Stotine avganistanskih vojnika prebeglo u Tadžikistan

Ovo je rečeno usred navoda da bi hiljadu uglavnom američkih vojnika moglo da ostane na terenu da bi štitilo diplomatske misije i međunarodni aerodrom u Kabulu.

Dvadesetogodišnja NATO misija u Avganistanu je gotovo završena, ali nasilje u zemlji se i dalje intenzivira, pri čemu talibani preuzimaju sve više teritorije.

Prema pisanju Gardijana, brzo napredovanje talibana na severu Avganistana je nastavljeno u nedelju, pri čemu je na desetine okruga palo u ruke njihovih snaga dok i britanske snage ulaze u završnicu svog angažmana u zemlji.

Kako se navodi, više od 300 pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti je pobeglo od ekstremista preko granice u Tadžikistan, a provincije Badahšan i Tahar su sada uglavnom pod kontrolom talibana, osim odnosnih regionalnih glavnih gradova.

Nije bilo saopštenja za javnost o tome kada će da se povuku poslednji britanski vojnici.

Izvori visokog ranga su nedavno saopštili, piše britanski list, da će američke i britanske misije biti okončane 4. jula, ali, nakon što je američki predsednik Džozef Bajden na konferenciji za novinare tokom vikenda odustao od tog datuma, ispostavilo se da je London krenuo istim stopama SAD.

SAD su u petak predale vazduhoplovnu bazu Bagram, koja je u središtu američke kampanje u Avganistanu, što znači da SAD više ne mogu da izvršavaju značajne operacije u zemlji.

Nekoliko stotina preostalih vojnika je zaduženo za zaštitu ambasade.

Bajden je na konferenciji za novinare nakon toga nije odgovorio na pitanja o okončanju američke misije u Avganistanu, rekavši da je ovo „praznični vikend“ i „čoveče, želim da pričam o veselim stvarima“.

Njegova portparolka Džen Psaki je, međutim, kasnije rekla da će poslednji vojnici verovatno napustiti Avganistan do kraja avgusta.

Prema sporazumu sa ekstremističkom grupom, podseća Bi-Bi-Si, SAD i NATO saveznici su pristali da povuku sve vojnike u zamenu za obećanje talibana da neće dozvoliti Al Kaidi ili nekoj drugoj ekstremističkoj grupi da operiše u područjima pod njihovom kontrolom.

Bajden je odredio 11. septembar, kada se navršava dvadeset godina od terorističkih napada na SAD, za potpuno povlačenje američkih vojnika, ali pojedini izveštaji ukazuju da bi povlačenje moglo da bude završeno i znatno ranije.

Dok se avganistanske snage spremaju da preuzmu odgovornost za bezbednost, sve je više zabrinutosti za Kabul. Portparol talibana Suhail Šahin je rekao da vojno preuzimanje Kabula „nije politika talibana“.

Međutim, on je iz kancelarije grupacije u Kataru za Bi-Bi-Si poručio da nakon što povlačenje bude završeno, nikakve strane snage, uključujući profesionalne vojnike, ne treba da ostanu u gradu.

„Ako iza sebe ostave svoje snage protivno sporazumu iz Dohe, onda će u tom slučaju naše rukovodstvo odlučiti kako će da postupa“, rekao je Šahin za Bi-Bi-Si. „Reagovaćemo i konačna odluka će biti na našem rukovodstvu.“

On je naglasio da talibani neće napadati diplomate, nevladine organizacije i strane civile, tako da za njih nije potrebna nikakva inostrana zaštita.

„Mi smo protiv spoljnih vojnih snaga, a ne diplomata, nevladinih organizacija i funkcionisanja službenika, nevladinih organizacija i ambasada – to je nešto što je našem narodu potrebno. Nećemo predstavljati nikakvu pretnju po njih“, rekao je.

Šahin je prošlonedeljno povlačenje iz Bagrama, nekada najveće američke baze u Avganistanu, ocenio kao „istorijski momenat“.

Međutim, poslanica Farzana Kočai je rekla da se povlačenje izvršava neodgovorno. Portparol avganistanske vlade Razvan Murad je rekao za Bi-Bi-Si da je vlada spremna za razgovore i prekid vatre, a talibani sada treba da dokažu da su posvećeni miru.

Šahin je negirao da je ekstremistička grupa imala bilo kakvu ulogu u nedavnom intenziviranju nasilja. On je naglasio da su mnoga područja pala u ruke talibana putem posredništva nakon što su avganistanski vojnici odbili da se bore.

Talibani su u nedelju zauzeli još jedno područje u južnoj provinciji Kandahar. Ekstremisti kažu da sada kontrolišu otprilike jednu četvrtinu gotovo 400 okruga zemlje.

Portparol talibana je rekao da je aktuelna avganistanska vlada „na umoru“, a na zemlju je aludirao kao na „islamski emirat“, što je nagoveštaj da grupa ima viziju teokratske osnove vladanja zemljom i najverovatnije neće da pristane na zahteve avganistanske vlade u vezi sa izborima, piše Bi-Bi-Si.

Šahin je rekao da pitanje izbora do sada nije bilo postavljano u pregovorima talibana i avganistanske vlade.