Šta ako stvarno dođe do napada na nuklearku Zaporožje?

Otkad je prošle godine započeo invaziju na Ukrajinu, ruski režim je pokazao morbidnu opsesiju nuklearnim ratom, nuklearnim udarima i nuklearnim katastrofama, piše hrvatski N1.

Od voditelja i gostiju na prorežimskim TV kanalima preko predsednika Dume Vjačeslava Volodina ili bivšeg predsednika i premijera Dmitrija Medvedeva do samog predsednika Vladimira Putina, redovno smo slušali zveket nuklearnog oružja, kako prema Ukrajini, tako i prema zapadnim zemljama, zahvaljujući čijoj pomoći Ukrajina je sada ta koja napada, a ruski okupatori su ti koji se žestoko brane.

Istovremeno, svoje nuklearno zastrašivanje često projektuju na ukrajinsku stranu.

Podsetimo, jedno od opravdanja koje je Putin dao za invaziju prošle godine bila je lažna tvrdnja da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zapretio da će njegova zemlja „ponovo razviti nuklearno oružje“.

Zelenski to nije rekao.

Tada smo prošle jeseni od ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua mogli da čujemo da Ukrajina planira da na bojnom polju upotrebi „prljavu bombu“, odnosno konvencionalnu bombu koja sadrži radioaktivni materijal kao što je uranijum. Ni za to nije bilo dokaza, a Zelenski i mnogi drugi su to protumačili kao rusku pripremu za sopstveni napad prljavom bombom ili taktičkim nuklearnim oružjem.

Ali, srećom, ni do toga nije došlo.

A otkako je Rusija u martu prošle godine zauzela Zaporošku nuklearnu elektranu – najveću u Evropi – do dana današnjeg sa Ukrajinom razmenjuje optužbe za njenu pretnju, odnosno namerno granatiranje kako bi izazvala katastrofu za koju bi druga strana onda biti okrivljeni. Zbog oštećenja dalekovoda izazvanih granatiranjem, sedam puta je potpuno isključen iz ukrajinske električne mreže i zavisan od rezervnih dizel agregata.

Početkom maja, IAEA je upozorila da je situacija u objektu „sve nepredvidljivija i potencijalno opasna“ zbog učestalosti granatiranja u blizini.

Generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi je jasno stavio do znanja da „nuklearna elektrana nikada ne bi trebalo da se koristi kao vojna baza“ i da „nikada, ni pod kojim okolnostima, ne bi trebalo da bude napadnuta“.

Ruske teorije o ukrajinskom napadu „prljavom bombom“

Iako ne od juče, ove međusobne optužbe poslednjih nedelja poprimaju sve alarmantniji ton. Sa ruske strane smo mogli čuti da „postoji velika pretnja sabotaže kijevskog režima“, kako je to rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Renat Karča, savetnik generalnog direktora ruske kompanije za nuklearnu energiju Rosenergoat, bio je konkretniji i izneo bizarnu teoriju da će ukrajinske snage gađati elektranu pomenutim prljavim bombama, odnosno „visoko preciznim raketama sa bojevim glavama punjenim radioaktivnim otpad“, a sve verovatno da bi se stvorila iluzija nuklearne katastrofe. Ništa nije bilo od takvog napada, za koji je najavio da će se desiti 5. jula.

Ukrajina, pak, tvrdi da upravo Rusija sprema sabotažu nuklearke, što joj je svakako lakše da uradi pošto je postrojenje pod njenom kontrolom.

Doduše, kada je Zelenski optužio ruske snage 4. jula da su, prema saznanjima njegove vojne obaveštajne službe, na krovove dve zgrade reaktora postavile „predmete koji liče na eksploziv“ i da nameravaju da izvedu, odnosno simuliraju „terorističkom napadu“ spolja, ni on nije izneo dokaze.

Ali samo dan kasnije, u sredu, 5. jula, kompanija za satelitsko snimanje Planet Labs snimila je, u 07:51 po lokalnom vremenu, pet neidentifikovanih belih oblika na krovu Reaktorske zgrade 4 – jednog od dva reaktora koje su Ukrajinci identifikovali kao mete ruske sabotaže planiraju da pripišu Ukrajini, u takozvanom napadu pod lažnom zastavom.

Načelnik obaveštajnog odeljenja Ministarstva odbrane Kirilo Budanov izjavio je još pre Zelenskog, 20. juna, da je ruska vojska završila pripreme za napad na SI Zaporožje i da je dodatno minirala rashladni bazen u fabrici.

Ukrajinska nuklearna energetska kompanija Energoatom, čiji zaposleni i dalje rade u SI Zaporožju iako su ruski taoci, upozorila je prošle godine da su Rusi minirali taj bazen.

Međutim, donekle kontradiktorne informacije stižu iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Tako je 21. juna IAEA saopštila da njeni predstavnici nisu uočili nikakve mine u bazenu za hlađenje, ali i priznala da je „upoznata sa prethodnim postavljanjem mina van perimetra elektrane“, kao i „u određenim mesta unutar elektrane – za koja su vojnici u elektrani objasnili da su (postavljena) u odbrambene svrhe“.

IAEA: Nismo videli nikakve mine, ali nismo imali pristup krovovima reaktora

Oni su u petak, nakon još jednog obilaska tokom kojeg su, kako kažu, dodatno pristupili lokaciji, ponovili da nisu uočili nikakve vidljive tragove mina ili eksploziva. Stručnjaci IAEA-e su, kažu, proverili više perimetra velikog bazena za hlađenje ZNPP nego ranije, uključujući izolacionu kapiju koja razdvaja bazen od sada isušenog rezervoara Kahovka.

„Naši stručnjaci dobili su dodatni pristup postrojenju. Do sada nisu videli minsko-eksplozivna sredstva. Ali bi nam bio potreban još sveobuhvatniji pristup, uključujući krovove reaktorskih blokova 3 i 4 i delove turbinskih hala. Nadamo se da će uskoro biti odobren. Nastavićemo da izveštavamo o razvoju događaja u tom pogledu“, rekao je Grosi.

Zelenski nije krio svoje neslaganje sa IAEA u intervjuu za američki ABC Nevs: „Da li su drugi eksplozivi (postavljeni) na mestu? To. Mogu li (oni) sada da vide eksploziv? Ne. Da li ima dovoljno ljudi koji su… nepristrasni da donesu bilo kakve zaključke o tome koliko je mesta zagađeno minama? Ne.“

Ukrajinsku verziju događaja potkrepljuje nedavna evakuacija stanovnika Energodara i drugih obližnjih gradova i sela, kao i radnika elektrane koji su, prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane, „dobili instrukcije da napuste elektranu do 5. jula. “ Osim toga, Vrhovni sud Rusije je u četvrtak objavio odluku prema kojoj ruska nuklearna agencija Rosatom neće snositi pravnu odgovornost za nuklearne „akcidente“ u pripojenim ukrajinskim provincijama, uključujući Zaporošku oblast, a istraga takvog incidenta neće biti sprovedena u narednih pet godina, što se svakako može protumačiti kao priprema terena za nuklearnu provokaciju.

Krajem juna ukrajinske službe za vanredne situacije održale su vežbu evakuacije u slučaju radioaktivne kontaminacije iz elektrane. Prema planovima, u takvom slučaju bi iz okolnih područja bilo evakuisano do 300.000 ljudi. Budanov je, međutim, Rojtersu u četvrtak rekao da se „pretnja (nuklearnog incidenta) smanjuje“, ali da nije eliminisana „sve dok je elektrana zauzeta“.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je tokom vikenda ponovo istakla ovu temu, poručivši liderima članica NATO-a, koji su se danas okupili u Viljnusu, da se fokusiraju na navodnu ukrajinsku pretnju SI Zaporožju, jer „ogromna većina članica alijanse biće u zoni direktnog pogotka“ nuklearne katastrofe.

Tonči Tadić: Šta god da se desi, Hrvatska neće imati problema sa tim

Stručnjaci se, međutim, uglavnom slažu da bi rizik od radijacije bio mnogo manji nego što se strahuje. Međunarodni institut za strateške studije iz Londona navodi da bi rizik bio „relativno nizak”, odnosno ne bi doveo do katastrofe razmera Černobila ili Fukušime.

Svoj osvrt na ovu temu dao nam je nuklearni fizičar dr sc. Tonči Tadić, viši naučni saradnik Instituta Ruđer Bošković i član Euratom naučno-tehničkog komiteta (EURATOM STC).

„Šta god da se desi, Hrvatska neće imati problema s tim, jer su svi reaktori u stanju hladnog gašenja, pa nisu u punom pogonu, na visokoj temperaturi, sa velikom toplotnom snagom u sebi. Dakle, ne može biti tako dramatičnih procesa kao što su se desili u Černobilju“, uverava nas Tadić.

„I ovi reaktori su konstruisani slično zapadnim nuklearnim elektranama, sa kontenzionom (zaštitnom zgradom) koji se sastoji od 15 cm čelika i metar i po armiranog betona. Dakle, nije malo bolji betonski hangar kao u Černobilju. I treće, čak i da ovi reaktori rade, oni nisu černobilskog tipa gde je moderator neutrona grafit, koji promoviše nuklearnu reakciju čak i kada nema vode kao rashladnog sredstva. U ovom slučaju, voda je i rashladna tečnost i usporivač neutrona“, dodaje on.

„Ali ključno je to što su ovi reaktori u procesu hladnog gašenja, što znači da su kontrolne šipke ubačene, ali nuklearne reakcije produkata fisije, zaostalih od rada elektrane, još uvek traju. reaktor, što znači da ga je potrebno dodatno ohladiti. Istrošeno gorivo u bazenu pored reaktora ima snagu od nekoliko MV, a u samom reaktoru nekoliko desetina MV“, naglašava Tadić.

U hladnom gašenju, temperatura reaktora je ispod tačke ključanja, ali električne pumpe koje pokreću vodu kroz jezgro i dalje moraju da rade da bi ohladile gorivo i izbegle topljenje jezgra, što zahteva spoljno napajanje. Inače, ruski okupatori mesecima nisu dozvoljavali ukrajinskim operaterima da sve reaktore stave u ovaj režim, a popustili su samo na zahtev IAEA. Poslednji reaktor stavljen je u hladno isključenje tek 8. juna, prenosi CNN.

„Rat u Ukrajini je prvi koji se vodi u zemlji koja ima nuklearne elektrane“

Tadić nam je objasnio i zašto misli da možemo da isključimo scenario ukrajinskog napada na nuklearnu elektranu: „Ako je neko hteo da nanese štetu veštački izazvanom nuklearnom nesrećom, trebalo bi da uradi dve stvari: prvo da uništi pumpe za hlađenje reaktora. eksplozivom tako da temperatura poraste, i drugo, da se eksplozivom uništi izolacija. Ali pošto je taj izolator napravljen da izdrži udar putničkog aviona, zaista je u pitanju velika količina eksploziva koji bi morao da se detonira na licu mesta, a ne granate ili rakete poput HIMARS-a, koje ne bi mogle da probiju.

Što se izveštaja IAEA tiče, Tadić napominje da on nije isključio mogućnost ruske detonacije elektrane, jer se „još nisu popeli na krovove zgrada reaktora”, a incident može izazvati i „dizanje u vazduh dizel generatora koji su rezervni izvor energije za hlađenje“.

„Osim toga, postavlja se pitanje zašto bi neko ko oslobađa svoju zemlju želeo da radioaktivno kontaminira tu zemlju. Koliko bi on morao biti poremećen za tako nešto? S druge strane, ruska taktika spaljene zemlje savršeno se uklapa u tu viziju budućnosti. Od rušenja niza brana, uključujući i Novu Kahovku, do bjesomučnog uništavanja gradova koje žele da osvoje, u tu viziju se uklapa korišćenje nuklearne energije kao tempirane bombe“, rekao je Tadić za N1.

Naime, dostupni dokazi govore da su upravo ruske snage eksplozivom uništile ogromnu branu hidroelektrane Kahovka, koja se nalazi oko 150 kilometara nizvodno od nuklearke, koja je takođe pod njihovom kontrolom. Već tada se strahovalo da će nuklearna elektrana ostati bez rashladne vode zbog isušivanja akumulacije Kahovka. Ipak, bazen za hlađenje brane ima dovoljno vode, barem za „nekoliko meseci“, rekao je tada Grosi.

„Treba jasno reći da je takvo korišćenje nuklearke otvaranje nuklearne faze rata, sa svim posledicama koje će iz toga proizaći po Rusiju. Rat u Ukrajini je prvi koji se vodi u zemlji koja ima nuklearne elektrane, ne računajući desetodnevni rat u Sloveniji. To je ujedno i prvi put da okupatorska sila koristi nuklearnu elektranu za smeštaj sopstvene artiljerije i raketnih sistema, odakle može mirno i nemilosrdno da uništava gradove“, ističe Tadić.

Jedna od takvih posledica bi, teoretski, mogla da bude i vojni odgovor NATO-a. Naime, američki senatori Lindzi Grem i Ričard Blumental predstavili su krajem juna predlog rezolucije po kojoj bi svaki akt Rusije, Belorusije ili „ruskih posrednika“ koji bi doveo do radioaktivnog zagađenja teritorije jedne od članica NATO-a smatrati napadom na savez i pokrenuti aktiviranje člana 5 o međusobnoj odbrani.

Tadić: Deo radioaktivnosti bi otišao u Dnjepar i Crno more

Ono što sve trenutno najviše zanima jeste kako bi izgledao najgori scenario u slučaju da ruske snage dignu u vazduh zgradu jednog ili više reaktora i sistem za hlađenje istrošenog goriva.

„Takav scenario završava se kontaminacijom same nuklearne elektrane i okolnih gradova, pri čemu deo radioaktivnosti odlazi u Dnjepar i kontaminira ukrajinsku obalu Crnog mora. Kod većeg stepena kontaminacije, u zavisnosti od vetra, bili bi zahvaćeni i okupirani delovi Ukrajine i jugozapadni deo Rusije“, ocenjuje Tadić, ali i upozorava da je nemoguće dati tačne procene ovog tipa.

Američko nuklearno društvo je nešto optimističnije i predviđa da bi, „u malo verovatnom slučaju da se zaštitne strukture probiju, svako potencijalno oslobađanje radiološkog materijala bilo ograničeno na neposrednu oblast oko reaktora”.

Bez obzira na razmere opasnosti, koji je izlaz iz ove naizgled beskrajne nuklearne krize?

Jedino pravo rešenje je međunarodni nadzor nad nuklearnom elektranom pod vođstvom IAEA i odlazak ruske vojske sa njenog perimetra“, zaključuje Tadić: „Onaj ko upravlja nuklearkom ne sme da bude pod kontrolom bilo kog armije, već upravlja samo na osnovu svojih profesionalnih kompetencija“.