Stanje Unije 2023: Pet zaključaka iz Bajdenovog govora

Evo pet ključnih reči iz njegove „večeri u centru pažnje“, govoreći oštro podeljenom Kongresu i publici od desetina miliona Amerikanaca.

1. Amerika je bila prva, spoljna politika poslednja

Kineski balon za nadzor bio je ogromna priča u Americi tokom vikenda, ali ga je predsednik jedva pominjao, u poslednjoj trećini njegovog govora.

„Kao što smo jasno rekli prošle nedelje, ako Kina ugrozi naš suverenitet, mi ćemo delovati da zaštitimo našu zemlju“, rekao je on. „I jesmo.“

I to je bilo to za razgovor o balonu.

Druga velika spoljnopolitička priča u protekloj godini, ruska invazija na Ukrajinu, takođe nije dobila veliku pažnju. Predsednik je poželeo dobrodošlicu ukrajinskom ambasadoru u SAD, koji je sedeo na galeriji, i najavio savezničku podršku naciji. Ali nije iskoristio priliku da pozove na novu pomoć ratom razorenoj naciji.

Predsednik uopšte nije pomenuo nedavni zemljotres u Siriji i Turskoj – i humanitarnu krizu koja se odvija. Umesto toga, u fokusu predsednika su dominirale domaće brige.

Postoji izreka da Amerikanci brinu o spoljnoj politici samo kada američki vojnici umiru u inostranstvu. Čini se da je Džo Bajden, barem u ovom govoru, to uzeo k srcu.

2. ‘Završi posao’ o ekonomiji

Ono što Amerikance zanima, prema istraživanjima javnog mnjenja, jeste ekonomija. I oni, uglavnom, veruju da se nacija još uvek bori. Ako se nacija oporavlja, oni to još ne osećaju.

Govor gospodina Bajdena je bio napor visokog profila da se predomisli i, čineći to, poveća svoje šanse za reizbor.

Bajden poziva Kongres da završi ekonomsku borbu.

On je govorio o rekordno niskoj nezaposlenosti. On je rekao da inflacija i visoke cene energenata, koje su u poslednjih 18 meseci bile glavni „teg“ njegovog rejtinga, sada opadaju. I razgovarao je o svim načinima na koje će njegova dosadašnja zakonodavna dostignuća pomoći da se poboljša industrijska baza nacije.

Zatim se okrenuo ka refrenu koji bi koristio iznova i iznova – da je vreme da se „završi posao“ i donese novi zakon za jačanje ekonomije. Bio je to pokušaj da se baci pogled na budućnost i ponudi viziju koju može ponuditi Amerikancima koji se pitaju šta je 80-godišnji predsednik ostavio u rezervoaru.

3. Bajden je pokušao da igra lepo sa republikancima

Ali ako Bajden želi da završi posao u ovom političkom okruženju, biće mu potrebna pomoć republikanaca.

Novo lice iza Džoa Bajdena u ovom obraćanju o stanju u Uniji bio je Kevin Makarti, republikanski predsednik Predstavničkog doma. I poslužio je kao prilično tačan barometar Bajdenovih pokušaja da ubedi republikance da bi oni mogli da budu njegovi partneri u završavanju posla.

Kada se predsednik hvalio dvopartijskim dostignućima tokom svoje prve dve godine na funkciji, Makarti je ljubazno pljeskao, čak se i povremeno nasmejao. Predsednik je ukazao na saradnju na infrastrukturnoj potrošnji, visokotehnološke investicije u proizvodnju mikročipova, vojnu pomoć Ukrajini, federalnu zaštitu gej brakova i izbornu reformu, između ostalih tema.

„Često nam govore da demokrate i republikanci ne mogu da rade zajedno“, rekao je on. „Ali u protekle dve godine dokazali smo da su cinici i zagovornici pogrešili.

Ovi zagovornici predviđaju da se u narednoj godini neće mnogo toga uraditi, jer se republikanci i demokrate sukobljavaju oko prioriteta politike. Ali bar nekoliko minuta, predsednik i govornik su igrali lepo – i pružili nadu da bi sumorna predviđanja mogla biti pogrešna.

4. On se takođe posvađao (i bio izbezumljen)

Nije trebalo dugo da se sve to sruši, međutim, kada je Bajden skrenuo pažnju na podizanje limita duga.

Na tu temu, Bajden i republikanci iz Doma upuštaju se u igru sa visokim ulozima sa američkom ekonomijom u igri. A predsednik, u svom govoru, nije pokazao ni znak da je trepnuo – i možda je bocnuo svoje republikanske kolege u oči.

Osvrćući se na republikanske zahteve da se povećanje limita duga poveže sa smanjenjem potrošnje, Bajden je primetio da nijedan predsednik nije dodao više nacionalnom dugu od njegovog prethodnika Donalda Trampa.

Republikanci su na tu rečenicu odgovorili urlicima podsmeha.

Zatim je pokušao da poveže republikanske zahteve o ograničenju duga sa nekim konzervativnim predlozima za smanjenje socijalnog osiguranja i Medicare – popularnih vladinih programa za penzionisanje i zdravstveno osiguranje.

Makarti se namrštio, a republikanci su urlali od besa. U zadnjem delu sale, kongresmenka Mardžori Tejlor Grin – koja je ranije paradirala holovima Kongresa sa belim balonom – stajala je i vikala da je predsednik „lažov“.

Ranije tokom dana, govornik Predstavničkog doma je navodno upozorio svoje kolege republikance da drže jezik za zubima i poštuju pristojnost Kongresa. Bio je to, ispostavilo se, uzaludan napor – i jasan pokazatelj partizanskog animoziteta koji se provlači kroz ovaj Kongres.

5. Pozvani gosti su pružili emotivne trenutke

Kao i svako obraćanje o stanju u Uniji, Bajdenov govor je takođe uključivao listu predloga, od kojih većina ima male šanse da postanu zakon.

Dve od njih – reformu policije i novo zakonodavstvo o kontroli oružja – u sali su predstavljali njegovi gosti u galeriji, roditelji Tajra Nikolsa i heroj iz masovne pucnjave u parku Monterej u Kaliforniji.

On je emotivno govorio o potrebi napretka po ova dva pitanja, ukazujući svojim gostima da odnesu svoje bodove.

„Svi mi u komori, moramo da se uzdignemo do ovog trenutka“, rekao je on. „Ne možemo da se okrenemo.

Bono i drugi na listi VIP gostiju.

Predstavljajući roditelje gospodina Nikolsa, koji je preminuo nakon što ga je pet policajaca pretuklo u Memfisu, predsednik je zamolio zakonodavce da revidiraju rad policije.

Tajrova majka, RovVaughn Vells, i očuh, Rodnei Vells, stajali su kada ih je Bajden pomenuo tokom svog obraćanja.

„Kao što mnogi od vas lično znaju, ne postoje reči koje bi opisali bol u srcu gubitka deteta, ali zamislite, zamislite da ste to dete izgubili u rukama zakona“, rekao je Bajden.

Realnost je, međutim, da ni reforma policije ni kontrola oružja nemaju velike šanse za uspeh. Veća je šansa da će se Kongres pozabaviti „smećem” koje je predsednik kritikovao, uključujući bankovne doplate, odmarališta i naknade za sedenje u avio-kompanijama.

Američki političari možda neće moći da se dogovore o tome kako da se pozabave policijskom brutalnošću i nasiljem, ali nikome se ne sviđaju Ticketmaster optužbe za „pogodnost“, prenosi BBC.