Stejt Department: U BIH ograničavanje slobode izražavanja, nasilje nad novinarima, korupcija

Uz to je, piše u izveštaju, u BIH rasprostranjena korupcija u vlasti, trgovina ljudima, te krivična dela ili pretnja nasiljem prema pripadnicima nacionalnih manjina i LGBT osobama.

Vlasti u oba entiteta, kao i u Distriktu Brčko, dodaje se, istraživale su tvrdnje o zloupotrebama policije, izrekavši administrativne kazne, te su neke od slučajeva prosledile tužilaštvu.

Medjutim, posmatrači ukazuju na rasprostranjenu nekažnjivost policije, te da i dalje postoje izveštaji o korupciji unutar bezbednosnih službi, kako na državnom, tako i na nivou entiteta, stoji u izveštaju čije je delove objavio Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ocenjeno je da vlasti malo poštuju slobodu izražavanja, a zastrašivanje, uznemiravanje i pretnje novinarima i medijskim kućama, uključujući povećani broj pretnji smrću, nastavili su se tokom godine.

„U većini medijskih izveštaja dominirali su nacionalistička retorika i etnička i politička pristrasnost, često podstičući netrpeljivost, ponekad i mržnju. Izostanak transparentnosti u vlasništvu medija i dalje je problem“, stoji u izveštaju.

Podaci Linije za pomoć slobodnim medijima (FMHL) pokazali su da sudovi i dalje ne uspevaju da razlikuju različite medijske žanrove (posebno vesti i komentare), dok su dugi sudski postupci i pravne i finansijske bitke finansijski iscrpljivali novinare i izdavačke kuće.

FMHL je zaključio da su pogrešne primene zakona godinama prouzrokovale direktan pritisak na novinare i medije i da je takav pritisak ugrozio pravo novinara na slobodu izražavanja.

„Nastavljen je politički i financijski pritisak na medije. Pojedine medijske kuće primetile su da navodi o utaji poreza i detaljnoj finansijskoj kontroli i dalje predstavljaju moćno sredstvo u pokušajima zastrašivanja i kontrole prodajnih mesta. Broj fizičkih napada na novinare porastao je tokom godine“, ističe se u izveštaju.

Dalje se navodi da su se napadi na profesionalni integritet novinara i slobodu štampe nastavili tokom cele godine, kao i da su, u više navrata, javni službenici opstruisali rad novinara.

Do avgusta je zabeležno 37 slučajeva, koji uključuju kršenja prava i sloboda novinara, pet pretnji smrću i šest fizičkih napada.

U izveštaju se navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) u najmanje četiri slučaja zabranilo grupi gradjana da održavaju mirne proteste u sklopu pokreta „Pravda za Davida“ u Banjaluci.

Policija Banjaluke je 7. juna obavestila gradjane da se ne mogu više okupljati ispred pravoslavne crkve Hrista Spasitelja u Banjaluci, gde su se svake večeri okupljali i palili sveće.

U izveštaju je navedeno da je u Sarajevu u septembru 2019. održan prvi „gej prajd“ i protekao mirno i bez incidenata.

U delu izveštaja, u kojem se govori o migrantima, piše da je „obezbedjenje adekvatnog smeštaja i dalje jedan od najvećih izazova od početka 2018. godine zbog povećanih dolazaka tražilaca azila“.

U izveštaju se pominje improvizovani migranstki kamp „Vučjak“, u kome je pretila humanitarna katastrofa i koji je kasnije rasformiran.

Naglašen je i problem grada Mostara, gde su poslednji opštinski izbori održani još 2008. godine zbog neuspeha vodećih bošnjačkih i hrvatskih političara da sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2010. godine, koja zahteva reformu Izbornog zakona.

Stejt Department upozorava i da vlasti BIH nisu postavile javnu korupciju kao prioritetan i ozbiljan problem.

„Sudovi nisu procesuirali slučajeve korupcije na visokom nivou, a u većini okončanih slučajeva izrečene su uslovne kazne. Službenici su često nekažnjeno učestvovali u korupciji koja je i dalje rasprostranjena u mnogim političkim i ekonomskim institucijama“, stoji u izveštaju.

Romi, a posebno Romkinje, i dalje su najugroženija i diskriminisana grupa u BiH.

„Doživljavaju diskriminaciju u rešavanju stambenog pitanja, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i mogućnostima zapošljavanja, a skoro 95 posto ih je bez posla“, stoji u godišnjem izveštaju Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava u BIH.