Stanivuković prešao put od nade do razočarenja

Kako je podsetio ispred zgrade gde se nalazi njegovo radno mesto, „znamo šta smo govorili pred izbore i sa tim mislima započinjem prvi radni dan, jer mi ćemo to i uraditi.

Koristiću svaku priliku da osluškujem potrebe građana“.

Tako je prvog radnog dana na novu dužnost na posao došao autobusom javnog gradskog prevoza, a kako je naveo, „lep je osećaj započeti prvi radni dan u vožnji autobusom, zajedno sa svojim ljudima“.

Podsetio je na predizborna obećanja i ukazao da je „naša politika da javni prevoz učinimo mnogo kvalitetnijim, pristupačnijim za svakog penzionera i osnovca besplatnim“.

Rekao je da „ništa više neće biti isto“.

Jer, naveo je, „više od 22 godine ova vrata su zatvorena za sve nas, za naše ideje, naše probleme, pravdu i istinu“.

A sada smo ih, dodao je, otvorili.

„Stanivukovićev dolazak autobusom na posao prvi dan je upravo čisti populizam. To bi bio pohvalan čin ako bi on tu praksu nastavio i sve ostale dane i kada bi gradski saobraćaj doveo na takav nivo da se i ostali građani odluče za gradski prevoz za dolazak na posao umjesto da idu sopstvenim automobilom. Ali ovo će vjerovatno završiti na populizmu dok većini Banjalučana i nema više opcija pošto je autobus jedino prevozno sredstvo koje si mogu priuštiti“, komentariše za Danas Ivana Marić, politička analitičarka.

Biti u vlasti, dodaje, mnogo je teže od kritikovanja vlasti iz opozicije.

„Ovo će biti posebno teško Stanivukoviću koji nema većinu u skupštini grada. Posebno će mu biti teško jer za ‘neprijatelja’ ima Dodika i njegovu mašineriju koja nije tako dobra u propagandi, ali se pokazala i više nego efikasnom u udarcima ispod pojasa“.

Dodik već 15 godina, ukazuje Marić, pokazuje da mu u tome niko nije ravan.

Lako je, kaže, privući podršku građana dok im obećavate kule i gradove, ali će pravi test „Draško imati sada kada je u (ne)prilici da realizira data obećanja“.

Stanivuković je, ističe, do sada pokazao da zna kako može privući i zadržati pažnju građana.

„To i nije tako teško u političkom miljeu BiH koji karakteriše logika ‘ne talasaj’, jer nikad ne znaš ko ti može zatrebati. Ako ste u opoziciji, privlačenje pažnje javnosti je još lakše i dovoljno je da imate viška vremena i da kritikujete svaki potez vlasti“.

Populizam je, konstatuje Marić, ionako postala vodeća snaga politike u svetu i u drugi plan je bacila intelektualne, radne i ljudske kvalitete političara.

Naša sagovornica ukazuje da je „transformacija Milorada Dodika od miljenika međunarodne zajednice do osobe sa crne liste SAD-a trajala oko 10 godina. Transformacija Draška Stanivukovića od najveće nade do najvećeg razočarenja je trajala godinu, dvije“. „Ako ćemo mjeriti po tome“, zaključuje Marić, „Stanivukoviću je trebalo manje vremena da shvati na koji način i uz koju retoriku se dobija više glasova, nego što je to trebalo Dodiku“.

Najmlađi gradonačelnik u istoriji Banjaluke, 27-godišnji Stanivuković je kazao da je svestan da su očekivanja građana velika, ali da će se oni „lavovski izboriti sa brojnim izazovima“ i uraditi, kako je kazao, i više od obećanog.