Foto: EPA-EFE/THOMAS PETERHenri Kisindžer, jedan od najpoznatijih i najuticajnijih svetskih diplomata, boravio je u Kini, gde se sastao sa predsednikom ove zemlje Si Đipingom.
Iznenadna poseta nekadašnjeg američkog državnog sekretara glavnom gradu Kine, usledila je posle niza dolazaka zvaničnika aktuelne američke administracije koja nastoji da popravi odnose sa ovom azijskom zemljom.
Kisindžer, koji ima 100 godina, odigrao je važnu ulogu u pomaganju Kini da izađe iz diplomatske izolacije tokom 1970-ih.
Amerika je naglasila da je Kisindžer u Pekingu u privatnoj poseti.
Imajući u vidu koliko je uvažen i cenjen u Kini, on je verovatno važan kanal u pregovorima i otopljavanju odnosna Kine i Amerike, smatraju stručnjaci, piše BBC na srpskom.
Kisindžer se sastao sa kineskim predsednikom u Djaojutaj državnoj kući, intimnijem prostoru u odnosu na Veliku dvoranu naroda gde se uglavnom održavaju sastanci sa stranim diplomatama.
U kratkom i šturom saopštenju objavljenom posle susreta, osim pohvale Kisindžeru da je „legendarni diplomata“ i podsećanja na njegova prethodna dostignuća u posredovanju i približavanju ovih zemalja, drugih detalja sa sastanka nema.
Kisindžer koji je došao u ponedeljak, 17. jula, sastao se sa Vang Jiom, ministrom spoljnih poslova i Li Šanfuom, ministrom odbrane koji je od ove nedelje pod američkim sankcijama.
Kako je Kisindžer stekao kontroverznu reputaciju u drugim delovima Azije zbog uloge u Vijetnamskom ratu, u Kini ga i dalje cene, jer je pomogao zemlji da izađe iz diplomatske izolacije.
On je 1971. godine, iako nije bilo zvaničnih diplomatskih odnosa između Amerike i Kine, tajno posetio Peking kako bi organizovao posetu tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona.
Kisndžer je 1973. godine, kada je bio američki državni sekretar, dobio Nobelovu nagradu za mir.
Dodeljivanje nagrade čoveku koji je učestvovao u nekim od najkontroverznijih epizoda američke spoljne politike, kao što su tajna bombardovanja u Kambodži i podrška diktatorskim vojnim režimima u Južnoj Americi, iznenadilo je popriličan broj ljudi, piše BBC.
Kisindžer je nagradu dobio zajedno sa severnovijetnamskim liderom Le Duk Toom za njihovu ulogu u pregovorima u postizanju primirja tokom Vijetnamskog rata.
Dvojica članova Nobelovog komiteta iz protesta su podneli ostavke, a NJujork tajms je na ovu vest reagovao nazvavši nagradu „Nobelovom nagradom za rat“.
Osim sa Kinom, bitno je doprineo popuštanju zategnutosti u odnosima SAD sa Sovjetskim Savezom i smirivanju izraelsko-arapskih tenzija.
Za Kisindžera se navodi i da je član Bilderberške grupe koja se smatra jednom od najkontroverznijih tajnih organizacija na svetu.
Kisindžer je veoma politički aktivan iako je napunio 100 godina.
Zanimaju ga i rat u Ukrajini i veštačka inteligencija.
Osim što je američki diplomata i politički teoretičar, on je i geopolitički konsultant i političar koji je služio kao državni sekretar Sjedinjenih Država i savetnik za nacionalnu bezbednost pod predsedničkim administracijama Ričarda Niksona i Džeralda Forda.
Nedavno ga je dvojac iz Rusije poznat po zbijanju šala na račun poznatih ličnosti Vladimir Kuznjecov i Aleksej Stoljarov pozvali i predstavili se kao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Pitali su Kisindžera ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok kojim se transportovao gas između Rusije i Nemačke.
Stogodišnji diplomata, koji je bio državni sekretar SAD između 1973. i 1977. i bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost, je odgovorio:
Iskreno sam mislio da ste vi Ukrajinci to uradili“, rekao im je Kisindžer. Jedan od njih ga je tada upitao: „Stvarno? Mislio si da smo mi?! Ne, ne, nismo…“. Kisindžer je tada odgovorio: „Ali nisam te krivio“, sugerišući da nije mislio da ta primedba služi kao kritika. Snimak nije nezavisno proveren.
Inače, Kisindžer podržava ulazak Ukrajine u NATO, a predlagao je da teritorije Ukrajine pripadnu Rusiji – Krim i deo Donbasa.
Henri Alfred Kisindžer (Henry Alfred Kissinger) rođen je kao Hajnc Alfred Kisindžer 27. maja 1923. godine u Furtu u Nemačkoj.
Majka mu je bila domaćica, otac učitelj, a imao je i mlađeg brata, koji je preminuo 2021. godine.
Kisindžer je bio jevrejski izbeglica koji je pobegao iz nacističke Nemačke sa svojom porodicom 1938. godine.
Imao je 15 godina.
Po dolasku u Sjedinjene Države, diplomirao je na Harvardu 1950. godine.
Magistrirao je i doktorirao takođe na Harvardu 1951., odnsono 1954. godine.
Američko državljanstvo je dobio 1943. godine.
Prva politička iskustva doživeo je 1957. kao savetnik guvernera Nelsona Rokefelera.
Posle toga je bio cenjen i kod američkih predsednika Džona F. Kenedija, Džonsona i Niksona.
Izborom Niksona za predsednika 1968. godine, Kisindžer postaje zvanični predsednikov savetnik za pitanja bezbednosti.
Tada njegova politička karijera kreće uzlaznim tokom.
Do danas je ostao jedan od najsitaknutijih svetskih diplomata.
Kisindžer se 6. februara 1949. oženio sa Anelizom „En“ Flajšer, koja je rođena njegovom rodnog gradu, Firtu.
Imaju dvoje Elizabet i Dejvida.
Razveli su se 1964., da bi se Kisindžer u martu 1974. oženio Nensi Magines.
Žive u Kentu, Konektikat i u Njujorku.
Veliki je fan fudbala i imao je ogroman uticaj na razvoj fudbala u SAD.
Omiljeni fudbalski klub mu je SpVgg Greuther Furth, klub iz njegovog rodnog grada.
Počasni građanin Furta je od 1998. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
