Stigla konačna potvrda: Evo od kad se više neće prodavati novi dizelaši i benzinci

Novi standardi emisije CO2 za automobile i kombije deo su zakonodavnog paketa „Spremni za 55“, a podržali su ih 340 glasova za, 279 uz 21 uzdržan, prenosi Index.hr.

Uredbu su podržali predstavnici socijaldemokrata, zelenih i liberala.

„Ova uredba podstiče proizvodnju vozila sa nultom i niskom emisijom (…) Ovi ciljevi daju jasnoću automobilskoj industriji i podstiču proizvođače automobila na inovacije i ulaganja. Potrošačima će biti pristupačnije da kupuju i koriste vozila sa nultom emisijom, a brže će se razvijati i tržište polovnih vozila. Na taj način će održivi transport postati dostupan svima“, rekao je reporter Liberalnog kluba Jan Huitema (Renev).

Benzinski i dizel motori neće nestati

Za 12 godina više neće moći da se prodaju novi dizel i benzinski motori, već samo nova vozila bez štetnih emisija.

Prelazni ciljevi za smanjenje štetnih emisija za 2030. su 55 odsto za automobile i 50 odsto za laka komercijalna vozila.

U praksi to znači da novi automobili i kombiji na tržištu više neće smeti da emituju CO2, ali automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem neće nestati sa puteva.

I posle 2035. građani će i dalje moći da voze svoje automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, pa čak i da kupuju polovne automobile na benzin i dizel.

Nakon konačnog glasanja na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, tekst još treba da formalno odobri Savet pre objavljivanja u Službenom listu EU.

Veliki paket EU

Drugi stub paketa „Spremni za 55” je porez na ugljenik, koji će plaćati neevropske kompanije na spoljnim granicama bloka kako bi se osiguralo da uvoz koji više zagađuje ne uđe u EU zahvaljujući dampinškim cenama.

Porez će se zvati Mehanizam prilagođavanja granica ugljenika (CBAM).

Kompanije koje uvoze robu u Evropsku uniju moraće da kupuju dozvole za ugljenik, a upravo bi ovaj deo zakona mogao da naljuti evropske trgovinske partnere poput Rusije, Kine i Indije.

AFP je iz svojih izvora saznao za ozbiljne sukobe u Evropskoj komisiji tokom finalizacije predloga.

Posebno su osetljiva pitanja uvođenja korišćenja održivih goriva, koja su znatno skuplja, u javnom prevozu, grejanju i hlađenju, kao i u građevinarstvu.

Očekuje se još jedna velika bitka sa aviokompanijama oko poreza na gorivo za letove unutar Evropske unije, a turističke destinacije poput Španije, Portugala i Grčke nadaju se da će razvodniti račun.

Istočne članice bloka, prvenstveno Poljska, koja se oslanja na ugalj, protiviće se ciljevima za smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Aktivisti za zaštitu životne sredine su nezadovoljni planovima za proširenje prirodnih apsorbera ugljenika kao što su šume i zelene površine, strahujući da bi se to koristilo za maskiranje nedovoljno ambicioznog plana za smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Uzlet električnih vozila

Na automobilskom tržištu, koje je pretrpelo težak udarac zbog pandemije koronavirusa, električna vozila snažno napreduju.

„Udeo električnih automobila je 8 odsto svih registrovanih vozila u zapadnoj Evropi u prvih pet meseci 2021. godine, odnosno 356.000 vozila, što je više nego u celoj 2019. godini“, kaže nemački analitičar Matijas Šmit.

Novi propisi će dalje favorizovati električna vozila i sve više dovesti do odbacivanja hibridnih i plug-in hibridnih vozila, koja kombinuju benzinski motor i bateriju.

Ovo je veliki izazov za industriju koja zapošljava 14,6 miliona ljudi u Evropskoj uniji i koja se još uvek u velikoj meri oslanja na tranzicionu tehnologiju.