije je oružje netipično za policiju. Obuka boraca se najverovatnije odvijala u Srbiji“, rekao je Aljbin Kurti za „Noje Cirher cajtung“.

Šta EU može i treba da uradi na Balkanu?

Berlinski Tagesšpigel bavi se ulogom EU na Zapadnom Balkanu. Posle kratkog uvoda u kojem se podseća na najnoviju eskalaciju nasilja na Kosovu, pitanje na koje odgovara troje eksperata glasi: Da li EU može da reši taj konflikt?

Andrea Kapusela, autor knjige „Izgradnja države na Kosovu. Demokratija, korupcija i EU na Balkanu“, podseća da „EU nije uspela da spreči rat na Balkanu 1990-ih, niti da potom unapredi razvoj regiona, iako je pružila obimnu pomoć. Dakle, odgovor na pitanje da li EU može doneti mir na Balkan glasi – ne.“

Kapusela smatra da je „glavni uzrok nestabilnosti na Balkanu slabost političkih i ekonomskih institucija u većini zemalja. Nesumnjivo je u interesu EU da te države sazrevaju u otvorene i prosperitetne demokratije. Do sada su, međutim, prvenstveno spoljnopolitički ciljevi EU određivali pravac evropske podrške, što je često dovodilo do jačanja eksploatatorskih elita u zemljama.“

„Održiva strategija EU mora biti zasnovana na usklađenim dugoročnim interesima EU i stanovništva država Balkana. Međutim, takva promena politike naići će na otpor“, procenjuje Andrea Kapusela za „Tagesšpigel“.

Za mišljenje je upitana i Majda Ruge, koja radi kao viša saradnica za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR) u Berlinu. Ona kaže da „EU mora da deluje koherentnije u regionu u celini“, a za to su je, dodaje, „potrebne veće vojne sposobnosti“.

Ruge situaciju vidi ovako: „Aktuelno nasilje na severu Kosova podstaknuto je neuspehom EU da pravilno proceni i odgovori na napade srpskih organizovanih kriminalnih grupa na trupe Kfora u maju 2023. Evropska unija je odbila da prizna krivicu Beograda i njegovih predstavnika na Kosovu za orkestriranje tih napada, i nije ništa učinila da se imenuju i procesuiraju odgovorni. Naprotiv, kaznila je kosovsku vladu i predložila plan deeskalacije kojim je bilo predviđeno smanjenje prisustva kosovske specijalne policije na Severu, baš u vreme kada bi bilo neophodno jačanje tih bezbednosnih snaga. Time je EU praktično dala zeleno svetlo za sledeći napad, a ovo poslednje izbijanje nasilja je to potvrdilo.“

Treći ekspert koji je upitan za mišljenje je Dejan Jović, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Zagrebu i stručnjak za postjugoslovenske države i koji kaže da „put do mira vodi kroz članstvo u EU“.

Jović ističe da, „ne samo Rusija i Kina, već i SAD na Balkanu ostvaruju sopstvene interese, koji se ne poklapaju uvek sa evropskim“. Stoga, kako ukazuje, „kada EU razmatra proširenje, ona bi trebalo mnogo više da uzima u obzir geopolitičke razloge“.

„Evropska unija je garant bezbednosti. Nijedna država-članica do sada se nije raspala ili bila napadnuta spolja. Članstvo u NATO, drugom garantu bezbednosti, kontroverznije je zbog NATO bombardovanja Srbije 1999.“

„Pošto EU propoveda proširenje već više od 20 godina, uz veoma slab napredak, svi pokušaji posredovanja imaju ograničen kredibilitet. Sve dok se EU ne bude protezala na čitav Zapadni Balkan, mnogi će je tamo videti kao manje moćnu od SAD, Rusije ili Kine“ zaključuje prof. Dejan Jović za „Tagesšpigel“.