Stef Blok Foto: Arenda Oomen Veoma mi je drago što dolazim u posetu Srbiji. Između naših dveju zemalja postoje snažne veze i dobro je videti se i razgovarati o temama koje nas zaokupljaju – kaže u razgovoru za Danas ministar spoljnih poslova Holandije Stef Blok.
Blok je danas u zvaničnoj poseti Srbiji. Ističe da trgovinska razmena između Holandije i Srbije neprestano raste po godišnjoj stopi od sedam do 10 odsto, i da je sada dostigla gotovo 700 miliona evra.
– Holandske firme dobro prepoznaju mogućnosti koje nudi Srbija. Rezultat je da je Holandija najveći izvor stranih investicija u Srbiji, a holandske kompanije su prisutne u mnogim sektorima, među kojima su proizvodnja piva, poljoprivreda, javno osvetljenje, brodogradnja, informacione tehnologije, proizvodnja i građevina – kaže ministar Blok.
* Odlaganje početka pristupnih pregovora između EU i Severne Makedonije i Albanije doživljeno je u regionu i drugde kao razočaranje i „istorijska greška“. Holandija je, u slučaju Albanije, podržala „francuski veto“. Da li odlaganje može ozbiljno da ugrozi evropsku perspektivu regiona, tako što bi se, na primer, na vlast u Skoplju vratili nacionalisti?
– EU perspektiva svih zemalja Zapadnog Balkana je neupitna, a Holandija im pruža čvrstu podršku na tom putu. Moja zemlja je pozdravila napredak postignut u obe zemlje koje pominjete. U vezi sa Severnom Makedonijom, puno je postignuto kada je reč o vladavini prava. Uz to, Prespanski sporazum između Grčke i Severne Makedonije zaista je primer za region. Takođe, ja sam pozdravio pozitivne korake Albanije. Poseban podvig bio je proces provere sudija i tužilaca. Bilo je značajnih zakonskih reformi i ustanovljene su nove pravosudne institucije. Međutim, pre otvaranja pristupnih pregovora Albanija treba da pokaže održive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropski savet vratiće se temi (pristupnih pregovora) pre Samita o Zapadnom Balkanu u maju 2020. Kao i ranije, podržaćemo Severnu Makedoniju i Albaniju u njihovom radu na budućnosti u EU. Predstojeći period može biti iskorišćen za dalje reforme u oblasti vladavine prava. Obe vlade najavile su da će nastaviti sa tim reformama. Spremni smo da im pomognemo u tome.
* Da li evropsko usporavanje otvara dodatni manevarski prostor drugim međunarodnim faktorima – kao što su Rusija, Kina i Turska – na Zapadnom Balkanu? Čini se i da je srpska vlast pozdravila, na manje ili više latentan način, odluku o odlaganju jer ona navodno opravdava spoljnu politiku „između Zapada i Istoka“.
– Ne verujem da će to usmeriti region ka drugim spoljnim faktorima. I države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana ostaju posvećene evropskoj perspektivi regiona. Sem toga, EU ostaje ubedljivo najveći trgovinski partner, strani investitor i partner za saradnju u regionu. Na primer, 67 odsto srpskog izvoza ide u EU, a 70 odsto direktnih stranih investicija u Srbiji potiče iz država EU. Naravno, zemlje Zapadnog Balkana su slobodne da donose suverene odluke o svojim odnosima sa trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama. Međutim, članstvo u EU takođe podrazumeva odgovornost u vezi sa privrženošću zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.
* Sjedinjene Države su osnažile svoje napore na rešavanju kosovskog pitanja između Beograda i Prištine. Da li američki angažman potiskuje evropski?
– Rešenje između Beograda i Prištine je u interesu obe zemlje. Zbog toga u potpunosti podržavam dijalog uz posredstvo EU koji treba da dovede do tog cilja i koji je već doveo do važnih sporazuma. Zbog toga je od ključne važnosti da se ovaj proces što pre nastavi, i da se i Priština i Beograd uzdrže od poteza koji potkopavaju međusobno poverenje. Tačno je, SAD su pojačale svoj angažman na Zapadnom Balkanu i verujem da se on dopunjuje sa naporima EU. Ubeđen sam i da će novom visokom predstavniku EU dijalog Beograda i Prištine ostati prioritet. Naravno, na Beogradu i Prištini je da postignu uzajamno prihvatljiv sporazum.
* Koji je stav Holandije prema razmeni teritorija ili etničkom razgraničenju između kosovskih Srba i Albanaca? S obzirom na mnoge kontradiktorne izjave njenih zvaničnika, nejasno je da li se srpska vlada zalaže za takva rešenja ili ne.
– Kao što sam rekao, na kraju Beograd i Priština treba da nađu uzajamno prihvatljivo rešenje. Puno toga je rečeno o razmeni teritorija. Mislim da treba da budemo veoma pažljivi sa idejama deljenja ljudi po etničkim linijama, posebno s obzirom na konflikte koji su se u nedavnoj prošlosti desili u regionu. Zato ne može biti iznenađenje što Holandija smatra da svako rešenje u vezi sa teritorijama mora biti u skladu s međunarodnim pravom. To podrazumeva da se moraju uzeti u obzir stavovi građana na koje bi se sporazum neposredno odnosio.
* Kako vidite stanje vladavine prava u Srbiji, uključujući i slobodu medija, s obzirom na to da su reforme u toj oblasti ključne za pristupanje zemlje EU?
– Reforme usmerene na jačanje vladavine prava u središtu su procesa pristupanja Srbije jer je vladavina prava u središtu naše Unije kao takve. U tom smislu, Holandija prepoznaje reforme koje Srbija sprovodi godinama unazad. Istovremeno, brine nas nedostatak napretka u oblastima poput borbe protiv korupcije, ili u vezi sa jačanjem nezavisnosti sudstva. Uspostavljanje stabilnog sistema ravnoteže svih grana vlasti, u kojem je neophodno nezavisno sudstvo, stalna je odgovornost sve ove tri grane vlasti.
Holandija takođe pridaje veliku važnost slobodi izražavanja. Tamo gde postoji dijalog, demokratija cveta. Gde ima suočavanja, na videlo izbija istina. U svemu tome, novinari imaju glavnu ulogu. Holandija će se pridružiti Unesku u organizovanju konferencije povodom Svetskog dana slobode štampe u Hagu od 22. do 24. aprila sledeće godine. Kada je o Srbiji reč, rad na Medijskoj strategiji, iako dug i ne bez problema, znak je napretka. Nadamo se njenom usvajanju i primeni jer je to najvažnije. Međutim, ozbiljno smo zabrinuti za bezbednost novinara i pažljivo pratimo situaciju. U slučajevima pritisaka ili napada na novinare, dobro je da mediji i organizacije civilnog društva ostavnu aktivni i da održavaju pritisak kako bi se ti napadi razrešili. Ali to nije dovoljno: neophodno je počinioce svih napada privesti pravdi i prekinuti atmosferu nekažnjivosti.
Zajedno protiv poplava
– Srbija i Holandija razmenjuju znanja u oblastima voda i otpadnih voda. Zajedno radimo na sprečavanju poplava i odgovaranju na krize, što treba da osigura da poplave poput onih iz 2014. više nemaju tako katastrofalne posledice – kaže holandski šef diplomatije Blok.
Sećanje na doktora Tinhovena
Ministar Blok ističe da Srbija i Holandija imaju dobre bilateralne odnose koji su počeli u ranom dvadesetom veku:
– Tokom Prvog svetskog rata holandski lekar Arijus van Tinhoven pomagao je ranjenicima u Srbiji i radio je u bolnici u Valjevu. Valjevo čuva sećanje na doktora Tinhovena, što obuhvata i izložbu fotografija koje je on tokom rata napravio. Danas značajan broj srpskih studenata u Beogradu uči holandski jezik, što doprinosi aktivnoj kulturnoj razmeni i razumevanju između dve zemlje.
Kada je o putu Srbije ka EU reč, Holandija je, kaže Blok, partner koji kritikuje, ali i onaj koji daje snažnu podršku.
– Jedan od naših programa bilateralne pomoći koji najduže traje nudi se svim zemljama kandidatima, među njima i Srbiji. Ti projekti su usredsređeni na jačanje civilnog društva, demokratiju i vladavinu prava – zaključuje ministar Blok.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
