Stanovnici La Palme suočeni sa novim problemima posle erupcije vulkana

Vulkan je bio aktivan 85 dana, izbacujući pepeo i reke lave koje su progutale preko 1.000 domova, odsekle puteve i prekrile brojne plantaže banana koje su od ključnog značaja za ekonomiju ostrva.

Erupcija je proglašena završenom na božić, ostavljajući stanovnike suočene sa zastrašujućim zadatkom obnove.

“To je brutalno. Izgleda kao da je u pogođenim područijma izgrađen Berlinski zid, ali napravljen o crne lave”, kaže za Gardijan Havijer Moreno, jedan od 80.000 stanovnika La Palme.

Proteklih dana je oko 2.000 od 7.000 evakuisanih stanovnika dobilo dozvolu da se vrate u svoje domove.

Mnogi su pri povratku zatekli debele slojeve pepela koji prekriva njihove kuće, terase i bašte – ostatke od preko 200 miliona kubnih metara lave i pepela koje je izbacio vulkan.

“To je neprekidna borba. Danas uspete da raščistite, ali već sutradan vetar nanese još pepela”, priča Moreno.

U nekim delovima ostrva pepeo je u potpunosti prekrio kuće i plantaže, stvarajući više metara visoke naslage.

Lava i pepeo stigli su i dalje od ostrva – lava koja se slila u okean tokom erupcija stvorila je dva nova ostrva, veličine 44 i pet hektara, dok su podvodni snimci otkrili da je morski život prekriven pepelom.

Dok su neprekidni napori da se raščisti pepeo delom bili uspešni pošto je jedan deo prenesen u određena područja kao što je bivši kamenolom na ostrvu, uklanjanje vrele lave koja se izlila je mnogo teže.

“Lava dugo zadržava toplotu, sa temperaturama od preko 500 stepeni celzijusa u nekim delovima ostrva”, kaže Ines Galindo, vodeći geolog za oblast Kanarskih ostrva u Španskom institutu za geologiju i rudarstvo.

Prema njenim rečima, jednom kada se lava ohladi, a to je proces koji bi mogao da potraje mesecima, u nekim slučajevima bi moglo da bude lakše da se na njoj gradi nego da se ona razbija i uklanja.

Dok istraživači i zvaničnici pokušavaju da osmisle šta bi moglo da se uradi sa materijalima koje je izbacio vulkan, osvrnuli su se nazad u prošlost.

Na obližnjem ostrvu Lanzarote, šestogodišnja erupcija je 1730. ostavila ostrvo prekriveno vulkanskim materijalima.

“Delovi tog materijala su bili porozni i sposobni da zadrže vodu u zemlji. Oni su to iskoristili i zasadili vinograde”, kaže Galindo.

Ona i njen tim sada proučavaju svojstva pepela na La Palmi kako bi utvrdili da li može da se iskoristi na sličan način, dok drugi tim istraživača ispituje da li bi mineralima bogato zemljište moglo da bude upotrebljeno kao đubrivo.

Regionalni zvaničnici u međuvremenu istražuju mogućnost da se pepeo iskoristi za izgradnju kuća, puteva i mostova širom ostrva.

“To nije originalna ideja, koristili bismo tehnike koje su koristili Rimljani. Oni su iskoristili pepeo koji je izašao iz Vezuva da izgrade svoje bazilike i građevine”, kaže Havijer Huvera, inženjer u odeljenju za javne radove na Kanarskim ostrvima.

Njegov tim sada pokušava da utvrdi da li je vulkanski pepeo rasut širom ostrva sličan onome koji su Rimljani koristili da povežu delove kamenja u izgradnji.

Ako se pokaže da je tako, to bi moglo da bude upotrebljeno kao izdržljiv građevinski materijal i da odigra važnu ulogu u obnovi ostrva čiji su zvaničnici gubitke procenili na preko 900 miliona evra.

Huvera kaže da su ove ideje sasvim razumljive kada je u pitanju arhipelag isklesan vulkanskim aktivnostima koje se protežu milionima godina unazad.

“Mi smo na Kanarski ostrvima navikli da radimo sa vulkanskim materijalima”, objašnjava on, navodeći kao primer dugogodišnju praksu mešanja cementa i materijala iz vulkanskog grotla prilikom izgradnje.

I Huvera i Galindo kažu da će proći meseci pre nego što se dođe do konačnih odgovora o tome šta može da bude učinjeno sa gomilama tamnog pepela koji je izbacio vulkan.

“Količine ovih materijala su enormne – neke građevine su praktično sahranjene u pepelu. Ali ako ne pronađemo način da ga iskoristimo, on će biti samo otpad”, kaže Huvera.