Stanovnici Rio de Žaneira protiv „ziplajna“ kao nove turističke atrakcije

Četiri čelične sajle ići će 755 metara preko šume između „Šećerne glave“ i brda Urka, a ljudi koji se okače na neku od njih, dostizaće brzinu od 100 kilometara na sat. Otvaranje te atrakcije je zakazano za drugu polovinu ove godine, a peticiju za obustavljanje radova je potpisalo skoro 11.000 ljudi.

„Glavu šećera“ na ulazu u zaliv Rio, UNESKO je 2012. proglasio mestom svetske baštine, zajedno s drugim planinama u Riju, a godinama ranije brazilski Institut za nasleđe proglasio ju je nacionalnim spomenikom.

Žičara do njenog vrha privlači stotine hiljada turista svake godine, željnih panoramskog pogleda na gradske plaže i šumovite planine.

Ta planina je i popularno mesto za sportsko penjanje i posmatranje ptica. Zato je mogućnost da „jahači ziplajna“ vrišteći zuje niz sajle i rasteruju divlje ptice, ujedinila protivnike: planinare, ekološke aktiviste i stanovnike. Oni upozoravaju da bi Unesko mogao da povuče status baštine dat toj planini.

„U potpunosti se protivimo transformaciji koja se u stvari dešava već neko vreme jer se vrhovi brda Urka i Glave šećera pretvaraju u centar zabave“, rekao je Andre Ilja, bivši direktor u Institutu za životnu sredinu u državi Rio i osnivač ekološke neprofitne „Ecological Action Group“.

„Živimo u malom, mirnom kraju. Biće vizuelnog i uticaja buke: niko se ne spušta niz ‘ziplajn’ u tišini“, rekao je Aurimar dos Prazeres, predsednik udruženja stanovnika.

Kompanija „Park Bondinjo Pao de Acuzar“ koja upravlja žičarama i stoji iza projekta vrednosti 50 miliona reala (9,5 miliona dolara), rekla je u saopštenju da testovi pokazuju da se buka neće čuti odozdo, niti će uticati na rute za planinarenje. On kaže da je Park dobio od Instituta za nacionalnu baštinu i opštinskih vlasti sva potrebna ovlašćenja i dozvole za projekat „ziplajna“.

„Pored odlične integracije s prirodom, namera je da poboljšamo iskustvo naših posetilaca i učinimo posetu parku još prijatnijom i nezaboravnom“, navodi Park na sajtu.

Iako kompanija koja pravi „ziplajn“, kaže da je „konsultovala društvo“, stanovnici kažu da to nije istina.

Aktivisti su u nedelju izrazili zabrinutost da je „ziplajn“ preteča drugih intervencija jer kompanija koja upravlja žičarama, proučava projekat koji bi izmenio oblik vrha „Glave šećera“.

Protivnici su taj projekat nazvali „Zamak užasa“, a iz kompanije kažu da je „zamišljen tako da olakša posmatranje pejsaža, poboljša pristupačnost za hendikepirane i olakša „protok turista, radnika i tereta“.