Stoltenberg u Kijevu: Šta visokorizična poseta šefa NATO-a Ukrajini znači za rat?

Jens Stoltenberg kao i bilo koja druga zvanična delegacija NATO-a uzdržavali su se od putovanja u Ukrajinu od kada je Rusija započela svoju agresiju na susednu zemlju.

Bilo je bojazni da bi se ova poseta mogla smatrati previše provokativnom ili eskalirajućom s obzirom na to da NATO nije direktna strana u sukobu iako su lideri mnogih država saveznica dolazili u posetu Kijevu za ovih godinu dana.

Međutim, samo nekoliko dana nakon što se pojavile slike ruskog predsednika Vladimira Putina kako posećuje trupe u regionima južne i istočne Ukrajine generalni sekretar NATO-a je stigao u Kijev.

Visokorizična poseta Stoltenberga biće značajan podsticaj za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ukrajinske oružane snage nakon što je veliko curenje dokumenata Pentagona otkrilo razmere ogromnih izazova sa kojima se suočavaju pošto zalihe municije i oružja ponestaju.

Ukrajina se sprema za veliku kontraofanzivu koja treba da probije učvršćene ruske linije u istočnom regionu Donbasu i južnom regionu Hersonu.

Od početka ruske invazije prvi čovek NATO-a je okupio saveznike da podrže Ukrajinu ali Alijansa kao celina igra samo ograničenu ulogu u pružanju pomoći ukrajinskoj vladi.

To je zato što Ukrajina još nije država članica pa ne uživa kolektivnu bezbednost koju taj status obezbeđuje.  Umesto toga glavne napore u snadbevanju Ukrajine oružjem i municijom sprovode pojedine zemlje NATO-a u okviru inicijative koju predvode SAD pod nazivom Kontakt grupa za Ukrajinu, koju čine i zemlje koje nisu članice Alijanse.

Kao posledica ruske invazije na Ukrajinu NATO kao savez je ojačan. Rat je podstakao Finsku i Švedsku da podnesu zahtev za članstvo, uprkos višedecenijskoj vojnoj neutralnosti ove dve države, što predstavlja ogroman udarac za Rusiju.

Finska je ranije ovog meseca postala 31.članica NATO-a čime je savez značajno ojačao sopstvenu odbranu kako bi odvratili pretnju od ruskih napada – veći broj vojnika, brodova, ratnih aviona…