Kina je počinila genocid svojom represijom nad Ujgurima i drugim uglavnom muslimanskim stanovništvom, izjavio je pred odlazak sa dužnosti američki državni sekretar Majk Pompeo.
Izabrani sekretar novog predsednika Džozefa Bajdena Entoni Blinken rekao je da se slaže sa ovim zaključkom.
Grupe za zaštitu ljudskih prava smatraju da su kineske vlasti tokom proteklih nekoliko godina čak do milion Ujgura stavile u pritvorske centre koje država definiše kao „kampove za edukaciju“.
O Ujgurima se izveštava kao o žrtvama prisilnog rada.
Napeti odnosi sa Kinom bili su jedna od glavnih karakteristika predsedničkog mandata Donalda Trampa, od trgovinske politike do pandemije virusa korona.
„Verujem da ovaj genocid i dalje traje, i da svedočimo pokušaju kineske partijske države da sistematski uništi Ujgure“, naveo je Pompeo u saopštenju tokom poslednjeg dana Trampove administracije.
Kada je upitan da li se slaže sa Pompeovom izjavom, Blinken je rekao: „takva bi bila i moja procena“.
„Po pitanju Ujgura se slažem. Prisiljavanje muškaraca, žena i dece da budu u koncentracionim logorima, i pokušaji da se oni, zapravo, prevaspitaju tako da postanu pristalice kineske komunističke partije, sve to ukazuje na genocid“, dodao je Blinken.
Bajdenov tim je saopštio slične navode u avgustu, tvrdeći da su Ujguri pretrpeli „nezamislivo tlačenje u rukama kineske autoritarne vlade“.
Ova izjava, koju je Trampova administracija uputila kao „oproštajni poklon“ tokom svog poslednjeg dana u Beloj kući, predstavlja najoštriju osudu koju je do sada neka zemlja uputila povodom postupaka Kine u severozapadnom regionu Sinđang.
Kako piše Bi-Bi-Si, Evropska unija, Velika Britanija i Australija, koje su više puta kritikovale situaciju sa ljudskim pravima u Sinđangu, mogle bi da slede ovaj primer, što bi dovelo do „nezapamćenog međunarodnog pritiska“ na Kinu, ali pitanje je da li bi vlada u Pekingu promenila ponašanje.
Ova vlada je sada ohrabrena konsolidacijom političke moći, pozitivnim ekonomskim rastom uprkos pandemiji i, donekle, političkim haosom u Vašingtonu.
Kineski državni mediji su na optužbe uzvratili da su SAD „počinile genocid“ nad Amerikancima zbog lošeg rukovođenja pandemijom.
Međutim, za mnoge zemlje, uključujući SAD, ekonomske veze sa Kinom su postale previše značajne da bi bile u potpunosti odsečene.
Na polju između ljudskih prava i ekonomskih interesa, balansiranje u odnosima sa Kinom postaje sve teže.
Iako je Bajdenov tim represiju nad Ujgurima nazvao „genocidom“, Sinđang nije jedan od prioritetnih problema, ali će nova administracija morati da zauzme zvaničan stav po tom pitanju, tako da je jasno da se odnosi po principu „milo za drago“ između Pekinga i Vašingtona neće okončati sa Trampovim odlaskom iz Bele kuće, navodi britanski servis.
Kineska vlada tvrdi da se bori protiv „tri zle sile“ – separatizma, terorizma i ekstremizma u Sinđangu, gde živi najveći deo od ukupno 11 miliona Ujgura u zemlji, i da su zato „mere obuke“ tamo neophodne.
Tokom proteklih godina, u Sinđangu je došlo do velikog priliva naseljenika koji pripadaju kineskoj etničkoj većini Han.
Grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da Kina pokušava da iskoreni ujgursku kulturu, prisiljavajući muslimane da jedu svinjetinu i piju alkohol.
Prošle nedelje Trampova administracija je zabranila uvoz proizvoda od pamuka i paradajza iz Sinđanga.
Prema nekim procenama, u Sinđangu se proizvodi gotovo petina svetskih zaliha pamuka.
Kina se mnogo puta našla na meti kritika zbog kampova u Sinđangu i prisilnog rada, naročito u industriji pamuka.
U jednom istraživanju koje je Bi-Bi-Si sproveo 2019. navodi se da su deca u Sinđangu sistematski odvajana od svojih roditelja u pokušaju da se izoluju od njihovih muslimanskih zajednica.
Skorašnja istraživanja pokazala su da su ujgurske žene na silu podvrgavane metodama za kontrolu rađanja.
Kineska vlada poriče primenu prisilne sterilizacije.
Podrška normalizaciji odnosa Kosova i Srbije
Entoni Blinken, kandidat za šefa Stejt departmenta, izjavio je da će nova američka administracija „pomoći Kosovu i Srbiji da napreduju“.
Blinken je u utorak učestvovao na saslušanju za potvrdu svoje nominacije za državnog sekretara u senatskom Komitetu za spoljne odnose, gde je podržao rad prethodne administracije na nekoliko pitanja, uključujući rad izaslanika predsednika Donalda Trampa Ričarda Grenela na normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije. Pohvalio je ulogu Trampove administracije u „Avramovom sporazumu“ i „normalizaciju odnosa arapskih država sa Izraelom“ na Bliskom istoku. Blinken je rekao da će zadržati Trampovu odluku o prebacivanju američke ambasade u Jerusalim. Takođe je odobrio Trampov pokušavaj da „pomeri Kosovo napred u sporovima sa Srbijom“ tokom protekle četiri godine. „Spomenuli ste rad na rešavanju problema na Kosovu i Srbiji, i ja to pozdravljam. Kao što znate, izabrani predsednik je proveo dosta vremena u tim zemljama u prošlosti i mislim da deli vaša uverenja da postoje stvari koje možemo da učinimo da pomerimo Kosovo napred, a takođe i Srbiju“, rekao je Blinken odgovarajući na pitanja senatora Rona Džonsona. D. B.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.