Stanovnici ukrajinskog Hersona nisu 59 minuta imali internet, a kada se konačno vratio ništa im nije bilo isto 1Foto: Pixabay/Skitterphoto

Stanovnici ukrajinskog grada Hersona 30. maja naišli su na neobičan događaj – 59 minuta nisu mogli da koriste internet, da pozovu svoje najmilije ili da pročitaju najnovije vesti, a onda se nešto pre 16 časova konekcija konačno vratila i sve je izgledalo normalno.

Samo što nije, jer je u tih 59 minuta pristup Internetu preusmeren preko ruske infrastrukture, a sve što su Ukrajinci tražili na internetu odjednom je postalo predmet interesovanja Vladimira Putina. Od tog datuma, ukrajinski provajderi su bili primorani da malo po malo preusmeravaju saobraćaj kroz rusku infrastrukturu, dovodeći sve svoje klijente u značajan rizik, piše Wired, napominjući da je druga opcija za većinu njih bila da zauvek ugase svoje usluge, prenosi Jutarnji.hr.

Osim za internet, Putinovo budno oko pokazalo je interesovanje i za ukrajinske mobilne servise, pa u regionu sada uglavnom kruže mobilni telefoni sa ruskim SIM karticama Ukrajina.

„Ovo je šokantno kršenje ljudskih prava. Svu komunikaciju će sada kontrolisati Rusi, a pristup tačnim informacijama će svakako biti ograničen“, rekao je Viktor Zahora, zamenik direktora ukrajinske Agencije za sajber bezbednost.

Keršon Telekom je 30. aprila prvi preusmerio saobraćaj preko ruske mreže, da bi ga ubrzo vratio u ukrajinsku infrastrukturu, ali se onda sve ponovo promenilo krajem maja. Sav njihov saobraćaj sada prolazi preko Miranda medija, ruske kompanije sa sedištem na Krimu koja je povezana sa ruskim telekom provajderom Rostelekomom, a čim se to dogodilo, ruski mediji RIA Novosti su odmah javili da su oblasti Hersona i Zaporožja prebačene na rusku Internet infrastruktura.da će uskoro početi da koristi ruski prefiks +7. Prema tvrdnjama Zahore, u okruženju ima ukupno 1.200 provajdera usluga, od kojih svakim danom sve veći broj prelazi na rusku infrastrukturu, pre svega zato što inače ne mogu da rade zbog stalnih smetnji.

Naime, oni su počeli sa početkom rata u februaru, kada je prekid internet veze postao jedno od najčešćih ruskih oružja, i to sa veoma dobrim uspehom. Rusi su uništili televizijske kule i satelite, ali su se Ukrajinci dugo opirali i odupirali ruskom preuzimanju komunikacija i interneta.

„Jedna je stvar kada preuzmete grad i obustavite isporuku hrane, ali sasvim je druga kada uspete da preuzmete nečiju infrastrukturu“, rekao je David Belson iz Cloudfare-a za Vired. Rusi trenutno kontrolišu ukrajinski internet sistem na nekoliko načina. S jedne strane, postoji fizička zauzetost opreme na terenu, a nakon toga obično sledi nalog za preusmeravanje saobraćaja preko Miranda medija.

„Posle 30. maja sve prolazi kroz ruske ruke“, potvrdio je vlasnik Keršon Telekoma Gudž Dmitrij Aleksandrovič u objavi na Fejsbuku.

Dodatno, u Hersonu se poslednjih dana pojavila nova, misteriozna mobilna kompanija koja prodaje mobilne telefone bez brenda sa potpuno belim SIM karticama, ali je poznato da mobilni telefoni koriste ruski pozivni broj +7.

Vired upozorava da je izuzetno važno ko kontroliše internet, posebno imajući u vidu sve veći broj zemalja, uključujući Rusiju, koje sprovode kontinuiranu cenzuru i kontrolu svih sadržaja. Zaista, kaže se da ruske vlasti mogu da čitaju mejlove i poruke korisnika, a preusmeravanje ukrajinskog internet saobraćaja preko ruske infrastrukture sada će pomoći u širenju propagande Kremlja i navesti mnoge Ukrajince da pomisle da su ih ukrajinske snage napustile.

Kako to u stvarnosti izgleda poslednjih godina, moglo se videti na primeru Krima, koji je od 2017. godine potpuno odvojen od ukrajinskog internet sistema. Čim su je zauzeli, Rusi su 2014. godine na Krimu postavili kablove preko kojih su usmeravali saobraćaj kroz rusku infrastrukturu, a trebalo im je tri godine da završe svoje planove. Sada je pretpostavka da će to pokušati da urade i u Hersonskoj oblasti, a navodno uvode ruske pasoše u istoj oblasti i najavljuju otvaranje banke.

„Rusi jasno stavljaju do znanja da imaju dugoročne planove da ostanu u toj oblasti, a kontrola komunikacija i interneta je ključna za to“, rekla je Olena Lenon, ukrajinska profesorka na Univerzitetu Nju Hejven.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari