Stojan Andov: Tito je želeo da Jugoslavija uđe u Evropsku zajednicu

Iako ima punih 85 godina Andov je vrlo aktivan, piše kolumne za magazin Fokus i radi, kako nam je kazao, na svojoj novoj knjizi. Andov je bio visoki funkcioner u nekadašnjoj Saveznoj vladi SFRJ, vodio je resor međurepubličkog komiteta za devizni i spoljnotrgovinski sistem i bio ambasador Jugoslavije u Iraku ( od 1987. do 1991).

* Autor ste knjige „Josip Broz Tito i raspad Jugoslavije“. Postoje mišljenja da bi Tito teško mogao da spreči raspad Jugoslavije da je poživeo još desetak godina. Šta vi mislite?

– Pitanje je, što biste rekli vi Srbi, golicavo. Lično sam poznavao Tita i mislim ipak da bi mogla Jugoslavija ući kao cela zemlja u tadašnju Evropsku zajednicu. Od juna 1978. do drugog aprila 1980. ja sam, u ime jugoslavenske vlade, kao član Saveznog izvršnog veća, bio šef delegacije u pregovorima sa EZ. Ugovor koji je potpisan drugog aprila predviđao je da naredni korak bude asocijacija, a zatim i punopravno članstvo Jugoslavije u EZ. Taj period obuhvatam u jednoj mojoj novoj knjizi. Uopšte, to što su bili mogući pregovori koje sam vodio bilo je znak da Tito ide ka punopravnom članstvu. Inače ne bi bili mogući ti pregovori. Visoki funkcioneri EZ tada su mi govorili, a sigurno su govorili i drugim funkcionerima tadašnje Jugoslavije, da je moguće da Jugoslavija zajedno sa Portugalom i Španijom postane članica EZ. Smrću predsednika Tita ta verovatnoća je otpala..

* Nedavna izjava premijera Zorana Zaeva o Bugarima kao „administratorima“ na području sadašnje Severne Makedonije, koji su se zatim „priključili antifašističkom frontu“, pa su „bugarska i makedonska vojska zajedno oslobodile Skoplje i druga mesta“ izazvala je burne reakcije. Zaev, takođe, tvrdi da su „dva naroda razdvojile ondašnje jugoslovenske vlasti“. Kako tumačite ove tvrdnje?

– Naš premijer Zoran Zaev je često davao u ovom kratkom periodu različite izjave. Preovlađivali su korektni stavovi. Moj utisak je da ovo što je rekao Zaev, a deo toga ste naveli, jeste njegov pokušaj da pomogne bugarskom premijeru Bojku Borisovu da pobedi na izborima koji se održavaju 28. marta. Međutim, već se pokazalo da se ne isplati „zaklati vola za kilo mesa“ i u makedonskoj javnosti Zaev je tom izjavom navukao mnogo otpora i neprihvatanja. Postoji utisak da čak i u makedonskoj vladi ima članova, uticajnih u državi, koji se sa takvim stavovima ne slažu, a u parlamentu je nemoguće doneti takav stav jer postoji opasnost da javnost u tom slučaju rasturi i parlament i Vladu, a one partije koje bi pokušale da to sprovedu definitivno bi propale na izborima. Dominira realni stav u javnosti za okupaciju Makedonije od strane fašističke bugarske armije i državne administracije i za ustanak makedonskog naroda protiv bugarskog okupatora zajedno sa jugoslovenskim narodima u borbi protiv hitlerovske dominacije, a Hitlerov sluga je bio i bugarski fašistički okupator u Makedoniji. Previše je krvi proliveno u tom periodu i previše je zločina izvršeno. Makedonski narod ne može tek tako da proguta te laži. Međutim, Zaev je davao različite izjave, kako sam rekao, i te njegove izjave su dolazile kao rezultat prirode pregovaranja u ovoj fazi. Faktički zemlja kandidat u ovoj fazi nema nikakva prava da kaže koji su njeni stavovi. Sve do kraja septembra i početka oktobra ipak je išlo dobro. Zatim je došao takozvani memorandum Bugarske. U tom Memorandumu je sve prekrojeno, puno je laži i besmislica. Laž je i ta ideja o razdvajanju makedonskog od bugarskog naroda od strane Jugoslavije zato što su jugoslovenski stavovi građeni zajedno od svih jugoslovenskih naroda uključujući i makedonskog. Naprotiv, sadašnja politika bugarske vlade grubo razdvaja makedonski i bugarski narod i suprotstavlja ih jedan drugome.

* Iznenađeni ste, pišete u svojoj kolumni, „neočekivanim odnosom bugarskog rukovodstva prema Severnoj Makedoniji“. Prema vašem mišljenju, na koji način bi se mogla prevazići bugarska blokada Makedonije na putu ka EU?

– Veoma je teško naći zadovoljavajući odgovor. Ako sama bugarska vlada odlučuje onda je nemoguće da se postigne zadovoljavajuće rešenje. Ali kako su tekle stvari u poslednje vreme ne postoji raspoloženje u EU da prepusti odluku rukama bugarske vlade. Sve je to jako složeno ali u završnoj fazi dosadašnjeg postupka tri zemlje članice EU – Češka, Slovačka i Austrija – stavili su veto na bugarski stav. Njihovi ministri spoljnjih poslova su rekli da su Makedonci u pravu. To znači da Bugari fabrikuju svoju istoriju. Razume se, makedonska vlada i Makedonija nisu u situaciji da sami odlučuju. Ali sada je jasno da bugarski stav blokira politiku proširenja EU sa zemljama Zapadnog Balkana. Stvar je u tome što se ni jedna druga zemlja nije suprotstavila ovim trima zemljama. I bugarska vlada nije smela da dalje insistira jer je videla opasnost da bi se svi izjasnili kao i češka, slovačka i austrijska vlada. Tako je unutar Unije zadat udarac ovoj bugarskoj politici.

* Kažete da će „opasnosti bugarske politike za čitav Balkan biti stvarne sve dok ta zemlja svoj državni praznik slavi 3. marta – na dan potpisivanja Sanstefanskog mirovnog sporazuma“. Kome još preti opasnost, osim Severnoj Makedoniji?

– Neprirodno je da jedna zemlja slavi svoj nacionalni praznik sa datumom koji ničim nije povezan sa njom. Bugarska vlada nije partner u Sanstefanskom ugovoru. To je ugovor između ruske imperije i turskog sultana. Niti je bugarski narod učestvovao u tom ugovoru, niti je pitan, niti je mogao imati uticaj na tekst ugovora. Ko zna kako bi izgledao taj ugovor da se nije umešala engleska mornarica koja je zapretila svojom intervencijom protiv ruskih snaga, koje su bile nadomak Istanbula. Da nisu bili Englezi, carska ruska vojska bi najverovatnije zauzela Istanbul i ceo Bosfor, Mramorno more, pa i Dardanele, što je inače bila opsesija ruskih careva od Katarine Velike pa nadalje, jer je turska vojska ovaj put već bila razbijena i ruska vojska bi izašla na otvoreno Sredozemno more. Ruske snage bile su primorane da stanu kod malog, nekad venecijanskog naselja San Stefano, jer njihova namera da idu dalje bi mogla dovesti do nove katastrofe Rusije, kao one u Krimskom ratu. Slaviti Sanstefanski ugovor znači slaviti politiku i ciljeve ruske carske imperije. Sanstefanska Bugarska nije zaživela. Na velikim prostorima te zamišljene države, uključujući i Makedoniju i sadašnju državu Republiku Severnu Makedoniju, nije stupila ni ruska carska vojska, a samo nekoliko meseci kasnije, na Berlinskom kongresu, Sanstefanski ugovor je proglašen ništavnim, kao da nikad nije ni postojao. Sadašnja Bugarska nema snage da bi realizovala Sanstefanski ugovor. Ali za tu ideju bugarska carska vlada je izazvala i vodila tri krvava rata i sva tri izgubila. Ovaj pokušaj sa Makedonijom mnogo liči na ranije pokušaje Bugarske da ostvari Sanstefansku ideju, ovde ograničeno samo na teritoriju Makedonije.

* Bili ste inicijator prvog makedonskog Zakona o lustraciji, donetog 2008, koji je kasnije dorađivan više puta. Zakon o lustraciji u Srbiji nikada nije ni zaživeo. Nove vlasti Crne Gore spominju donošenje tog zakona. Šta je vaš savet, kako ga treba sprovoditi?

– Sa grupom stručnjaka sam izradio taj predlog zakona. I pre nego što sam ga pustio u postupak pridužilo se više od 90 poslanika, od ukupno 120, kao sapredlagači. Zakon je donet januara 2008. bez ijednog glasa protiv ili uzdržanog, i blokirano je njegovo sprovođenje od strane vlade Nikole Gruevskog. Zatim, vlada Gruevskog je predložila jako velike izmene u zakonu. Time je bila omogućena partijska samovolja u sprovođenju zakona. Tako je kompromitovan taj moj zakon. Tada sam izjavio da je time upropašćena ideja lustracije. Jedna vrsta partokratije ne dozvoljava ostvarenje korisnih projekata i ona zajedno sa onima koji bi trebalo da budu lustrirani vodi politiku kompromitacije cele te zamisli.

Stravičan zločin u Velesu i isporučivanje Jevreja Nemcima

Opisujući zločine bugarskih okupatora tokom Drugog svetskog rata, Andov izdvaja slučaj „maloletne omladinke Nevene Georgijeve – Dunje čije telo su okupatorski dželati kasapili dok je bila živa, a kada su videli da je umrla odsekli su joj glavu i nosili je gradskim ulicama Velesa da pokažu šta čeka Velešane ako dignu glavu na dželatsku okupatorsku vlast“.

– Povod za to su bile glasine da je preko 60 mladih ljudi nestalo iz Velesa. Okupatorske bugarske vlasti su to pravilno protumačile i slučajem sa Dunjom su hteli da uguše svaki znak otpora. Pored velikih makedonskih žrtava, najvećim delom nevinih ljudi, a i omladine i partizana, bugarski fašistički okupator je izvršio i još jedno zlodelo. Izvršio je slugansku ulogu jer je pokupio i 7.000 makedonskih Jevreja i isporučio ih „hitlerovcima“ koji su do jednoga sve likvidirali u koncentracionom logoru Treblinka. Mi u Makedoniji ne bi ni pominjali ove činjenice da sama bugarska vlada ne izaziva našu reakciju kada poriče sve što se realno događalo za vreme fašističke okupacije u Makedoniji – priča Stojan Andov.