Foto: EPA-EFE/MANUEL DE ALMEIDANijedan od predsedničkih kandidata na izborima u Turskoj nije osvojio neophodnih 50 odsto glasova za pobedu u prvom krugu. Ipak, sudeći po rezultatima koje je saopštilo Vrhovno izborno veće na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, aktuelni lider Redžep Tajip Erdogan ulazi u drugi krug 28. maja sa osvojenih 49,40 odsto glasova gde će se suočiti sa rivalom Kemalom Kiličdarogluom koji je osvojio 44,96 odsto.
Razlika u procentima između dva prvoplasirana kandidata je manja od procenta glasova koji je osvojio treći kandidat Sinan Ogan ( 5,2 odsto glasova).
Za eventualnu pobedu Kiličdaroglua u drugom krugu biće potrebni svi glasovi Sinana Ogana.
Ipak, to nije realno očekivati iz više razloga. Ogan pripada desnom političkom krilu i verovatnije je da se prikloni Erdoganu.
Drugo, čini se nerealnim i da Kiričadoglu ispuni sve uslove koje mu je Ogan postavio kao preduslov za podršku u drugom krugu izbora.
Kako je kazao Sinan Ogan u intervjuu za nemački Špigl nakon izbora – „Podržaću Kiličdaroglua samo ako prokurdska partija HDP bude uklonjena iz političkog sistema“.
Hayırdır Der Spiegel, size verdiğim röportajda Türk basınına dediğimiz genel şartlardan farklı bir şey demedik. Bunu nereden uydurdunuz? https://t.co/n4QcDHF7Ht
— Dr. Sinan Oğan (@DrSinanOgan) May 15, 2023
Kiličdaroglu, lider Republikanske narodne partije (CHP) predvodi koaliciju od šestra stranaka, među kojima i prokurdski HDP i radio je na dobijanju naklonosti marginalizovane kurdske zajednice.
Ogan, pak, zauzima tvrd stav prema kurdskim partijama, koje su veoma jake na jugoistoku Turske što otežava dogovor sa Kiričdarogluom.
Nije raskid sa prokurdskom partijom jedini uslov.
Ogan je naveo različite prioritete kao što su prva četiri člana turskog ustava, član 66, migraciona politika…
Kirčdaroglu zagovara deportovanje sirijskih izbeglica iz Turske jer ih smatra teretom za ekonomiju i za društvo.
Kako je kazao četiri dana uoči izbora na predizbornom skupu u Kirikaleu: „Svi Sirijci će biti deportovani u roku od dve godine“, dodajući da Avganistanci, Sirijci i drugi migranti nastavljaju da prelaze granicu.
Kada su ga upitali kako namerava uskladiti ovo obećanje sa željom da se Turska pridruži Evropskoj uniji, kazao je da bi se za podršku proterivanju izbeglica mogao obratiti EU ili čak UN.
„Ne smatram to rasizmom. Kada dođemo na vlast, sesćemo, porazgovarati s legitimnom upravom u Siriji i pronaći rešenje za ovaj problem“, rekao je Kiričdaroglu, a prenosi Gardijan.
Kiričdaroglu je u nedelju kasno uveče bio vrlo optimističan.
„Definitivno ćemo pobediti u drugom krugu… U narednih 15 dana borićemo se za prava, zakone i pravdu u ovojh zemlji“.
Za sebe kaže da je bivši državni službenik i bivši računovođa koji vodi „skroman život poput njegovog naroda“. Održava strogu finansijsku disciplinu.
„Veoma pazi da ne potroši za bilo šta šta nepotrebno“, kaže Okan Konural njegov bliski saradnik.
Kiličdaroglu je obećao povratak ortodoksnoj ekonomskoj politici i parlamentarnoj demokratiji, nezavisnom pravosuđu.
Rođen je u provinciji Tundželi, na istoku Turske, gde pretežno žive Alevi (anadolska muslimanska zajednica koju sunitska većina u Turskoj smatra heterordoksnom).
On i njegov brat blizanac su bili četvrto odnosno peto dete u porodici od sedmoro dece.
Sin je državnog službenika.
Pedesetih godina prošlog veka njegova porodica promenila je prezime iz Karabulut u Kiričdaroglu.
Kažu da je bio izvrstan učenik, svirao je saz (tradicionalna lauta dugog vrata, želeo je da postane učitelj.
Studirao je ekonomiju i finansije.
Kasnije će raditi za tursko Ministarstvo finansija.
U tom periodu usledila je i ženidba sa Selvi Gunduz, rođakom iz rodnog grada sa kojom ima dve ćerke i sina.
Bio je šef odeljenja Uprave prihoda u okviru Ministarstva finansija, a jedno vreme je obavljao funciju direktora Zavoda za socijalno osiguranje.
Stekao je reputaciju poudzanog i pedantnog a turski časopis ga je 1994. proglasio „birokratom godine“.
Nekoliko godina kasnije napušta birokratiju i ulazi u politiku.
Nakon finansijske krize 2001, njegovo iskustvo na višim nivoima administracije i objave koje pozivaju na restrukturiranje privrede i birokratije učinile su ga atraktivnim kandidatorm za CHP.
Posle izbora 2002. ulazi u parlament.
Iako je CHP, partija koju je osnovao Kemal Ataturk, nastojala da se reformiše, njome je dugo dominirala ista kemalistička politička klasa.
Štaviše, u vreme kada je Turkinjama koje su nosile hidžab bilo zabranjeno da pohađaju univerzitet ili uđu u druge javne ustanove CHP nije ponudio nikakvo rešenje za pomirenje svoje nepokolebljive posvećenosti sekularizmu sa obespravljenim pravima žena (2013. je Erdeoganova AKP partija ukinuta zabrana za nošenje hidžaba na univerzitetima i javnim institucijama).
Kiličdaroglu je 2009. izgubio kandidaturu za gradonačelnika Istanbula dok će naredne godine preuzeti rukovodstvo strankom uprkos tome što se našao u centru jednog skandala.
Povodom pitanja pokrivanja glava žena o čemu Kiličdaroglu je u julu 2020. rekao: „Učinili smo da pitanje marama bude pitanje broj jedan u Turskoj. Zašto ti je stalo do marame? Neka žene nose šta žele“.
Za 13 godina koliko je na čelo stranke vodio je, kažu, tihu revoluciju – pokušao je da se pomiri sa islamskim vernicima kroz gestove poput posećivanja iftarskih večeri tokom Ramazana, izbrisao je stare militarističke kodove stranke.
Kiričdaroglu je, podseća BBC, preživeo niz nasilnih napada pa je nosio pancir na svojim poslednjim predizbornim skupovima.
Na društvenim mrežama je pred prvi krug objavljivao video snimke iz svoje skromne kuhinje obraćajući se mladim biračima.
Bay Kemal’in en çılgın projesi demokrasidir gençler. Çünkü demokrasi ve özgürlük, gençlere hediye edilebilecek en iyi devrimdir. pic.twitter.com/b5TPWbXzUY
— Kemal Kılıçdaroğlu (@kilicdarogluk) May 13, 2023
Vremenom je u stranku uveo verske ličnosti, kurdske aktiviste i aktivistkinje za prava žena kako bi dokazao da se CHP promenila.
Jedan partijski kolega kaže da nikada nije povisio ton.
„Ponekad nas stvari izlude i ne možemo da ne podviknemo. Čak i tada Karčdaroglu ostaje miran“, kazao je on za BBC.
Ova tiha priroda u kombinaciji sa malom fizičkom sličnošću sa bivšim indijskim vođom dovela je do nadimka Gandi Kemal.
Karičdaroglu je, međutim, juče pokazao da ume da bude i besan što je, prema psiholozima, jedna od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Zabeleženo je kako opozicioni političar pomalo dramatično lupa šakom o sto uz poruku: „Ovde sam do kraja“.
A bit dramatic. Kilicdaroglu says “I’m here till the end” as he slams his table pic.twitter.com/pd4BchfWsI
— Ragıp Soylu (@ragipsoylu) May 15, 2023
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
