Stanivuković na sastanku OECD

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, on je ocenio da su preporuke u trećoj publikaciji o konkurentnosti politika u jugoistočnoj Evropi za 2021. godinu, dragocene za potvrdu strukturnih reformi koje se sprovode u Srbiji.

„Napomenuo bih da je reč o važnom dokumentu za Srbiju, koji je postavlja željene ciljeve za postizanje nivoa konkurentnosti na nivou država članica Evropske unije (EU) i zemalja OECD-a, a nudi i uvid u to gde se naša zemlja trenutno nalazi u poređenju sa drugim učesnicima sa Zapadnog Balkana, i na kraju identifikuje koja područja je potrebno unaprediti“, naveo je Stanivuković.

Rekao je da su se lekcije iz prethodne procene već pokazale kao vredne za bolje oblikovanje strateških dokumenata Srbije.

„Raduje me što sam i video i čuo da je Srbija, tokom 2021. godine uspela da unapredi svoje rezultate u 13 oblasti, što nas postavlja u najbolje rangiranu ekonomiju na Zapadnom Balkanu, posebno kada je reč o investicionoj politici i promociji, pristupima finansiranju, o trgovinskoj politici, državnim preduzećima, transportu, kao i dimenzijama nauke, tehnologije i inovacija“, naveo je Stanivuković.

Državni sekretar je istakao da smatra da je Srbija uspela da u vreme pandemije korona virusa održi poverenje i građana i privrede, te da su paketi pomoći ispunili svoju svrhu, odnosno doprineli brzom oporavku najvažnijih sektora u privredi.

On je podsetio da je u prvom kvartalu ove godine rast bio 1,8 odsto, u drugom čak 13,7 procenata, te da je rast u prvoj polovini godine 7,6 odsto, što je znatno bolji rezultat od očekivanja.

Istakao je da je Srbija zabeležila odlične rezultate kada je u pitanju privlačenje stranih direktnih investicija, te da je u prvih sedam meseci privukla čak dve milijarde i 72 miliona evra ulaganja, što pokazuje da su uprkos krizi investitori zadržali poverenje u Srbiju i nastavili da investiraju.

Napomenuo je i da uprkos pandemiji virusa korona, javni dug Srbije je stabilan i da je trenutno na nivou od 55,2 odsto, što je još uvek daleko od nivoa koji propisuje Mastriht.

„Nacrt budžeta za 2022. godinu, predviđa deficit od tri odsto i još veća izdvajanja za kapitalne investicije, kako bi se još dodatno podržao rast i zapošljavanje. Ova sredstva su pretežno namenjena za nastavak radova na infrastrukturnim projektima, ali i za ostvarivanje novih, posebno kada su u pitanju putevi ili železnička infrastruktura, zelena agenda, digitalne investicije i zdravlje“, naveo je Stanivuković.

Podsetio je i da je Srbija jedina zemlja van EU koja je ponudila zelene obveznice na međunarodnom tržištu kapitala u septembru ove godine, što jasno ukazuje na posvećenost uvećanju investicija za zelenu tranziciju.

On je zaključio da je Srbija posvećenju nastavku regionalne integracije i ekonomske saradnje, uz implementaciju različitih inicijativa i mera koje treba da doprinesu jačanju privrede i unapređenju kvaliteta života građana, kaže se u saopštenju Ministarstva finansija.