Štampa na nemačkom: Vučić svoju moć koncentrisao i personalizovao u meri koja je jedinstvena u Evropi

„Kad pretražujete društvene mreže u potrazi za vestima iz Beograda, nailazite na slike nepregledne mase ljudi“, piše Ulrih Zajdler za list Berliner cajtung navodeći da je na subotnjem protestu u Beogradu bile stotine hiljada ljudi.

„A onda se na snimcima vidi kako se ulica u sekundi prazni, kao da nevidljivi vrtlar duva nevidljivim duvačem lišća. Ljudi prvo gledaju iza sebe, a zatim saginju glave i beže. Prizor doduše podseća na roj ptica koji se deli, ali to ne umanjuje opasnost od masovne panike.“

List konstatuje: „Uzrok su Long Range Acoustic Devices – zvučni topovi koji ispaljuju akustične signale frekvencije između 2.100 i 3.100 herca, s nivoom zvučnog pritiska od oko 150 decibela. Prema podacima s Vikipedije, ti zvuci mogu se čuti na udaljenosti od najmanje jednog kilometra, dok u neposrednoj blizini izazivaju jak bolni nadražaj.“

„Sve do nedelje Vučić je tvrdio da Srbija uopšte ne poseduje takvo oružje. Pošto to više nije mogao da poriče, sada negira da je upotrebljeno i preti da će krivično goniti one koji tvrde da je zvučni top zaista upotrebljen. Po njemu, to su notorne laži“, navodi nemački list i zaključuje: „Ali slike i hiljade svedoka govore drugačije. I za razliku od opalog lišća, ljudi se vraćaju na ulice. Ovog puta – sa zaštitom za uši.“

Kako dalje?

Švajcarski Noje cirher cajtung pre svega se bavi time šta bi iz protesta u Srbiji moglo ili trebalo da proizađe.

„Veliki protestni skup u Beogradu tokom vikenda bio je izraz građanske svesti i političke zrelosti. Oko 300.000 ljudi okupilo se kako bi zahtevalo povratak pravne države i podele vlasti u Srbiji. Kao i u prethodna četiri meseca, demonstrirali su nenasilno, disciplinovano i s optimizmom. Pokušaji provokatora da izazovu nerede nisu uspeli – građani su ih jednostavno ignorisali“, piše autor Andreas Ernst.

On podseća da „Vučić vlada Srbijom već dvanaest godina“ i konstatuje da je „svoju moć koncentrisao i personalizovao u meri koja je jedinstvena u Evropi“.

„Odgovor na takvu potpunu personalizaciju moći jeste protestni pokret bez vođa i organizacionog odbora. Sve odluke donose se direktnom demokratijom, na plenumima. To štiti učesnike od represije, ali ujedno odražava i želju demonstranata da moć ne delegiraju, nego da se shvati kao izraz zajedničke volje – jednakih među jednakima“.

„Kako dalje“, pita se autor članka. I ovako odgovara: „Svojim marševima širom zemlje, studenti su probudili uspavanu građansku svest. Srbija je na nogama. Međutim, veliki protest u Beogradu više se ne može nadmašiti – puko nastavljanje protesta ne vodi nikuda. Sada je ključno postaviti pitanje moći. Odgovor na to pitanje mogu dati samo slobodni i fer izbori.“

„To neće biti lako“, ocenjuje švajcarski list. „Vučićev sistem, kroz kontrolu medija i državnog aparata, osigurava da njegovi protivnici nemaju nikakve šanse – tim pre što su opozicione partije većinom istrošene, slabe i međusobno zavađene.“

Da li je rešenje paralelni sistem?

Pritom, kako se uočava u članku, i „studenti imaju različite ideje: jedni zagovaraju formiranje tehničke vlade čiji bi glavni zadatak bio organizacija slobodnih izbora, drugi žele da nastave proteste i sanjaju o uspostavljanju nove forme samoupravljanja kroz direktnu demokratiju plenuma.“

Autor, međutim smatra: „Ideja da se Vučićev režim sruši izgradnjom paralelnog sistema je nerealna.“

I zaključuje: „Pre nego što politička energija protesta splasne, iz njega bi trebalo da izraste pokret sposoban za stvaranje široke koalicije u Srbiji. Za to su potrebni jasni politički ciljevi, efikasna organizacija, kao i lideri. U Srbiji nesumnjivo postoji rezervoar mladih talenata koji bi, zajedno s kredibilnim ljudima iz opozicije, sindikata i drugih organizacija, trebalo da se bore za poštene izbore.“

A Vučić će učiniti sve da to spreči, piše Noje cirher cajtung. „Zato je vreme da Evropska unija prestane s politikom ekonomski oportune, a geopolitički upitne uzdržanosti prema Vučiću. Režimu u Srbiji mora biti jasno stavljeno do znanja da se nalazi pod strogim nadzorom. Ako ne ponudi saradnju za demokratski izlaz iz krize, odgovorni moraju biti suočeni sa sankcijama.“