Stanje u nuklearnoj elektrani Zaporožje: Postoji li opasnost od nuklearne katastrofe?

Međutim, eventualno oštećenje jednog ili više od šest nuklearnih reaktora ili pomoćnih sistema u Zaporožju, najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi, koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu nalazi pod kontrolom ruskih snaga, a trenutno usred intenzivnih ratnih operacija, ima izuzetan potencijal da izazove havariju kakva do sada nije viđena.

Iako na prvi pogled razvoj ovakvog scenarija deluje gotovo nezamislivo, okolnosti u kojima nuklearna elektrana u Zaporožju trenutno funkcioniše su takve da nuklearna katastrofa sa nesagledivim posledicama po čitavu Evropu predstavlja sasvim realnu i zastrašujuću mogućnost.

U intervjuu 2. avgusta, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Mariano Grosi naglasio je da je situacija u nuklearnoj elektrani Zaporožje „potpuno van kontrole“, kao i da kada se sve okolnosti uzmu u obzir, postoji čitav „katalog stvari koje nikada ne bi trebalo da se dešavaju ni u jednom nuklearnom objektu“, piše N1.

Stanje u nuklearnoj elektrani Zaporožje

Iako su pomoćne i administrativne zgrade pretrpele manja oštećenja još na početku ruske agresije, tokom granatiranja 5. avgusta i narednih dana, sistem napajanja električnom energijom teško je oštećen, zbog čega je jedan nuklearni reaktor prinudno ugašen.

Tom prilikom aktivirani su bezbednosni sistemi i dizel agregati koji su obezbedili napajanje električnom energijom ugroženih reaktora, a pre svega sistema za hlađenje reaktora.

Granatiranje je oštetilo i rezervoare azota i kiseonika u blizini nuklearne elektrane zbog čega su vatrogasci bili prinuđeni da intervenišu, ali razmere oštećenja trenutno nisu poznate. Nekoliko projektila palo je i u blizini kontejnera sa nuklearnim otpadom.

Prekinuti su i daljinski sistemi za merenje radijacije u nuklearnoj elektrani koje IAEA koristi u preko 120 nuklearnih elektrana i drugih objekata u 25 zemalja.

Ukrajinsko osoblje ima ograničen pristup bezbednosnim sistemima. Osim toga, umorno je i pod velikim stresom, budući da se još od početka ruske invazije nalaze pod strogom kontrolom nekoliko stotina naoružanih ruskih vojnika.

Na sednici Saveta bezbednosti 11. avgusta Grosi je izneo procenu eksperata IAEA da ne postoji trenutna opasnost od izbijanja havarije u nuklearnoj elektrani Zaporožje, ali da situacija može da se promeni svakog trenutka. Nažalost, svakodnevni događaji potvrđuju da ova upozorenja ne smemo zanemariti.

Primera radi, granate koje su 17. avgusta pale na samo desetak metara od kontejnera sa nuklearnim otpadom, mogle su u slučaju diretknog pogotka da izazovu izuzetno visoku kontaminaciju radioaktivnim otpadom na širem prostoru oko elektrane.

Ovo bi bilo približno upotrebi takozvane „prljave atomske bombe“, u kojoj konvencionalna eksplozija može da rasprši visoko radioaktivne čestice kakve se mogu naći u nuklearnom otpadu, dugoročno kontaminiraju prostor u rasponu eksplozije, i izazovu neprocenjive posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Još od juna IAEA je spremna da poseti Zaporožje radi procene opšteg stanja i bezbednosnih sistema u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi.

Međutim, kako je na sednici Saveta bezbednosti naglasio generalni direktor IAEA Grosi, „zbog političkih faktora“, što se pre svega odnosi na nedostatak volje ruske strane da obezbedi pristup ekspertima IAEA, navodno zbog zabrinutosti za njihovu bezbednost, nije bilo moguće sprovesti ovu misiju.

Da li postoji opasnost od nuklearne katastrofe?

Nuklearne elektrane predstavljaju najstrožije regulisane industrijske objekte, ali istovremeno i veoma kompleksna postrojenja u kojima i najmanja nezgoda može da izazove katastrofalne posledice.

Dovoljno je podsetiti se da se nuklearna katastrofa u Černobilju desila tokom rutinskog testa bezbednosnih sistema kojim je upravljalo iskusno osoblje.

U Zaporožju se osoblje nuklearne elektrane nalazi pod kontrolom naoružanih okupatorskih ruskih vojnika, u okolnostima intenzivnih ratnih operacija u Ukrajini, dok se sama elektrana nalazi na liniji fronta

Havarija u Fukušimi 2011. godine, pokazala je da su nuklearne elektrane projektovane da prežive veća oštećenja, uključujući i one izazvane elementarnim nepogodama.

Međutim, iako su nuklearni reaktori u Fukušimi inicijalno bili neoštećeni jakim zemljotresom, nalet cunamija prekinuo je napajanje električnom energijom i potopio dizel agregate koji bi omogućili rezervno napajanje sistema za hlađenje reaktora, zbog čega je na kraju došlo do pregrevanja i eksplozija u tri od četiri reaktora.

Napadi na nuklearnu elektranu u Zaporožju u proteklih desetak dana oštetili su određene pomoćne objekte kao i električnu mrežu.

Redovno napajanje je, prema raspoloživim informacijama, svedeno na samo jedan visokonaponski vod, zbog čega su bezbednosni sistemi u nuklearnoj elektrani u Zaporožju u nekoliko prilika bili aktivirani radi obezbeđenja rezervnog napajanja električnom energijom.

Ovde je pre svega reč o dizel agregatima koji napajaju sistem za hlađenje reaktora.

U slučaju da iz bilo kog razloga ovaj sistem prestane da funkcioniše, moguće je pregrevanje reaktora, topljenje nuklearnog goriva, naglo povećanje pritiska u samom reaktoru koje bi na kraju dovelo do eksplozije, poput onih u reaktorima u Fukušimi.

Jednako je opasna i mogućnost pregrevanja i požara u skladištu isluženog goriva.

U oba slučaja, radioaktivne čestice bi završile u vazduhu i nemoguće je proceniti na koju stranu i koliko daleko bi vetrovi mogli da ih raznesu, ali postoji velika verovatnoća da bi, pored Ukrajine bile pogođene i druge zemlje centralne i istočne Evrope.

Međutim, pravac kretanja radioaktivnog oblaka, nemoguće je predivdeti budući da bi zavisio od trenutnih vremenskih prilika.

Zastrašujuće je to što je situacija u Zaporožju takva da ovakav razvoj događaja sve više predstavlja realnu mogućnost.

Opširnije pročitajte na sajtu N1.