Startapovi su od suštinske važnosti za budućnost Evrope i šire

Šta je to što ih čini tako karakterističnim i drugačijim od drugih kompanija, uključujući od malih i srednjih preduzeća koje koriste digitalne tehnologije? To su vrednosti koje su utkane u njihov DNK i koje su usklađene s našim dobom digitalizacije i koje krče put za budućnost.

Prvo, startap kompanije su po prirodi ambiciozne. Sudbina startapa jeste da raste, po mogućstvu munjevito s krajnjim ciljem da postane globalan i u centru svog ekosistema. Ako je moguće, čak i da dominira u njemu.

Drugo, startapovi postoje da bi donosili promene, da bi pravili razliku, rešavali probleme – od mobilnosti do klimatskih promena ili povezivanja ljudi. Razmotrite Spotifaj ili Blablakar, da spomenemo čuvene priče o uspešnim startapovima. Oba startapa su pokrenuta u gotovo isto vreme – njihovi osnivači su imali ideju koja je zadovoljavala konkretne i realne potrebe potrošača.

Treće, rukovođenje startapom je rizičan posao i neuspeh je uvek izvesniji od pobede. Ali strah od neuspeha je manje važan od volje da se nešto na osnovu toga nauči kao način da se dođe bliže uspehu.

I konačno, startapovi su ogroman izvor nadahnuća za sve nas. Današnja mitologija govori o jednorozima i herojima koji su se danonoćno borili u svojoj garaži da osujete velike džinove.

Naravno, naša moderna ekonomija predstavlja mnogo više od startapova, ali oni su reper naše sposobnosti da izvučemo najbolje od digitalne evolucije. Na kraju, oni su od suštinske važnosti da se obezbede garancije za pojavu evropskih digitalnih šampiona sutrašnjice, koji su veoma bitni za održanje koraka s tehnološkom trkom i za obezbeđivanje garancija da je naša budućnost zasnovana na našim vrednostima.

Tu je potrebno da prepoznamo da se Evropa suočava sa ogromnim izazovom i ne dostiže svoje pune kapacitete – od 266 „junikorn“ kompanija (eng. unicorn – jednorog, naziv koji se poslednjih godina u tehnološkoj industriji koristi za male i mlade kompanije čija se vrednost procenjuje na više od jedne milijarde dolara, prim. prev.) koje su registrovane u svetu 2018. samo su 13 evropske, što predstavlja manje od tri odsto njihove ukupne vrednosti. Ogromna većina njih su kineske ili američke. A ako se razmotre nedavne cifre preduzetničkog kapitala, trend nije pozitivan – preduzetnički kapital koji je dostupan u Evropi predstavlja samo 20 odsto kapitala koji je dostupan u SAD.

To bi trebalo da bude alarm za sve nas da činimo više i bolje da bismo podstakli rast naših evropskih startapova.

Prvo, moramo da učinimo da jedinstveno tržište postane realnost: nijedan startap u Evropi ne može da raste u Evropi sa sadašnjim nivoom fragmentacije, preprekama i pravnom neizvesnošću širom država-članica EU. Zajedno sa zakonodavcima treba da uložimo svu svoju energiju da bismo tokom sledećih meseci 60 inicijativa jedinstvenog digitalnog tržišta pretvorili u realnost.

Drugo, potrebno je da obezbedimo da dovoljno javnih i privatnih investicija bude dostupno za finansiranje rizičnog razvoja startapova. Van okvira Junkerovog plana smo izneli veoma smeo predlog da se u sledećem višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) izdvoji devet milijardi evra za predlog Programa digitalne Evrope u domenu veštačke inteligencije, sajber domenu i domenu računarstva visokih performansa (HPC). Već možemo da vidimo da počinje protok finansija, i to i u istočnim zemljama. Za samo pet godina investicije u početnoj fazi su skočile sa deset na 283 miliona. Uzmimo primer Bugarske. Evropski investicioni fond je potpisao 11 sporazuma s finansijskim posrednicima, što će biti okidač za 1,2 milijarde evra u investicijama i što će finansirati 7.000 kompanija, uglavnom malih i srednjih preduzeća. Evropski regionalni fondovi se takođe koriste da bi se pomogao pristup finansijama za firme u cilju kreiranja dobrih poslovnih savetodavnih usluga i da bi se podržale regionalne pametne specijalizacije. Tako na primer, bugarske informacione i komunikacione tehnologije ili telekomunikaciona grupa je domen u kojem bismo mogli da briljiramo kao zemlja. Upravo iz tog razloga se sredstvima EU za istraživanje pomažu bugarski inovatori u domenu digitalizacije. Centri digitalne inovacije, kao što je „Sofia Tech Park“, počeli su da pomažu malim i srednjim preduzećima da unapređuju svoje poslovanje i prilagode se digitalnom dobu. Osnovana su još dva centra, dva u Sofiji i jedan u Varni. Jedan konkretan primer startapa koji je imao koristi od podrške EU jeste „Coursedot“, IT trening centar iz Sofije, koji je svojih prvih 100.000 evra dobio preko „Eleven Ventures“ uz podršku Evropskog investicionog fonda.

Ali dostupnost finansija nije dovoljna – menadžerima startapova je potreban pristup mešovitoj ekspertizi da bi se podstakla reakcija između inovacije i finansija. Upravo tu nastupa „Startup Europa“. Ona pomaže više od 700 evropskih startapova da dobiju pristup finansijama investitora tokom prve tri godine svog postojanja, pomažući im da privuku 160 miliona evra privatnih investicija. Ovaj projekat koji finansira EU takođe doprinosi širenju preduzetničke kulture – kroz događaje u kojima učestvuju obični građani širom Evrope, hiljade mladih profesionalaca i studenata su saznali da je moguće otvoriti kompaniju u Evropi, kao i kako započeti projekat i omogućiti njegov rast.

Evropa ima danas, 15. novembra, u Sofiji važne sastanke sa svojim startapovima na kojima razmatra dosadašnju situaciju i planira sledeće korake. Ja ću zajedno s premijerom Bojkom Borisovim voditi četvrti Evropski startap samit koji će okupiti više od 500 ključnih aktera iz evropskog „ekosistema“ startapova, uključujući najbolje evropske inovatore, investitore, medije i predstavnike EU, kao i nacionalne političke odlučioce.

Ovo je velika prilika za preduzetnike da razgovaraju s ljudima koji grade novu evropsku ekonomiju i da prepoznaju nove prilike za finansiranje ili projekte. Za političke odlučioce kao što sam ja to će biti velika prilika da osluškuju svet startapova i čuju njihove ideje za projekte i o tome kako da se postigne još bolji učinak.

Takođe, posebno mi je zadovoljstvo što je ove godine u specijalnom fokusu Centralna i Istočna Evropa i Zapadni Balkan, koji će biti izuzetno zastupljeni na samitu, kako na poslovnom tako i na političkom nivou. Biće dosta konkretne diskusije o tome kako da se konsoliduje dinamizam i kreativnost startapova u ovim regionima pomoću inicijative EU i Digitalne agende za Zapadni Balkan, koju sam uspostavila u junu. Region ima ogromne adute zbog velikog broja talentovanih ljudi na raspolaganju koji imaju izuzetne veštine u domenu informacione i komunikacione tehnologije, zbog startap zajednice koja beleži dinamičan rast i infrastrukture koja se brzo unapređuje, povezanosti i blizine velikih tržišta.

Od Beograda do Prištine je uspostavljena mreža centara startapova. U šest država ima više od 1.200 startapova i taj broj raste. Primeri uključuju CarGo, Nordeus i Stroberi enerdži. Da bi se ova mreža konsolidovala u Centralnoj i Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, pokrenuću mreže „Startap Europe za Centralnu i Istočnu Evropu“ i „Startup Europe za Zapadni Balkan“. Članovi ovih partnerstava iz 14 zemalja su posvećeni omogućavanju uspostavljanja veza između startapova u okviru regiona da bi se pospešilo obrazovanje u domenu preduzetništva u cilju uspostavljanja sinergija i veće dostupnosti finansija. Ovo je veoma važan korak za obezbeđivanje garancija da „Evropski kontinent startapova“ u potpunosti uključuje istočni deo Evrope kao i Zapadni Balkan.

Kada sagledavam izazove u okviru napora da se od Evrope napravi kontinent startapova, jedna rečenica mi pada na pamet. „Uspeh nije konačan, neuspeh nije fatalan: ono što se računa jeste hrabrost da se ide dalje.“ Ako bi Vinston Čerčil bio živ, ne bi me iznenadilo kada bi i on imao svoj startap. U svakom slučaju, ova rečenica je i dalje izvor inspiracije i veoma dobro odražava činjenicu da Evropa u svojim dubokim korenima može da nađe suštinski adut za postizanje uspeha na frontu startapova – neuništivi borbeni duh i veru u budućnost.