Stanovnici EU sve stariji i sve ih je manje

U EU je 1. januara 2023. godine živelo 451,4 miliona ljudi. Uz sadašnju godišnju imigraciju u EU od 1,2 miliona taj broj će do 2070. pasti na 432,2 miliona.

Takođe, u 2023. godini udeo starijih od 65 godina bio je u EU 21,2 odsto i on će do 2070. porasti na 30,5 odsto, saopštio je danas nemački Savezni zavod za statistiku na osnovu brojeva evropske statističke agencije Eurostat.

Brojevi se, međutim, razlikuju od zemlje do zemlje. Smanjenje populacije najviše će, prema računici zavoda za statistiku, osetiti zemlje na istoku i jugu Evrope.

Sa druge strane, Island, Malta, Luksemburg i Švedska bi mogu da računaju sa značajnijim porastom broja stanovnika.

Zavod je izračunao da bi se bez imigracije broj stanovnika Unije još drastičnije smanjio i da bi u njoj 2070. godine živelo ukupno 358,4 miliona ljudi.

Uz porast nivoa imigracije za trećinu, populacije EU bi 2070. brojala 465,5 miliona ljudi.

Međutim, ni takav veći broj imigranata ne bi značajnije uticao na prosečnu starost evropske populacije. U slučaju porasta broja doseljenika za trećinu, udeo starijih od 65 godina bi 2070. umesto 30,5 odsto, dostigao 29,5 odsto.

U 2023. godini Italija je sa 24 odsto imala najveći udeo starijih od 65. Slede Portugal (23,9 odsto) i Finska (23,1 odsto). Taj udeo u ukupnom stanovništvu najmanji je, sa 27 odsto, u Švedskoj.

Do 2070. godine redosled bi se donekle promenio, pa bi na prvom mestu po udelu starijih građana u svom stanovništvu bila Litvanija sa 36 odsto, a zatim Italija i Portugal sa po 34 odsto.

Prema toj računici, i broj mlađih od 20 godina bi sa 20,3 odsto početkom 2023. godine, 2070. pao na 17,9 odsto. Dugoročno, najveći udeo mladih će tada sa po 20 odsto imati Švedska, Francuska i Danska.