Stanovnica Sumija blizu granice sa Rusijom: Jedina dobra vest je da smo još živi

„Pod ruskom smo okupacijom. Fali nam hrana, a svakodnevno gledamo kako bombe padaju na vodene i strujne stanice. U jednom trenutku nije bilo ni grejanja i bilo je užasno. Uništene su i civilne kuće, a jedna cela porodica iz okruženja je ubijena“, rekla je ona za portal Autonomija.

Najteže je u Sumiju bilo 5. marta kada su spasilačke službe tragale za preživelima nakon još jednog ruskog bombardovanja. Na snimcima ukrajinske Služba za vanredne situacije videli su se spasioci koji su u potrazi za preživelima uklanjali ostatke vladine zgrade srušene u vazdušnom napadu ruske vojske.

Prema rečima Aleksandre Lazebnik, ruski vojni avioni se mogu čuti svakodnevno zbog čega je stanovništvo u stalnom strahu za živote, a nekoliko dana unazad sprovodi se evakuacija stanovništva.

„Nije lako otići. Stanovništvo se evakuiše autobusima i privatnim automobilima, ali je velika gužva na putevima koji nikako nisu bezbedni. Zbog toga mnogi ljudi odustaju od te ideje i odlučuju da ostanu. Čak i ljudi sa decom“, rekla je Lazebnik.

Ona smatra da čitav proces evakuacije stanovništva iz Sumija nije dobro organizovan. Prioritet su žene i deca, koje uglavnom odvode u Poltavu, a to je put dugačak 400-500 kilometara.

„Najveći je problem što nema goriva. Automobili u redovima čekaju i po 10 sati da bi kupili 10 litara“, rekla je sagovornica Autonomije, uz ocenu da je zbog trenutne situacije za nju i njenu porodicu sigurnije da ne napuštaju grad jer sigurno mesto za utočište ne postoji pošto Rusija bombarduje i zapad Ukrajine.

„Za sada ćemo ostati u Sumi, pogotovo zato što nam dete ima deset meseci. Na ulicama sam mogla da vidim ruske tenkove, a što se ukrajinske odbrane tiče, vidi se isključivo teritorijalna odbrana. Muškarci su dobijali oružje kako bi nas odbranili“, rekla je ona.

Ruska vojska je još prvog dana invazije na Ukrajinu raketirala grad Sumi. Slike sukoba ukrajinske i ruske vojske svetski mediji objavili su 25. marta. U međuvremenu kolona ruskih tenkova je uspela da udje u grad, dok Ukrajinci javljaju da pružaju otpor i da je situacija pod kontrolom.

Sumi je sa populacijom od približno 260.000 ljudi regionalni glavni grad udaljen oko 30 kilometara od ruske granice. Prema procenama Aleksandre Lazebnik, skoro polovina stanovništva je izbegla od početka agresije, a mnogi stanovi u zgradi u kojoj stanuju su sada prazni.

„Trudim se da kuvam svakog dana. Moj muž ujutro ide do prodavnice i pokušava da nešto hrane pronađe tamo. Ponekad nadje jaja i mleko, a ponekad ništa. U međuvremenu čujemo sirene i jedino što možemo jeste da se negde sakrijemo“, rekla je ona.

Smatra da su budući koraci u sukobu nepredvidivi i da će zavisiti od nekoliko ishoda, pre svega da će neko uticati na rusku stranu da prekine agresiju.

2Populacija tamo misli da smo mi ovde fašisti i da Rusija nikad nije naudila civilima. Nadali smo se da će možda sankcije uroditi plodom. Ne znamo šta će se dešavati, samo se nadamo najboljem“, rekla je Lazebnik.

Prema njenim rečima, situacija u kojoj se našla Ukrajina poslednjih dana ujedinila je ljude i svi danas „funkcionišu kao jedan organizam“.

„Pomažemo jedni drugima, delimo lične stvari, izdvajamo novac za vojsku“, navela je ona.

Dok živi u nadi da će uskoro biti bolje, razmišlja o prestojećoj noći jer je tada, kako tvrdi, najgore i ne mogu da spavaju od zvukova aviona iznad njihovih glava.

„Spavamo na smenu i tako stražarimo. Tokom jednog dela noći je budna moja majka, tokom drugog moj muž, onda ja… Tako trenutno živimo. Za sada čekamo da vidimo šta će da se desiti. Možda se situacija pogorša, a tada ćemo sigurno otići“, zaključila je Aleksandra Lazebnik.

Još vesti iz ovog grada

Savet roditelja Jovine gimnazije izglasao podršku učenicima u blokadi

FTN u Novom Sadu: Do petka uspostaviti minimum procesa rada

„Deci koja spavaju i sanjaju u žutoj zgradi“: Otvoreno pismo profesorke Jovine gimnazije

Učenici Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn“ pridružili se blokadama