Stoltenberg: NATO šalje Ukrajini dodatnu pomoć u gorivu i agregatima

Na konferenciji za novinare na kraju prvog dana sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO-a, Stoltenberg je rekao da se sa skupa šalje „snažna poruka“ jedinstva alijanse i nastavka podrške Ukrajini.

Stoltenberg je kazao da će ministri na neformalnoj radnoj večeri sa šefom ukrajinske diplomatije Dmitrom Kulebom detaljno razmotriti potrebe Ukrajine, čiji je elektroenergetski sistem veoma oštećen ruskim udarima.

On je ponovo istakao da je dostavljanje oružja Ukrajini „najbolji način da se podrži trajni mir“ u toj zemlji i ukazao da bi njena odbrana bila znatno slabija bez sistema protivvazduhoplovne odbrane koji su joj isporučeni radi odbrane od ruske agresije.

„Rusija koristi napade projektilima i dronovima da bi ostavila Ukrajinu u mraku i hladnoći. (Predsednik Rusije Vladimir) Putin koristi zimu kao oružje da primora Ukrajince da se smrzavaju ili da beže. NATO nije strana u ratu, ali ćemo nastaviti da podržavamo Ukrajinu koliko god je potrebno, nećemo ustuknuti“, naveo je.

Stoltenberg je rekao i da alijansa ima planove za zaštitu i odbranu svojih članica koje je aktivirala kada je Rusija započela agresiju na Ukrajinu.

„Te planove stalno razvijamo. Na samitu u Madridu (u junu) doneli smo odluku da dodatno povećamo prisustvo na istočnom krilu, broj borbenih grupa je povećan sa četiri na osam“, kazao je generalni sekretar NATO-a.

Povodom bezbednosne situacije na Zapadnom Balkanu, pre svega u BiH i na Kosovu, Stoltenberg je rekao da su predstavnici NATO-a „zabrinuti“.

„Naravno da smo zabrinuti. Imamo članice i partnere u toj oblasti. Imamo misiju Kfor na Kosovu sa oko 4.000 vojnika. Prisustni smo i u Sarajevu. Tesno sarađujemo sa EU radi stabilizacije prilika u regionu“, kazao je.

Jedno od važnih pitanja na dvodnevnom skupu u Bukureštu je i ulazak Švedske i Finske u NATO, koji se uskoro očekuje. Šefovi diplomatija Švedske i Finske učestvuju danas i sutra na svim sastancima Severnoatlantskog saveta, ključnog tela NATO-a zaduženog za donošenje odluka.

„Protokol o pristupanju Švedske i Finske potpisalo je svih 30 članica, a nisu ga ratifikovale jedino dve (Mađarska i Turska). Reč je o veoma brzom procesu pristupanja. Ulazak Švedske i Finske će ojačati NATO i učiniti bezbednijim i sigurnijim i te zemlje i alijansu“, rekao je Stoltenberg.

Na skupu u Bukureštu sutra će biti održana dva sastanka Severnoatlantskog saveta. Šefovima diplomatija članica alijanse, Švedske i Finske, na drugom će se pridružiti ministri spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije.

Tema tog sastanka biće jačanje pomoći Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji, „partnerskim zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom na različite načine“, kazao je Stoltenberg.